Светски дан бубрега - СДБ 2020.

svetski dan bubrega 2020„Здравље бубрега свима и свуда - од превенције до откривања и равноправног приступа лечењу”

Oд болести бубрега, које се сврставају у хронична незаразна обољења, тренутно болује око 850 милиона људи широм света. Једна од десет одраслих особа има хроничну болест бубрега (ХББ). Оптерећење друштва овим болестима је у порасту, а предвиђа се да ће постати пети најчешћи узрок изгубљених година живота на глобалном нивоу до 2040. године.

Ове године Светски дан бубрега има за циљ да подигне свест људи о повећању оптерећења друштва овим болестима у свету и да се залаже за здравље бубрега за све људе. Конкретно, кампања за 2020. истиче значај превентивних интервенција у циљу спречавања појаве и прогресије болести бубрега.

У Србији се 10.749 особа болнички лечило због обољења бубрега у 2018. години, а од тог броја 6.196 особа се болнички лечило због хроничне бубрежне инсуфицијенције. Исте године је умрло 752 хоспитализованих особа због болести бубрега, од којих је 70% умрло због хроничне бубрежне инсуфицијенције.

У Београду је у 2018. години од хроничне бубрежне инсуфицијенције умрло 287 лица, а регистровано је 215 новооболелих од ове болести.

Дијабетес и хипертензија су најчешћи узроци ХББ у развијеним земљама. ХББ се најчешће не открива скринингом него у одмаклим стадијумима када се болесници обраћају лекарима са симптомима хроничне бубрежне инсуфицијенције (хронична бубрежна слабост).

hronicna bolest bubrega

Хроничне болести бубрега изискују огромне здравствене трошкове. На трошкове дијализе и трансплантације отпада 2-3% годишњег здравственог буџета у земљама са високим приходима, а ове методе се спроводе код мање од 0,03% популације тих земаља.

У земљама са ниским и средњим приходима, већина људи са болестима бубрега има недовољно доступне третмане за замену бубрежне функције - дијализу и трансплантацију бубрега у циљу спасавања живота.

Од кључног је значаја чињеница да се кроз одговарајући приступ основној дијагностици и раном лечењу болест бубрега може спречити али и одложити напредовање ка терминалном стадијуму болести.

Иако су у многим државама усвојене националне политике и стратегије за незаразне болести у целини, често недостају специфичне политике усмерене на едукацију становништва и подизање свести о значају болести бубрега, као и скрининг за болести бубрега, адекватна контрола и третман болести. Складно томе, постоји потреба да се повећа свест о важности превентивних мера у широким круговима друштва, професионалаца и креатора политике.

На који начин превентивне интервенције могу спречити болести бубрега али и могућност тежих компликација?

 (1) Примарна превенција подразумева интервенцију пре настајања здравствених ефеката и настоји да спречи настанак болести бубрега пре него што процес болести почне.

(2) Секундарна превенција предлаже превентивне мере које воде ка раној дијагнози и благовременом лечењу болести бубрега и спречавању већих проблема у развоју болести.

(3) Терцијарна превенција означава управљање болешћу бубрега након постављања дијагнозе, да би се контролисала прогресија болести и појава тежих компликација.

Примарна превенција болести бубрега захтева модификацију фактора ризика, као што су дијабетес мелитус, хипертензија, нездраве дијете (неправилна исхрана или неке специфичне дијете), структурне аномалије бубрега и уринарног тракта, нефротоксичност лекова (бројни лекови могу изазвати оштећење бубрега). Примарна превенција подразумева и промовисање здравих стилова живота, укључујући физичку активност и правилну исхрану, скрининг за пацијенте са високим ризиком од ових болести (анализе крви и урина).

Код особа са претходно постојећом болести бубрега, секундарна превенција обухвата оптимизацију крвног притиска и гликорегулацију, едукацију и клиничке интервенције.

Код пацијената са узнапредовалом болешћу бубрега, приоритетно је управљање коморбидитетима као што су уремија и кардиоваскуларне болести.

Како је болест бубрега повезана са високим трошковима, превентивне мере које се тичу узрока, нарочито у форми примарне превенције, имају значајну вредност. Подизање свести и едукација појединаца о најважнијим факторима ризика и превентивним мерама за болести бубрега је, из тих разлога, од изузетног значаја, затим промоција програма за здравствене раднике, ефективно и ефикасно образовање, као и дефинисани програми за општу популацију и партнерства за оснаживање пацијената.

2020 СДБ позива свакога да се заложи за мере у својој земљи које укључују:

  1. Поновни фокус на примарну здравствену заштиту, подизање свести, оснаживање и едукацију пацијената;
  2. Интеграцију превенције болести бубрега у националне програме за свеобухватне и интегрисане услуге, које су од суштинског значаја за побољшање раног откривања и праћења хроничних болести бубрега;
  3. Укључити владу, цело друштво, концепт „здравље у свим политикама“, мултисекторску сарадњу у промоцији превенције болести бубрега.

Осам златних правила за здравље ваших бубрега

  1. Будите активни и у форми!
  2. Храните се правилно!
  3. Редовно контролишите ниво шећера у крви!
  4. Редовно контролишите крвни притисак!
  5. Уносите довољно течности!
  6. Немојте пушити!
  7. Рационално користите лекове против болова/упале!Редовно контролишите стање својих бубрега уколико спадате у ризичну популацију!
  8. Редовно контролишите стање својих бубрега уколико спадате у ризичну популацију!

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351