С обзиром на то да је рак дојке водећи узрок обољевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света, један од значајнијих датума Календара јавног здравља је и 20. март -  Национални дан борбе против рака дојке. Циљ обележавања овог датума је да се подигне свест опште јавности о значају превенције, раног откривања болести и правовременог започињања лечења особа оболелих од карцинома дојке.

Бактерије рода Yersinia су откривене 1894. године. Обољења изазвана ентеропатогеним јерсинијама се називају јерсиниозе. После кампилобактериоза и салмонелоза јерсиниозе су треће најчешће зоонозе узрочници цревних инфекција у Европи. Зоонозе су инфекције и обољења животиња чији се узрочници у природним условима могу пренети на човека.  Највећи број пријављених случајева јерсиниоза долази из Северне Европе обзиром да се инфекције чешће јављају у хладнијим климатским зонама. Јерсиниоза је самоограничавајуће обољење које се манифестује као акутни дијарејални синдром.

Спавање многима делује као обичан и једноставан део живота, али у стварности је далеко сложеније него што изгледа. Трећину живота проводимо спавајући , што чини овај процес основном људском потребом, поред хране, воде и ваздуха. Оно није само биолошки услов за живот, већ  је и кључно за наше целокупно здравље и благостање.

Градски завод за јавно здравље обавио је током 2024.године редовну контролу здравствене исправности воде за пиће на 34 јавнe чесмe са изворском водом у ужој и широј зони града. Ова контрола се реализује у оквиру програма мониторинга квалитета подземних вода на територији Београда, финансираног од стране Секретаријата за заштиту животне средине града Београда.

Предменструални синдром (ПМС) је један од најчешћих изазова са којима се сусрећу жене репродуктивног доба. То је скуп симптома који се јављају у лутеалној фази менструалног циклуса (период од овулације до почетка менструације), често значајно ометајући различите аспекте свакодневног живота.

Мноштво различитих животних опредељења, циљева и активности, често у животној пракси доводе до занемаривања неких од основних начела здравог живљења, и тиме најизложеније појединце уводе у значајне дугорочне ризике по здравље. Обично су ризици којима се излажемо услед недовољне пажње непрепознати или им се из разних разлога умањује значај, па се на њихове последице ретко подсетимо, и тиме изложеност ефектима нездравог животног стила продужавамо.

Истовремено са открићем антбиотика почетком 20. века, бележе се упозорења научника на могућност развоја отпорности микроорганизама на ове лекове. У данашње време, све су гласнија упозорења да се суочавамо са реалном претњом преласка у такозвани „постантибиотски свет“. Описују се значајни и високи нивои отпорности бактерија на антибиотике, како у смислу учесталости, тако и у смислу јачине резистенције, а посебно забрињава што се ово односи на све познате и клинички одобрене антибиотике широм света.

Вештачка интелигенција (ВИ) постепено улази у примену у различитим областима медицине. Потенцијална примена се протеже од анализе медицинских дијагностичких слика до развоја нових лекова и персонализоване медицине, здравственог надзора, здравствене заштите, превенције болести и повреда и промоције здравља, процене здравственог стања становништва, приправности и реаговања на глобалне претње по здравље.