Gradski zavod za javno zdravlje i ovogodišnji Oktobar – mesec pravilne ishrane i Svetski dan hrane, obeležava u duhu lepe i uspešne saradnje sa svojim dugogodišnjim saradnicima – predškolskim ustanovama Grada Beograda, a sve u cilju promovisanja načela primarne prevencije  i  rada na usvajanju znanja, izgradnji stavova i zdravih životnih navika od najranijeg uzrasta.

Centralna manifestacija ovogodišnje kampanje posvećene pravilnoj ishrani, održana je u ponedeljak, 17. oktobra, u novootvorenom objektu „Oaza“ Predškolske ustanove „Dr Sima Milošević“ iz Zemuna.

Povrede u saobraćaju svrstavaju se u tri vodeća uzroka smrti u svetu, u starosnoj grupi od 5 do 44 godine. U poslednjih deset godina u Republici Srbiji, u saobraćajnim nezgodama prosečno godišnje pogine 800 ljudi, dok više od 19.000 ljudi biva povređeno.

Brzina

Nepropisna i neprilagođena brzina kretanja učesnika u saobraćaju dovodi do saobraćajnih nezgoda sa poginulim, povređenim licima i materijalnom štetom, ali doprinosi i značajnom povećanju buke i izduvnih gasova.

Broj ljudi na svetu neprekidno raste i trenutna predviđanja su da će nas do 2050. godine na planeti biti oko 9,6 milijardi. Tako veliki broj ljudi diktira pojačane potrebe za svim resursima, pa i za hranom. Procenjuje se da će takav rast populacije zahtevati rast proizvodnje hrane od čak 60% u odnosu na aktuelnu.

Ovako ozbiljan zahtev podrazumeva neophodnost usklađivanja celokupne poljoprivrede i sistema proizvodnje hrane sa principima održivog razvoja. To podrazumeva ulaganje što manjih sredstava za postizanje što većih prinosa, uz odgovorno korišćenje prirodnih resursa i što manju emisiju štetnih gasova.

Tema ovogodišnje globalne kampanje koja prati obeležavanje Svetskog dana hrane je: „Klimatske promene utiču na proizvodnju hrane”. Sedam polja delovanja na koje je usmeren ovogodišnji Svetski dan hrane su: šumarstvo, zemljoradnja, stočarstvo, štednja hrane, priirodni resursi, ribarstvo i sistemi proizvodnje hrane.

Ponašanje vozača je problem koji je zainteresovao veliki broj istraživača jer se „ljudski faktor“ pokazao kao najznačajniji uzrok saobraćajnih nezgoda. Naime, podaci govore da neki oblici ponašanja u vožnji uzrokuju nezgode u preko 90% slučajeva.

Ponašanje vozača u saobraćaju je vrlo složeno jer uključuje reakcije na veći broj istovremenih informacija u situacijama koje se stalno menjaju. Od kvaliteta i brzine reagovanja vozača zavisiće njegova bezbednost i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta, pogađajući podjednako i razvijene i nerazvijene oblasti planete. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se godišnje registruje oko 1.670.000 obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.

Srbija u ovom pogledu ne zaostaje za svetskim trendovima, pa je tako i u našoj zemlji rak dojke najčešći maligni tumor u ženskoj populaciji. Procene su da čak svaka osma žena u Srbiji tokom svog života oboli od raka dojke.

Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije, u 2013. godini registrovano je preko 3.500 novootkrivenih slučajeva karcinoma dojke, dok je u istoj godini od ove bolesti preminulo preko 1.600 žena. Kada je reč o Beogradu, ovo oboljenje na prvom mestu u strukturi oboljevanja i umiranja žena, gde je, prema podacima Registra za rak, tokom 2015. godine registrovano 1.241 novootkrivenih slučajeva karcinoma dojke, dok je u istom posmatranom periodu 400 žena izgubilo bitku sa ovom bolešću.

Gradski zavod za javno zdravlje je, povodom obeležavanja Svetskog dana srca i Međunarodnog dana starih, celu nedelju posvetio promociji zdravih stilova života i prevenciji kardiovaskularnih bolesti koje su vodeći poremećaj zdravlja u našoj populaciji.

U sklopu tih aktivnosti, a kao rezultat saradnje Kancelarije za zdravlje starih i Centra za promociju zdravlja Gradskog zavoda sa Sokolskim društvom „Beograd Matica“, u utorak, 27. septembra u ranim večernjim satima, organizovan je zdravstveno promotivni skup pod nazivom „Plesom do zdravog srca – od mladosti do starosti“.

Ovaj događaj izazvao je veliko interesovanje Beograđana svih uzrasta, koji su imali priliku da uz iskusne plesače i raznovrsne muzičke ritmove zaigraju na otvorenom, na prostoru novoizgrađenog dela Savskog šetališta, i na taj način steknu neposredan uvid u sve prednosti plesa, i kao idealne fizičke aktivnosti, i kao dobrog načina da se podstakne socijalizacija koja, sama po sebi, ima blagotvorni učinak na emocije i mentalno zdravlje, a samim tim  i na zdravlje u celini.

U Domu omladine Beograda je, 22. i 23. septembra 2016. godine, održan 14. Jesenji festival zdravlja, ovog puta pod sloganom „Zdrave navike, zdrava porodica“. Festival je, kao i do sada, realizovan uz podršku i pokroviteljstvo Grada Beograda, kao i drugih relevantnih gradskih i republičkih institucija iz oblasti medicine i sporta među kojima su bili: Ministarstvo zdravlja, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Lekarska komora Srbije, Agencija za lekove i medicinska sredstva, Crveni krst Srbije, Turistička organizacija Beograda, Olimpijski komitet Srbije i Sportski savez Srbije.

Gradski zavod za javno zdravlje je, u skladu sa dugogodišnjom tradicijom, i ovog puta uzeo aktivno učešće na ovoj reprezentativnoj gradskoj manifestaciji. Na štandu Gradskog zavoda za javno zdravlje, tokom dva dana trajanja Festivala, u ulozi domaćina smenilo se ukupno osmoro zdravstvenih radnika iz svih delatnosti rada Zavoda. U razgovorima sa građanima pokrenut je širok dijapazon tema koje spadaju u delokrug rada centara i specijalizovanih savetovališta Gradskog zavoda, a koje se neposredno tiču očuvanja i unapređenja zdravlja svih naših sugrađana.

U susret obeležavanju 29. septembra, Svetskog dana srca i 1. oktobra – Međunarodnog dana starih, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd u saradnji sa plesnom školom Sokolskog društva „Beograd“ Matica, organizuje manifestaciju pod nazivom „Plesom do zdravog srca - od mladosti do starosti“.

Manifestacija će biti održana u utorak, 27. septembra, na Sava promenadi (iza zdanja obnovljene zgrade Geozavoda, ul. Karađorđeva 48), u terminu od 18.00 do 20.00 časova.