Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka već tradicionalno obeležavaju Svetski dan bobre protiv raka svakog 4. februara. „Ja sam, ja hoću“ – slogan je trogodišnje kampanje koja je pokrenuta 2019. godine, sa ciljem pojačavanja značaja ličnog učešća pojedinca u borbi protiv raka, a za svrhu obeležavanja Svetskog dana borbe protiv raka.

Dodatno, kampanja teži da efekti njenih akcija dugotrajno odjekuju, i ostave trajnu promenu u zainteresovanim populacijama.

Neoboriva je i naučno čvrsto utemeljena istina da je konzumiranje duvana, u bilo kom obliku, izuzetno štetno po zdravlje. To svakako nije novost, ali jeste činjenica koju je neophodno kontinuirano ojačavati novim argumentima i plasirati je javnosti kroz snažne i nedvosmislene poruke koje odgovaraju aktuelnom trenutku.

U Srbiji se i ove, 2021. godine, tradicionalno obeležava 31. januar –  Nacionalni dan bez duvana, ovog puta godine pod sloganom: „365 DANA BEZ DUVANA”. Na ovaj način, pored ukazivanja na štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja, što posebno dobija na značaju u svetlu pandemije COVID-19.

Tokom višemesečnog trajanja pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2, svi smo u režimu konstantnog prilagođavanja „novoj normalnosti“ koja je okupirala planetu, a sve u cilju dostizanja maksimalnog mogućeg stepena bezbednosti te tako i očuvanja svog, ali i zdravlja svojih najbližih.

Ipak, i pored svih redukcija u odnosu na ranije životne okvire, neke aktivnosti su neizbežne i u ovim okolnostima jer su, baš kao i zdravlje, neophodne za naš opstanak i (relativno) spokojan život. Takav jedan zahtev, a istovremeno i resurs, predstavlja radni angažman svakog od nas.

Hladno zimsko vreme sa pratećim niskim temperaturama, padavinama i vetrom često sa sobom nosi rizik od nastanka različitih zdravstvenih problema među kojima se mogu javiti i posebna stanja koja zahtevaju hitno zbrinjavanje, a to su smrzavanje ili hipotermija, kao opšte stanje, i promrzline, lokalne promene na izloženim delovima tela.

Ova stanja češće nastaju kod osoba koje tokom zime rade na otvorenom ili se bave zimskim sportovima, ali mogu pogoditi svakoga ko je neadekvatno zaštićen i izložen hladnoći, a naročito su osetljiva deca i stariji ljudi zbog svojih specifičnih psihofizičkih karakteristika.

Treća nedelja januara se od 2007. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association-ECCA), obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Ove godine će se ona, petnaesti put zaredom u našoj zemlji, obeležiti u periodu od 18-24. januara 2021. godine.

Slogan ovogodišnje kampanje je „BOLJE SPERČITI NEGO LEČITI – REDOVNOM KONTROLOM POBEDIĆEMO KARCINOM GRLIĆA MATERICE“, a ima za cilj da žene svih životnih dobi podstakne da razmišljaju o značaju očuvanja svog reproduktivnog zdravlja, kao i da ih motiviše da u toku godine odvoje makar jedan dan za posetu svom lekaru i obave neki od dostupnih preventivnih pregleda kojima se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti dalji razvoj bolesti i njen krajnji fatalni ishod.

Za nama je godina puna izazova i briga nastalih usled pandemije virusa KOVID -19. Kako se približavamo novogodišnjim praznicima jasno je da se ove godine neće održati brojne planirane proslave, od kojih su mnoge ranijih godina bile praćene profesionalnom upotrebom pirotehničkih sredstava.

Shodno tome, biće i znatno veći broj onih koji u porodičnim domovima i okruženju planiraju da svojim najmilijima prirede i vizuelni ispraćaj ove, ne tako dobre, godine. Svi oni treba da imaju u vidu da upotreba pirotehničkih sredstava u sopstvenom aranžmanu često može da bude veoma opasna i da se otrgne kontroli.

Pandemija COVID-19 verovatno se može svrstati u jedan od najstresnijih perioda u životu mnogih ljudi širom planete. Činjenica da manje ili više vanredni režim naših života traje već skoro čitavu godinu, a kraj mu se još ne nazire, prolongirajući već teško savladivu neizvesnost, čini da se konstantno održava ili uvećava nivo stresa koji nas sve preplavljuje.

Mnogo toga smo u ovoj godini preskočili, odložili, mnogo toga lepog, što nam u regularnim okolnostima predstavlja kontratežu životnim problemima i dnevnim obavezama, svesno smo se odrekli. Životi nam se mesecima odvijaju u svedenim okvirima i sve je teže iznalaziti načine da dostignemo osećaj spokoja i zadovoljstva.

Dobro je poznato da je slobodna, nesputana igra u spoljnom okruženju, važna komponenta zdravog rasta i razvoja i dostizanja kompletnog blagostanja u dečjem uzrastu.

Preporuke stručnjaka da je boravak i igranje napolju vitalno značajno za decu, u uslovima pandemije COVID-19 na posebnom su ispitu – posebno u uslovima kada je donošenje i sprovođenje restriktivnih protivepidemijskih mera širom sveta sve prisutnije i kada se preporuke za samoizolacijom, pre svega, sve duži boravak u kući svih nas, postavljaju kao prioritetne za očuvanje zdravlja pojedinaca i čitavih zajednica.