Hepatitis B je zarazna bolest izazvana virusom Hepatitisa B. Prema procenama SZO trećina svetske populacije je inficirana virusom. Akutna infekcija javlja se u periodu od šest nedelja do šest meseci od trenutka izloženosti virusu Hepatitisa B.

Hepatitis B se prenosi kada se zaražena krv, sperma, vaginalni sekret ili pljuvačka (izuzetno retko), unese u organizam neimune, tj. osetljive osobe, kroz oštećenu kožu i sluzokožu.

Simptomi i znaci akutnog hepatitisa B su: umereno povišena temperatura, slabost, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, tup bol u stomaku, bol u zglobovima, ospa, žuta prebojenost kože i /ili beonjače.

Svi nosioci HBsAg antigena su potencijalno zarazni. Krv inficiranih osoba je zarazna više nedelja pre pojave simptoma bolesti i ostaje zarazna tokom akutne faze bolesti.

Virus Hepatitisa B je otporan u spoljnoj sredini i može da preživi sedam i više dana van organizma domaćina (čoveka) i tokom tog vremena virus može uzrokovati infekciju ukoliko dospe u organizam osetljive, tj. neimune osobe  (npr. preko kontaminiranih predmeta).

Hronični Hepatitis B je dugotrajna i ozbiljna bolest javlja se kada virus Hepatitisa B ostane u organizmu inficirane osobe. Verovatnoća prelaska iz akutnog u hronični oblik prevashodno zavisi od uzrasta inficirane osobe, što je ososba mlađa rizik je veći.

Mnoge osobe sa hroničnom infekcijom, nemaju tegobe, ne osećaju se loše i ne izgledaju bolesno, međutim, mogu preneti infekciju drugima. Oko 15 do 25% osoba sa hroničnim infekcijom će razviti cirozu jetre (fibrozno ožiljavanje jetrinog tkiva) ili karcinom jetre (primarni).

Najefikasnija i najdelotvornija preventivna mera je vakcinacija vakcinom protiv Hepatitisa B.

Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca do navrešene pete godine života.

Aktivna imunizacija se sprovodi primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih bolesti (u daljem tekstu: kombinovane vakcine), u skladu sa kalendarom imunizacije.

Aktivna imunizacija se sprovodi sa tri doze kombinovane vakcine u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje (primarna serija). Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca. Primarnu seriju primenom kombinovane vakcine treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primarnom serijom primenom odgovarajuće kombinovane vakcine u skladu sa kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju kombinovane vakcine.

Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze kombinovane vakcine.

Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane vakcine odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.

Pored opštih kontraindikacija, posebne kontraindikacije za vakcinaciju protiv velikog kašlja su evolutivna neurološka oboljenja (nekontrolisana epilepsija, infantili spazmi, progresivna encefalopatija.

Dete uzrasta od navršena dva meseca do navršenih 5 godina života kod kojih se utvrdi postojanje trajne kontraindikacije za vakcinaciju protiv velikog kašlja, vakciniše se kombinovanom vakcinom protiv difterije i tetanusa (DT vakcinom), na način na koji se vakciniše vakcinom protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja.

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B (u daljem tekstu: HB) proizvedenom metodom genetskog inženjeringa kod:
– novorođenčadi i odojčadi,
– dece koja pohađaju 6. razred osnovne škole, a koja do tada nisu vakcinisana, kao i nakon toga kod svih neimunizovanih i nepotpuno imunizovanih lica do navršenih 18 godina života.

Aktivna imunizacija se sprovodi davanjem tri doze HB vakcine (primarna serija) koja se daje kao pojedinačna vakcina (Euvax B).
Prva doza HB vakcine se daje u porodilištu u roku od 24 sata po rođenju, a za novorođenčad rođenu van porodilišta u teritorijalno nadležnoj zdravstvenoj ustanovi što pre po rođenju.
Druga doza HB vakcine daje se u razmaku ne kraćem od mesec dana, a treća u razmaku ne kraćem od šest meseci nakon prve doze.

Aktivna imunizacija se smatra pravovremenom ako se sprovede do navršenih 12 meseci života.
Nepotpuno imunizovana deca nakon navršenih 12 meseci života treba da prime nedostajuće doze vakcine. U slučaju da dođe do prekida serije aplikovanja, ne treba ponavljati doze. Ukoliko se prekid napravi posle date prve doze, drugu dozu treba dati što pre, a treću u razmaku ne kraćem od 8 nedelja od druge i ne kraćem od 16 nedelja od prve doze.
 
Vakcinacija dece u 6. razredu osnovne škole, odnosno do navršenih 18 godina života, sprovodi se sa tri doze pojedinačne HB (Euvax B) vakcine po šemi 0, 1 i 6 meseci.

Vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić, u zavisnosti od uzrasta u kome se prima vakcina, u količini od 0,5 ml do navršenih 15 godina života, odnosno 1 ml od 16. godina života u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica izložena infekciji

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se preekspoziciono kod:

1. polnih partnera HBsAg pozitivnih lica,
2. kućnih kontakata HBsAg pozitivnih lica,
3. intravenskih narkomana,
4. lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija,
5. štićenika ustanova za ometene u razvoju.
6. lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se sa tri doze HB vakcine (Euvax B) po šemi: 0, 1, 6 meseci od utvrđivanja indikacije.

Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se postekspoziciono kod:
 1. novorođenčadi HBsAg pozitivnih majki,
 2. lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom,
 3. trudnica sa oštećenjem jetre, ako su bile eksponirane infekciji.

Aktivna imunizacija se sprovodi sa četiri doze HB vakcine po šemi 0, 1, 2, 12 meseci.

Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica obavezno se zaštićuju i intra-muskularnim davanjem hepatitis B imunoglobulina (u daljem tekstu: HBIg), odmah po rođenju, odnosno odmah po akcidentu, u skladu sa sažetkom karakteristika leka. HBIg se daje istovremeno sa prvom dozom vakcine, u naspramni ekstremitet.

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica u posebnom riziku

1) lica na hemodijalizi;
2) insulin zavisnih bolesnika od šećerne bolesti;
3) obolelih od hemofilije i drugih bolesti koje zahtevaju primenu derivata krvi;
4) hroničnih oboljenja jetre i bubrega;
5) presađivanje jetre i bubrega;
6) HIV pozitivnih lica;
7) HCV pozitivnih lica;
8) lica sa multiplom sklerozom koja započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa .

Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze se sprovodi sa BCG vakcinom kod dece u prvoj godini života sa ciljem da se spreče određeni teži klinički oblici tuberkuloze (tuberkulozni meningitis, diseminovani oblici tuberkuloze).

Deca se vakcinišu prilikom otpuštanja iz porodilišta, a ona rođena van porodilišta do navršena dva meseca života u teritorijalno nadležnom domu zdravlja. U cilju racionalizacije potrošnje, odnosno predviđenog rastura, potrebno je organizovati imunizaciju pozivanjem dece u definisanom vremenskom periodu grupisanjem ili davanjem vakcine prilikom dolaska na pregled sa navršenih mesec dana života, kada se daje druga doza vakcine protiv hepatitisa B.

Ona deca koja nisu mogla biti vakcinisana na navedeni način, treba da budu vakcinisana do navršenih 12 meseci života u teritorijalno nadležnom domu zdravlja.

Vakcina se daje intradermalno u dozi od 0,05 ml u predeo deltoidnog mišića, na spoju unutrašnje i spoljne strane leve nadlaktice.

Pored opštih kontraindikacija, za vakcinaciju BCG vakcinom posebna kontraindikacija je poremećaj celularnog imuniteta usled HIV infekcije i drugih uzroka.

Preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju su:

• trbušni tifus;
• hepatitis A;
• hepatitis B;
• grip;
• dečja paraliza;
• druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom.

Pogledajte tabelu imunizacije putnika u međunarodnom saobraćaju

Preporučena aktivna i pasivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama

Preporučena aktivna i pasivna imunizacija po kliničkim indikacijama sprovodi se kod lica kod kojih bolest protiv koje se imunizacija sprovodi može da ima teži oblik ili može da dovede do pogoršanja osnovnog oboljenja izostankom imunizacije.

Preporučena aktivna i pasivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama sprovodi se na osnovu mišljenja doktora specijaliste odgovarajuće grane medicine i preporuke doktora medicine ili doktora specijaliste odgovarajuće grane medicine koji imunizaciju sprovodi uz prethodnu pismenu saglasnost tog lica, odnosno njegovog zakonskog zastupnika koje se aktivno imunizuje.

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama su:

• hepatitis A;
• hepatitis B;
• grip;
• oboljenja izazvana Streptokokom pneumonije;
• druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom.
• Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena pasivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama su:
• male boginje;
• ovčije boginje;
• infekcija citomegalovirusom;
• druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom.

Preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta

Preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta sprovodi se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom Instituta za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut“.

Preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta sprovodi se na osnovu preporuke doktora medicine ili doktora specijaliste odgovarajuće grane medicine koji sprovodi imunizaciju uz prethodnu pismenu saglasnost lica koje se aktivno imunizuje, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.

Pismena saglasnost ili odbijanje saglasnosti za preporučenu aktivnu imunizaciju daje se na Obrascu 3. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta su:

• varičela;
• oboljenja izazvana humanim papiloma virusima;
• hepatitis A;
• hepatitis B;
• grip;
• oboljenja izazvana Streptokokom pneumonije;
• zoster;
• rota virusne infekcije;
• meningokokna bolest;
• difterija;
• tetanus;
• veliki kašalj;
• rubela;
• krpeljski meningoencefalitis;

druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom po epidemiološkim indikacijama.

Obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju

Obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju sprovodi se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom Instituta za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut“

Putnici u međunarodnom saobraćaju aktivno se imunizuju ako putuju u zemlje koje zahtevaju određenu vakcinaciju, prema epidemiološkim indikacijama u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom.

Obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju sprovodi se protiv žute groznice i meningokokne bolesti u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Obaveznoj aktivnoj imunizaciji protiv žute groznice podležu lica koja putuju u zemlje u kojima se ova bolest endemski održava ili u zemlje koje zahtevaju imunizaciju protiv te bolesti ili prema epidemiološkim indikacijama.

Aktivna imunizacija sprovodi se primenom jedne doze vakcine najkasnije 10 dana pre polaska na put, kod lica od navršenih 9 meseci života aplikovanjem 0,5 ml rekonstituisane vakcine subkutano.

Vakcina se ne sme davati deci uzrasta ispod 6 meseci života.

Usled većeg rizika od ozbiljne i potencijalno fatalne bolesti povezane sa vakcinom protiv žute groznice kod osoba počev od 60 godina života, vakcinu je potrebno dati ukoliko je procenjen značajan rizik od dobijanja infekcije žutom groznicom.

Jedna doza vakcine daje doživotnu zaštitu.

Pogledajte još informacija o obaveznoj aktivnoj imunizaciji putnika u međunarodnom saobraćaju