Svetski dan hrane 2016. u znaku klimatskih promena

svetski dan hrane 2016

Broj ljudi na svetu neprekidno raste i trenutna predviđanja su da će nas do 2050. godine na planeti biti oko 9,6 milijardi. Tako veliki broj ljudi diktira pojačane potrebe za svim resursima, pa i za hranom. Procenjuje se da će takav rast populacije zahtevati rast proizvodnje hrane od čak 60% u odnosu na aktuelnu.

Ovako ozbiljan zahtev podrazumeva neophodnost usklađivanja celokupne poljoprivrede i sistema proizvodnje hrane sa principima održivog razvoja. To podrazumeva ulaganje što manjih sredstava za postizanje što većih prinosa, uz odgovorno korišćenje prirodnih resursa i što manju emisiju štetnih gasova.

Tema ovogodišnje globalne kampanje koja prati obeležavanje Svetskog dana hrane je: „Klimatske promene utiču na proizvodnju hrane”. Sedam polja delovanja na koje je usmeren ovogodišnji Svetski dan hrane su: šumarstvo, zemljoradnja, stočarstvo, štednja hrane, priirodni resursi, ribarstvo i sistemi proizvodnje hrane.

Svetski dan hrane obeležava se od 1981. godine u preko 150 zemalja sveta, a za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je davne 1945. godine, osnovana Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu, kao specijalizovana agencija pri Ujedinjenim nacijama. U skladu sa ovim važnim danom, ceo mesec oktobar proglašen je Mesecom pravilne ishrane.

Aktuelna, 2016. godina, proglašena je Međunarodnom godinom akcije u borbi sa klimatskim promenama, a tome su prethodili važni međunarodni skupovi na najvišem nivou – u septembru 2015. godine Samit Ujedinjenih nacija o održivom razvoju, a šest meseci kasnije susret koji je rezultovao Pariskim sporazumom o klimatskim promenama, koji je potpisalo 177 zemalja - članica Ujedinjenih nacija.

 

svetski dan hrane 2016

Oko 70% siromašnih u svetu su upravo oni koji se najviše oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju i prirodne resurse, pa su samim tim upravo oni najteže pogođeni posledicama klimatskih promena – dugim sušnim periodima, učestalim vremenskim nepogodama i prirodnim katastrofama.

Imajući u vidu da je svaka deveta osoba na planeti gladna, što je oko 800.000.000 ljudi, a da se, s druge strane, godišnje baci čak oko jedne trećine proizvedene hrane na svetu, što je vrednost od oko 2,6 triliona dolara, jasno je da se moraju preduzeti ozbiljne mere na svim nivoima kako bi se ova neravnoteža ublažila. Uz rastući problem klimatskih promena i diktata koji će one imati nad procesima proizvodnje hrane, globalni cilj „Bez gladi do 2030.“ predstavlja veliki izazov.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd aktivnosti povodom Svetskog dana hrane tradicionalno usmerava ka najmlađim sugrađanima i njih, makar na kratko, stavlja u ulogu onih koji važne poruke o zdravom životu i pravilnoj ishrani prenose odraslima, a sve u cilju promovisanja vrednosti primarne prevencije i delovanja u smeru što ranijeg usvajanja zdravih životnih navika.

U skladu sa ovim, pod organizacionim okriljem Gradskog zavoda za javno zdravlje, a u saradnji sa beogradskim Predškolskim ustanovama i uz podršku Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Uprave grada Beograda, centralna dečja manifestacija povodom obeležavanja Svetskog dana hrane i Meseca pravilne ishrane, biće održana 17. oktobra, u novootvorenom objektu „Oaza“ Predškolske ustanove „Dr Simo Milošević“  iz Zemuna.

 

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351