Светски дан бубрега - 10. март 2016. – „Болести бубрега код деце – спречимо на време”
Светски дан бубрега се, на иницијативу и под покровитељством Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations), од 2006. године традиционално обележава сваког другог четвртка у месецу марту. Обележавање овог датума има за циљ да пружи адекватне информације и снажну поруку јавности у вези са чињеницом да су болести бубрега честе и веома озбиљне, али да их је, с друге стране, могуће превенирати и успешно лечити.
Овогодишњи Светски дан бубрега обележава се под слоганом „Болести бубрега код деце – спречимо на време”. Глобална кампања, сходно томе, има за циљ да укаже да ни деца нису поштеђена ових озбиљних здравствених проблема.
У домовима здравља у нашој земљи, свом изабраном педијатру у свим службама за здравствену заштиту како предшколске, тако и школске деце, због обољења бубрега се, током 2014. године, обратило 2.560 особа старости од 0 до 18 година, док је њих 8 у истом периоду умрло услед ових обољења.
Гледано само на нивоу београдских домова здравља, током посматране 2014. године, услед обољења бубрега различитог узрока, тока, симптома и прогнозе, обављено је 1.099 посета изабраном педијатру.
Градски завод за јавно здравље ће Светски дан бубрега обележити у суботу, 12. марта 2016. године, у Тржном центру „Авив Парк Звездра“ (Ул. Живка Давидовића 86), у периоду од 12 до 14 часова. Пригодна здравствено-промотивна акција биће одржана у сарадњи са партнерима Градског завода – Удржењем бубрежних болесника и инвалида на кућној дијализи „Реналис“, Домовима здравља „Звездара“ и „Др Миливоје Стојковић“ Гроцка, Удржењем за јавно здравље Србије, Националном асоцијацијом студената фармације и Удружењем студената медицине (IFMSA Србија),са циљем да се истакну и најширој јавности приближе сви јавноздравствени аспекти које проистичу из обележавања овог важног датума из Календара здравља.
Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма, што недвосмислено указује на кључну улогу овог органа у одржању живота. Обољења бубрега манифестују се најчешће као упале, затим као акутно односно хронично смањење његове функције. Симптоми и знаци хроничне слабости бубрега се развијају постепено и најчешће су врло неспецифични (поремећај мокрења, промене у саставу мокраће, бол, отоци, повишен крвни притисак).
Ипак, важно је нагласити да је болести бубрега могуће на време дијагностиковати. Прегледом узорка мокраће, крви и крвног притиска могу се открити рани знаци смањене бубрежне функције.
Хроничне бубрежне болести код деце најчешће су последица урођених мана (нпр деца рођена са само једним бубрегом или са бубрезима који немају нормалну структуру), наследних болести (нпр полицистичних болести бубрега), инфекције, нефротског синдрома, системских болести (шећерна болест, лупус), застоја у отицању мокраће и везико-уретералног рефлукса.
Хронично смањење функције бубрега код деце често за последицу има различите системске компликације укључујући кардиоваскуларне, метаболичке, хематолошке, ендокринолошке, коштане и водено-електролитне поремећаје. Снажна узрочно-последична веза и удружено дејство наведених компликација и основне болести често доводе до погоршања општег стања, заостајања у расту детета, отежавају психолошку и социјалну адаптацију реметећи тако квалитет живота детета на свим нивоима. Успешно лечење деце с терминалним стадијумом хроничне бубрежне инсуфицијенције представља, стога, велики изазов за читав тим стручњака, почев од педијатра нефролога, преко нутриционисте, ендокринолога све до психолога, социјалног радника и других.
У стадијуму терминалне бубрежне инсуфицијенције (отказивања функције бубрега), једини видови лечења, како код одраслих, тако и код деце, јесу дијализа или трансплантација бубрега.
Само код око 10–15% болесника, даваоци органа за трансплантацију могу бити крвни сродници (чланови породице) или биолошки несродни донатори (брачни партнери, пријатељи). За све остале болеснике подударни даваоци траже се међу особама са дијагностикованом можданом смрћу. Овај податак директно указује на потребу за стварањем што веће базе потенцијалних давалаца органа, како би био омогућен већи број кадаверичних трансплантација.
У Србији се трансплантације раде у пет здравствених центара, а према подацима с краја 2015. године, донорску картицу у том тренутку поседовало је око 120.000 грађана. Овај податак представља позитиван помак, имајући у виду да је у нашој земљи 2010. године било само око 30.000 потписаних донорских картица. Ипак, он је у сенци поражавајуће чињенице да се по овом показатељу и даље налазимо у самом дну листе европских земаља - на њеном претпоследњем месту.
Све наведено указује на потребу за интензивирањем циљаних здравствено-васпитних активности, како би се пренеле све значајне информације и упутила снажна порука свим релевантним чиниоцима – од родитеља до доносилаца одлука на свим нивоима, како о важности правовременог откривања и адекватног лечења болести бубрега код деце, тако и о непроцењивом значају донирања органа, као знаку хуманости и солидарности, којим се даје велика шанса за излечење тешким болесницима, а нарочито деци.
