Tabelarni prikaz pokazatelja kvaliteta rada zdravstvenih ustanova u Beogradu za period 1.01.-31.12.2021. godine, sadrži set tabela koji se odnosi na pokazatelje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova koje zdravstvenu delatnost obavljaju na primarnom nivou zdravstvene zaštite (ukupno 38 tabela) i set tabela za zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa (ukupno 43 tabele). U tabelama su prikazani svi pokazatelji kvaliteta definisani Pravilnikom o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite (“Službeni glasnik RS“ br. 49/10).

Takođe, ovde možete pogledati i podatke i pokazatelje kvaliteta rada bolnicaza period od 2007. do 2021. godine. 

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici imaju pravo i dužnost da u toku rada stalno prate razvoj medicinske, stomatološke, farmaceutske, kao i drugih odgovarajućih nauka i da se stručno usavršavaju radi održavanja i unapređenja kvaliteta svoga rada.

Pokazatelji kvaliteta koji se odnose na sticanje i obnovu znanja i veština zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u zdravstvenim ustanovama su:

1.      Postojanje plana edukacije za sve zaposlene u zdravstvenoj ustanovi
2.      Broj radionica, edukativnih skupova i seminara održanih u zdravstvenoj ustanovi
3.      Procenat osoba koje su bar jednom o trošku ustanove pohađale kurs, seminar, ili učestvovale na kongresu ili stručnom sastanku iz oblasti koja je relevantna za njihov stručni rad
4.      Broj akreditovanih programa kontinuirane medicinske edukacije od strane Zdravstvenog saveta Srbije, a čiji su nosioci (predavači) zaposleni u zdravstvenoj ustanovi.

Pod terminom „na teret poslodavca“, odnosno „o trošku ustanove“ podrazumeva se da je zdravstvena ustanova učestvovala u troškovima edukacije zaposlenih na bilo koji način: direktnom novčanom nadoknadom troškova edukacije (kotizacija, smeštaj, put) ili davanjem saglasnosti za plaćeno odsustvo (dnevnica) u slučaju postojanja donatora novčanih sredstava. Takođe, podrazumeva i sve oblike edukacije koje su održane u zdravstvenoj ustanovi (za zaposlene), bez obzira da li troškovi organizacije idu na teret poslodavca ili su donirani od strane drugih lica ili organizacija.
Zdravstvena ustanova je dužna da vodi evidenciju o broju zaposlenih koji su učestvovali na stručnim i naučnim skupovima, odnosno seminarima, kursevima i drugim programima kontinuirane edukacije. Ovom evidencijom nisu obuhvaćeni zaposleni koji su na specijalizacijama, subspecijalizacijama, magistarskim ili doktorskim studijama.

Ovde možete pogledati pokazatelje kvaliteta iz oblasti sticanja i obnove znanja i veština zaposlenih u Beogradu u zdravstvenim ustanovama primarne zdravstvene zaštite i u bolničkim ustanovama.

Komisija za unapređenje kvaliteta rada je stručno telo koje se stara o stalnom unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite koja se sprovodi u zdravstvenoj ustanovi. Formiranje komisija za unapređenje kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama počelo je 2004. godine, na inicijativu Ministarstva zdravlja. Danas, ove komisije postoje i rade u svim zdravstvenim ustanovama u Beogradu.

Pokazatelji kvaliteta rada Komisije za unapređenje kvaliteta rada su:

1.      Postojanje integrisanog plana stalnog unapređenja kvaliteta rada zdravstvene ustanove koji u svom sastavu sadrži:

- planirane aktivnosti radi poboljšanja rezultata pokazatelja kvaliteta koje zdravstvena ustanova prikuplja i prati;

- planirane aktivnosti radi unapređenja zadovoljstva korisnika zdravstvenom zaštitom;

- planirane aktivnosti radi unapređenja zadovoljstva zaposlenih, a na bazi analize ispitivanja zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama;

- preporuke i predloge mera spoljne provere kvaliteta stručnog rada koju sprovodi Ministarstvo zdravlja (ukoliko je u posmatranom periodu bilo spoljne provere kvaliteta stručnog rada);

- preporuke Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (ukoliko je zdravstvena ustanova akreditovana od strane Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije);

2.      Postojanje integrisanog izveštaja o radu Komisije za unapređenje kvaliteta rada, prema gore definisanom sadržaju;

3.      Postojanje ažurirane internet prezentacije ustanove.

Ovde možete pogledati pokazatelje kvaliteta rada komisije za unapređenje kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama u Beogradu za ustanove primarne zdravstvene zaštite i za bolničke ustanove.

Bezbednost pacijenta predstavlja identifikaciju, analizu i korekciju rizičnih događaja, sa ciljem da se zdravstvena zaštita učini bezbednijom i da se rizik po pacijenta svede na najmanji mogući nivo.

Pokazatelji kvaliteta koji se odnose na bezbednost pacijenta za zdravstvenu ustanovu u celini na svim nivoima zdravstvene zaštite su:

1.      Uspostavljene formalne procedure za registrovanje neželjenih događaja i opis procedure
2.      Uspostavljene formalne procedure za registrovanje neželjenih dejstava lekova i opis procedure
3.      Stopa padova pacijenata
4.      Stopa pacijenata sa dekubitusima
5.      Stopa komplikacija nastalih usled davanja anestezije u zdravstvenoj ustanovi
6.      Stopa ponovljenih operacija u istoj regiji
7.      Stopa mehaničkih jatrogenih oštećenja nastalih prilikom hirurške intervencije
8.      Stopa tromboembolijskih komlikacija
9.      Broj hirurških intervencija koje su urađene na pogrešnom pacijentu, pogrešnoj strani tela i pogrešnom organu
10.  Kontrola sterilizacije
11.  Stopa incidencije bolničkih infekcija na jedinici intenzivne nege zdravstvene ustanove
12.  Stopa incidencije infekcija operativnog mesta

Ovde možete pogledati pokazatelje bezbednosti pacijenata u zdravstvenim ustanovama u Beogradu za ustanove primarne zaštite i za bolničke ustanove.

 

 

Pandemija zarazne bolesti COVID – 19 je obeležila i 2021. godinu i rad zdravstvenih ustanova. Neke bolnice u Beogradu su, veći ili manji deo godine, radile u kovid režimu, zbrinjavajući samo obolele od zarazne bolesti (sva 4 kliničko-bolnička centra, neke klinike UKCS, Institut za reumatologiju, Institut „Banjica“, Institut za medicinu rada Srbije, Specijalna bolnica za interne bolesti Mladenovac). Neke bolnice su radile u kombinovanom režimu (GAK „Narodni front“, Specijalna bolnica „Sveti Sava“, Univerzitetska dečja klinika, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, Institut za rehabilitaciju, Klinika za rehabilitaciju „Dr M. Zotović“ i dr).
Pored toga, vršena je preraspodela kadra, tako da su u kovid bolnice upućivane ekipe iz drugih bolnica, ali i iz ustanova primarne zaštite. U takvim uslovima bio je otežan i rad komisija za unapređenje kvaliteta, kao i praćenje pokazatelja kvaliteta. Izveštaji o pokazateljima kvaliteta nekih bolnica za 2021. godinu su nekompletni, a vrednosti mnogih pokazatelja kvaliteta su značajno promenjeni u odnosu na prethodne godine.
Kvalitet rada stacionarnih ustanova u Beogradu prati se za 25 „državnih“ bolnica. Sve beogradske bolnice, izuzev specijalnih bolnica, spadaju u ustanove tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite. To su vrhunske zdravstvene ustanove u kojima se zbrinjavaju pacijenti sa najtežim oboljenjima i stanjima, koja nisu mogla biti dijagnostikovana i lečena u drugim zdravstvenim ustanovama. Zbog toga, oko 35%-40% bolnički lečenih pacijenata nisu stanovnici Beograda.
Poređenje kvaliteta rada bolnica u Beogradu nije moguće, jer se one veoma razlikuju po nameni (opšte, specijalne); veličini (od 30 postelja u Specijalnoj bolnici za endemsku nefropatiju do 3.037 postelja u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije); vrsti (specijalne bolnice, klinike, instituti, kliničko-bolnički centri, klinički centar); dužini hospitalizacije (dugotrajna i kratkotrajna hospitalizacija); nivou zaštite (sekundarni, tercijarni); nastavnom statusu; opremljenosti i dr., što uzrokuje različite vrednosti pokazatelja kvaliteta.
Zbog toga, pokazatelji kvaliteta treba prevashodno da koriste samim bolnicama za praćenje kvaliteta sopstvenog rada tokom različitih vremenskih perioda i za evaluaciju primenjenih mera za unapređenje kvaliteta.
Za bolničke zdravstvene ustanove, odnosno ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijarnom nivou, kvalitet zdravstvene zaštite procenjuje se na osnovu pokazatelja koji se prate za:

1. ustanovu u celini,

2. internističke grane medicine,

3. hirurške grane medicine

4. ginekologiju sa akušerstvom i

5. pedijatriju.

6. Posebno su analizirani pokazatelji kvaliteta rada službi za transfuziju u bolnicama.

Pokazatelji kvaliteta koji se prate u specijalističko-konsultativnim službama su:

1.      prosečna dužina čekanja na zakazani prvi pregled, od prvog javljanja pacijenta specijalističko-konsultativnoj službi do vremena zakazivanja,
2.      ukupan broj sati u nedelji kada služba radi popodne
3.      broj dana u mesecu kada je omogućeno zakazivanje specijalističko-konsultativnih pregleda,
4.      procenat zakazanih poseta u odnosu na ukupan broj poseta u specijalističko-konsultativnoj službi
5.      procenat pacijenata koji su primljeni kod lekara u roku od 30 minuta od vremena zakazanog termina

Pokazatelji kvaliteta se prate u svim specijalističko-konsultativnim službama, bez obzira na nivo zdravstvene zaštite i vrstu zdravstvene ustanove.

Ovde možete pogledati pokazatelje kvaliteta specijalističko-konsultativne službe u Beogradu za zdravstvene ustanove primarne zaštite i za bolničke ustanove.

Pacijenti u Beogradu u toku godine ostvare preko 9 miliona poseta lekarima u domovima zdravlja i zavodima na primarnom nivou zdravstvene zaštite, oko 3 miliona poseta lekarima specijalistima u bolnicama, a oko 300.000 pacijenata provede na bolničkom lečenju u proseku po 10 dana (ukupno oko 3 miliona dana bolničkog lečenja).

Procena zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe se koristi da se sagleda pacijentovo viđenje zdravstvene zaštite, oceni proces zdravstvene zaštite, identifikuju problemi, evaluiraju napori za unapređenje kvaliteta i evaluira ishod zaštite. Danas se zadovoljstvo korisnika smatra jednim od najvažnijih pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite, jer pruža podatke o tome koliko je zdravstvena ustanova uspela da izađe u susret očekivanjima korisnika, a identifikujući uzroke nezadovoljstva zdravstvena ustanova može unaprediti svoj rad.

Zadovoljstvo (satisfakcija) korisnika pruženom zdravstvenom zaštitom predstavlja meru stava pacijenta prema lekaru, sistemu zdravstvene zaštite i medicinskoj nezi koju dobija. Zadovoljstvo podstiče pozitivne oblike korišćenja zdravstvene zaštite (javljanje na kontrolu po savetu lekara, redovno uzimanje lekova, pridržavanje dijete po savetu lekara i sl.), a sa zadovoljnim pacijentom je lakše raditi. U obrnutom slučaju, kod nezadovoljnog pacijenta, doći će do odlaganja kontakta sa zdravstvenom službom, pogoršanja zdravstvenog stanja, povećanog korišćenja i neprijatne situacije u daljim kontaktima sa istim pacijentom.

Prema Pravilniku o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite („Službeni glasnik RS“ br. 49/10), pokazatelji zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe su:

1.    Istaknuto obaveštenje o vrsti zdravstvenih usluga koje se pacijentu kao osiguraniku obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koje su delatnost zdravstvene ustanove;

2.    Istaknuto obaveštenje o zdravstvenim uslugama koje se ne obezbeđuju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, a u skladu sa aktom kojim se uređuje sadržaj, obim i standard prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

3.    Istaknuto obaveštenje o vidovima i iznosu učešća osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite, kao i oslobađanje od plaćanja učešća;

4.    Istaknut cenovnik zdravstvenih usluga koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koje pacijenti plaćaju iz svojih sredstava;

5.    Postavljena kutija/knjiga za primedbe i žalbe pacijenata;

6.    Istaknuto ime i prezime, odnosno broj kancelarije i radno vreme, osobe zadužene za vođenje postupka pritužbi i žalbi pacijenata (zaštitnika pacijentovih prava);

7.    Broj podnetih prigovora

8.    Istaknut spisak lekara koji mogu biti izabrani lekari, a koje pacijenti mogu izabrati, kao i njihovo radno vreme u zdravstvenim ustanovama primarne zdravstvene zaštite, a u specijalističko-konsultativnim službama, kao i u savetovalištima u ustanovama svih nivoa zdravstvene zaštite istaknut spisak lekara koji rade i njihovo radno vreme;

9.    Obavljeno istraživanje zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe

10.    Urađena analiza o sprovedenom istraživanju zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene zaštite i preduzete mere i aktivnosti na stalnom unapređenju kvalitetu

Sve zdravstvene ustanove/službe su dužne da na vidna mesta (prijemne ambulante, šaltere, oglasne table u čekaonicama i sl.) u svim objektima (centralni i istureni) istaknu navedena obaveštenja (tačke 1 do 6 i 8).

Podaci o pokazateljima zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe su deo Integrisanog plana stalnog unapređenja kvaliteta, kao i Integrisanog izveštaja o radu Komisije za unapređenje kvaliteta rada zdravstvene ustanove.

Zdravstvena ustanova ima obavezu da jednom godišnje sprovede istraživanje o zadovoljstvu korisnika pruženim zdravstvenim uslugama, uradi analizu rezultata istraživanja, kao i da sprovede mere i aktivnosti na unapređenju kvaliteta na osnovu rezultata istraživanja.

Istraživanje se sprovodi po metodologiji Instituta za javno zdravlje Srbije. Za istraživanje se koriste standardizovani anonimni upitnici za bolničku zaštitu, a u okviru primarne zaštite za: službu opšte medicine i medicine rada, službu za zdravstvenu zaštitu dece, žena i stomatološku službu. U okviru istraživanja zadovoljstva korisnika prvi put je 2019. godine sprovedena i anketa o zadovoljstvu među korisnicima hroničnog programa dijalize u ustanovama svih nivoa zdravstvene zaštite. Upitnik se deli pacijentima u zdravstvenoj ustanovi, gde ga i popunjavaju i ubacuju u kutiju određenu za tu namenu. Odgovori se procenjuju Likertovom petostepenom skalom, od veoma nezadovoljan do veoma zadovoljan, a obradu vrši zdravstvena ustanova uz pomoć zavoda za javno zdravlje. Gradski zavod za javno zdravlje vrši analizu pokazatelja zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene zaštite u Beogradu.

Podaci se prosleđuju Institutu za javno zdravlje Srbije, koji vrši analizu zadovoljstva korisnika na nivou Republike i poređenje po regionima. Dobijeni rezultati ulaze u ocenu kvaliteta rada zdravstvene ustanove.

Ovde možete pogledati analizu zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene zaštite u zdravstvenim ustanovama u Beogradu za zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite (zadovoljstvo radom izabranog lekara u službama opšte medicine, pedijatrije, ginekologije, stomatološkoj službi i radom specijalističko-konsultativne službe), za bolničke ustanove (zadovoljstvo bolničkom zaštitom na ukupnom nivou, hirurškim, pedijatrijskim, psihijatrijskim, internističkim, ginekološko - akušerskim i odeljenjima rehabilitacije kao i radom specijalističko-konsultativne službe) i zadovoljstvo korisnika hroničnog programa dijalize.

U zdravstvenim ustanovama u Beogradu radi preko 32.000 medicinskih i nemedicinskih radnika. Od njihovih stavova, ponašanja, znanja i radnog iskustva zavisi kako će obavljati svoj posao, kao i performanse ustanove u celini.
Zadovoljstvo poslom se definiše kao pozitivna emocionalna reakcija i stavovi pojedinca prema svom poslu. Stepen zadovoljstva zavisi od vrste posla koji osoba radi, osećaja odgovornosti i dostignuća u poslu, uslova rada, kao što su plata, oprema za rad, saradnici i šefovi.
Zadovoljstvo poslom utiče na radni učinak i odsustvovanje sa posla. Organizacije sa zadovoljnijim radnicima imaju veću produktivnost, manje izostanaka sa posla, a radnici su manje spremni da menjaju radnu organizaciju. Zadovoljni radnici su prijateljski nastrojeni, ljubazni, spremni da odgovaraju na pitanja, a to pacijenti cene, što vodi zadovoljstvu i odanosti pacijenta. Nezadovoljstvo poslom utiče i na zdravlje zaposlenih, posebno na mentalno zdravlje, depresiju i anksioznost, dok je korelacija sa fizičkim zdravljem umerena.
Pravilnikom o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite („Službeni glasnik RS“ br. 49/2010) propisana je obaveza zdravstvenih ustanova da prate pokazatelje zadovoljstva poslom svojih radnika. Pokazatelji zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi su:

1.    obavljeno istraživanje zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi
2.    urađena analiza o sprovedenom istraživanju zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi i preduzete mere i aktivnosti na stalnom unapređenju kvaliteta.

Zdravstvena ustanova ima obavezu da jednom godišnje sprovede istraživanje zadovoljstva svojih radnika poslom koji obavljaju, uradi analizu rezultata istraživanja, kao i da preduzme odgovarajuće mere i aktivnosti na unapređenju stepena njihovog zadovoljstva na osnovu rezultata istraživanja.
Predviđeno je da sve zdravstvene ustanove sprovode ispitivanje zadovoljstva zaposlenih po istoj metodologiji, u isto vreme i sa istim upitnikom, koje određuje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Međutim, istraživanje je i u 2021. godini sprovedeno u epidemijskim uslovima, pa su ustanove obavljale ispitivanje zadovoljstva svojih zaposlenih u skladu sa svojom organizacijom rada u toku pandemije, a pojedine nisu bile u mogućnosti da sprovedu istraživanje.
Podaci o pokazateljima zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi su deo Integrisanog plana stalnog unapređenja kvaliteta, kao i Integrisanog izveštaja o radu Komisije za unapređenje kvaliteta rada zdravstvene ustanove.

Ovde možete pogledati analizu o pokazateljima zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u Beogradu za ustanove primarne zdravstvene zaštite i za bolničke ustanove.

Analizu zadovoljstva zaposlenih u državnim zdravstvenim ustanovama Republike Srbije za 2019. godinu, možete pronaći na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije, pogledajte ovde https://www.batut.org.rs/index.php?content=2143