25. јул - Светски дан превенције утапања
Ове године, 25. јула, трећи пут за редом се обележава Светски дан превенције утапања под слоганом „Свако се може утопити, али нико не би требало“.
Утапање представља трећи водећи узрок смрти од повреда у свету у свим узрасним категоријама, а међу десет је водећих узрока смрти деце и омладине узраста 1 - 24 године.
Према проценама Светске здравствене организације, у свету сваке године око 236.000 људи изгуби живот услед утапања и његових последица, а сматра се да је број настрадалих знатно већи у односу на податке који су доступни. Водећи фактори ризика за утапање су узраст, пол и приступ воденој површини. Готово 90% ненамерних утапања дешава се у рекама, језерима, бунарима и резервоарима за воду у домаћинствима, као и у неразвијеним и средње развијеним земљама, а посебно су погођени деца и адолесценти у руралним подручјима.
Утапање представља трећи водећи узрок смрти од повреда у свету у свим узрасним категоријама, а међу десет је водећих узрока смрти деце и омладине узраста 1 - 24 године.
Према проценама Светске здравствене организације, у свету сваке године око 236.000 људи изгуби живот услед утапања и његових последица, а сматра се да је број настрадалих знатно већи у односу на податке који су доступни. Водећи фактори ризика за утапање су узраст, пол и приступ воденој површини. Готово 90% ненамерних утапања дешава се у рекама, језерима, бунарима и резервоарима за воду у домаћинствима, као и у неразвијеним и средње развијеним земљама, а посебно су погођени деца и адолесценти у руралним подручјима.
Одржана два последња курса у оквиру ЕРАСМУС пројекта CRxSiSS
Представници Градског завода за јавно здравље Београд (ГЗЗЈЗ) су учествовали у последња два курса одржана у мају и јуну 2022. године. Оба курса одржана су у Шпанији, у Малаги и Антекери. Организатори курса су били Универзитет у Малаги (University of Málaga, Málaga) и партнер у пројекту из Антекере (Tierra de Maestros, Antequera).
Чикунгуња вирусно обољење
Чикунгуња вирусно обољење је инфективно обољење из групе зооноза, које се на људе преноси убодом зараженог комарца. Реч „чикунгуња“ значи „оно што се савија“, алузија на положај пацијената који пате. Чикунгуња вирус први пут је изолован и идентификован у Танзанији 1953. године.
Чикунгуња вирус je RNA вирус, туп alfavirus из породице Togaviridae, којој још припада и тип Rubivirus. Ова група има преко 32 представника, а детерминисани су у зависности да ли су преносници само људи или и сисари, птице и инсекти.
Чикунгуња вирус је проузроковао бројне епидемије у Африци и Азији. У 2005 - 2006. дошло је до велике епидемије у Индијском океану. Увезени случајеви регистровани су у Азији, Аустралији, САД, Канади и континенталној Европи. Године 2007. први пут је у Европи (Италија) је регистрована аутохтона инфекција вирусом чикунгуња. У Француској су 2010. и 2014. пријављени аутохтони случајеви. У децембру 2013, чикунгуња се појавила на Карибима и брзо се проширила у Америци. Сада се вирус проширио на читаве (суб)тропске регионе Америке, Африке и Азије.
Чикунгуња вирус je RNA вирус, туп alfavirus из породице Togaviridae, којој још припада и тип Rubivirus. Ова група има преко 32 представника, а детерминисани су у зависности да ли су преносници само људи или и сисари, птице и инсекти.
Чикунгуња вирус је проузроковао бројне епидемије у Африци и Азији. У 2005 - 2006. дошло је до велике епидемије у Индијском океану. Увезени случајеви регистровани су у Азији, Аустралији, САД, Канади и континенталној Европи. Године 2007. први пут је у Европи (Италија) је регистрована аутохтона инфекција вирусом чикунгуња. У Француској су 2010. и 2014. пријављени аутохтони случајеви. У децембру 2013, чикунгуња се појавила на Карибима и брзо се проширила у Америци. Сада се вирус проширио на читаве (суб)тропске регионе Америке, Африке и Азије.
Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама – 26. јун 2023.
Без осуде и дискриминације! Сви смо људи!
Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се 26. јуна, што је успостављено Резолуцијом Уједињених нација из 1987. године. Ове 2023. године, овај датум обележава се под слоганом „Људи на првом месту! Зауставите стигму и дискриминацију, појачајте превенцију!“ (енг. People first: stop stigma and discrimination, strengthen prevention).
Глобални проблем који се односи на конзумирање дрога је изузетно комплексно питање које погађа милионе људи широм света. Између осталог, многи људи који користе дрогу суочавају се са стигмом и дискриминацијом, што ни на који начин не помаже ни у решавању њиховог личног, а ни овог проблема у глобалним оквирима. Напротив - такав став и однос према овим особама може додатно наштетити њиховом како физичком, тако и менталном здрављу и притом их спречити да дођу до неопходне помоц́и и адекватно је искористе.
Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се 26. јуна, што је успостављено Резолуцијом Уједињених нација из 1987. године. Ове 2023. године, овај датум обележава се под слоганом „Људи на првом месту! Зауставите стигму и дискриминацију, појачајте превенцију!“ (енг. People first: stop stigma and discrimination, strengthen prevention).
Глобални проблем који се односи на конзумирање дрога је изузетно комплексно питање које погађа милионе људи широм света. Између осталог, многи људи који користе дрогу суочавају се са стигмом и дискриминацијом, што ни на који начин не помаже ни у решавању њиховог личног, а ни овог проблема у глобалним оквирима. Напротив - такав став и однос према овим особама може додатно наштетити њиховом како физичком, тако и менталном здрављу и притом их спречити да дођу до неопходне помоц́и и адекватно је искористе.
Окрепимо тело и ум на отвореним базенима и јавним купалиштима у Београду
Уколико се поштују сва правила безбедног коришћења, посета базенима за купање и рекреацију, као и јавним купалиштима на територији Београда, може да представља право освежење и овог лета.
Напомињемо да је посета отвореним јавним купалиштима на језерима и рекама најбезбеднија на местима где постоје уређене зоне за купање и присутан је спасилац.
У Градском заводу за јавно здравље Београд обавља се редовна контрола квалитета воде за купање из већине отворених јавних базена на територији града. То су базени спортских центара „Милан Гале Мушкатировић“, „Олимп“, „Ташмајдан“, „Кошутњак“, „11. Април“, СЦ Вождовац, као и базени спортских центара у Лазаревцу, Обреновцу и Младеновцу.
Напомињемо да је посета отвореним јавним купалиштима на језерима и рекама најбезбеднија на местима где постоје уређене зоне за купање и присутан је спасилац.
У Градском заводу за јавно здравље Београд обавља се редовна контрола квалитета воде за купање из већине отворених јавних базена на територији града. То су базени спортских центара „Милан Гале Мушкатировић“, „Олимп“, „Ташмајдан“, „Кошутњак“, „11. Април“, СЦ Вождовац, као и базени спортских центара у Лазаревцу, Обреновцу и Младеновцу.
5. Јун Светски дан заштите животне средине
Тема: Решења за загађење пластиком
Светски дан заштите животне средине је највећи међународни дан заштите животне средине. Предвођен Програмом Уједињених нација за животну средину (УНЕП), који се обележава сваке године од 1973. године, израстао је у највећу глобалну платформу за ширење свести о заштити животне околине. Прослављају га милиони људи широм света.
Светски дан заштите животне средине је највећи међународни дан заштите животне средине. Предвођен Програмом Уједињених нација за животну средину (УНЕП), који се обележава сваке године од 1973. године, израстао је у највећу глобалну платформу за ширење свести о заштити животне околине. Прослављају га милиони људи широм света.
Стафилококно тровање храном
Staphylococcus aureus је бактерија која код здравих људи најчешће насељава кожу и слузокожу носа. Ова бактерија у одређеним околностима може изазвати болест. Између осталог, Staphylococcus aureus ствара токсине који могу довести до тровања храном. Контаминација хране стафилококом и токсинима настаје током складиштења, прераде, припреме или дистрибуције. Најчешће се дешава преко руку особа које припремају храну и преко прибора за припрему хране, као што су ножеви, даске за сечење меса, посуде у којим се чува храна.
Храна, не дуван!
Светска здравствена организација, заједно са земљама чланицама, обележава 31. мај као Светски дан без дувана. Тема овогодишње глобалне кампање је „Гајимо храну, а не дуван“, која за циљ има истицање дугорочне важности узгоја одрживих и хранљивих пољопривредних култура уместо дувана, што у актуелном, веома сложеном тренутку за нашу планету и друштво, посебно добија на значају.
Јавно здравље: глобални изазови, локалне акције – обележена пета Европска недеља јавног здравља 22-26. мај 2023.
Поводом обележавања Европске недеље јавног здравља, Градски завод за јавно здравље Београд (ГЗЗЈЗ Београд) је у сарадњи са Домом здравља „Вождовац“, организовао обележавање четвртог тематског дана ове недеље под слоганом „Превенција и контрола хроничних болести“. Овим поводом је 25. маја 2023. године, испред огранка „Шумице“ Дома здравља „Вождовац“, организована здравствено-промотивна манифестација.