31. januar – Nacionalni dan bez duvana 2024.
Brojanje dana bez duvana je brojanje koraka ka zdravljuU Srbiji se svakog 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvana. Ove godine, ne po prvi put, ovaj datum se obeležava pod sloganom „365 DANA BEZ DUVANA”, sa ciljem postizanja kontinuiranog zdravstveno-promotivnog delovanja i slanja jasnih poruka u vezi sa štetnošću konzumiranja svih duvanskih proizvoda. Pored nedvosmislenog ukazivanja na neposredne štetne efekte same upotrebe duvana, kao i izloženosti duvanskim proizvodima, ova kampanja ima za cilj da posebno naglasi neprocenjiv i višestruki značaj prestanka pušenja - kako za same pušače, tako i za njihovo neposredno okruženje, ali i za širu zajednicu.
Pušenje je dokazano jedan od najznačajnijih pojedinačnih faktora rizika koji utiče na prevremeno obolevanje, ali i umiranje u svetu i kod nas. Decenijama unazad, čvrsto su utemeljeni dokazi da je pušenje jedan od glavnih uzročnika kardiovaskularnih i oboljenja respiratornog sistema, dok je direktna veza između pušenja i preko 20 tipova malignih oboljenja takođe naučno dokazana.
I pored Okvirne konvencije o kontroli duvana, koju je tokom skoro dve decenije od donošenja, potpisalo preko 160 zemalja, na svetu i dalje puši oko 1,3 milijarde ljudi, pri čemu je važno naglasiti da skoro 80% pušača živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Poražavajuć je i podatak da 8 miliona ljudi širom sveta svake godine prevremeno umre usled upotrebe duvana, a čak oko 1,2 miliona samo od posledica izloženosti duvanskom dimu.
Rezultati poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, pokazuju da je naša zemlja, kada je reč o pušenju, u ne baš slavnom evropskom, ali i svetskom vrhu. I pored blagog pada u odnosu na rezultate ranijih istraživanja, 2019. godine pušilo je 31,9% stanovnika Srbije starijih od 15 godina. U prilog ovom neslavnom podatku, važno je naglasiti i da u našoj zemlji najmanje 15.000 ljudi svake godine prevremeno umre zbog štetnih efekata pušenja.
Prema podacima iz istog istraživanja, svaki četvrti pušač je pokušao da ostavi pušenje, dok je skoro 60% njih bilo zabrinuto za sopstveno zdravlje zbog štetnih posledica pušenja. Podatak da je u Srbiji u 2019. godini samo 30,1% pušača dobilo savet od zdravstvenog radnika da prestane da puši ukazuje na potrebu za intenziviranjem i adekvatnim usmeravanjem zdravstveno-edukativnog rada na ovu temu, kako unutar samih zdravstvenih ustanova, tako i izvan njih.
Zavisnost od duvana ispoljava brojne odlike hronične bolesti, što je važno dobro razumeti i uvek ozbiljno razmatrati kako bi se izvršila odgovarajuća procena i odabrao najbolji tretman za odvikavanje.
Delovanje na temu kontrole duvana, prevencije i odvikavanja od pušenja, može se vršiti na više nivoa – od međunarodnog, koji se postiže konvencijama koje proklamuju zajednički stav struke, preko nacionalnog, koji se manifestuje kroz donošenje i sprovođenje strateških planova i odgovarajuće regulative na nivou zdravstvenog sistema, preko lokalnog delovanja - kroz raznovrsne inicijative i intersektorsku saradnju, sve do delovanja na nivou pojedinca.
Zahvaljujući sve striktnijim regulativama širom sveta, tokom poslednjih par decenija, popularnost i zastupljenost tradicionalnih cigareta se evidentno smanjuje, naročito u razvijenijim zemljama. Takav trend naveo je duvansku industriju da traga za novim proizvodnim rešenjima. Novi proizvodi se, od strane proizvođača, nude kao savremena i atraktivna, jednostavna i ugodna pomoć pri odvikavanju od pušenja, ali i kao zdravija alternativa običnim cigaretama, što predstavlja novi veliki izazov u oblasti kontrole duvana. Ono što posebno brine kada su u pitanju ovi proizvodi jeste ubrzani rast njihove popularnosti u populaciji adolescenata i mladih, koji se povode upravo atributom „bezbednije i zdravije alternative“, bez dovoljno pouzdanih i relevantnih informacija koje bi potkrepile takve marketinške tvrdnje.
U našoj zemlji, prema rezultatima ESPAD istraživanja iz 2019. godine, elektronske cigarete je tokom života probalo čak 17,7%, a zagrevane duvanske proizvode 7% šesnaestogodišnjaka u Srbiji. Skoro tri četvrtine učenika elektronske cigarete je probalo iz radoznalosti, a više od trećine njih smatra da one nisu štetne po zdravlje. Prema nešto novijim podacima, iz HBSC istraživanja, iz 2022. godine, dolazimo i do potvrde već postojećeg empirijskog utiska da je među mladima uzrasta 16 godina, sada definitivno zastupljenjije korišćenje elektronskih nego tradicionalnih cigareta, što upozorava na ogromnu javnozdravstvenu pretnju koju donose novi trendovi.
Sve pomenuto ukazuje na važnost i ističe potrebu za stalnim aktuelizovanjem teme prevencije pušenja i kontrole duvana, na potrebu za kontinuiranim i intenzivnim sprovođenjem zdravstveno-edukativnih aktivnosti na svim nivoima i među svim populacionim grupama. U svemu tome, ne sme se zanemariti ni značaj prestanka pušenja kao jednog od najvažnijih koraka u prevenciji prevremenog obolevanja i umiranja. Važno je naglasiti da programi podrške pri odvikavanju od pušenja moraju biti zasnovani na dokazima, vođeni i kontrolisani od strane relevantnih stručnih lica, a ne oblikovani neproverenim novim trendovima koje osmišljava i diktira upravo onaj ko je i tvorac celog problema – duvanska industrija.
Kontrola duvana je duga i beskompromisna borba koja zahteva angažovanje svakog pojedinca, ali i učešće što više činilaca iz svih sfera javnog života sa samo jednim jasnim i nedvosmislenim ciljem, a to je kreiranje okruženja koja podržavaju zdraviji izbor – život bez duvana. Svaki dan bez duvana nas makar malo približava tom cilju.
