Европски центар за контролу и превенцију болести је 18. новембар прогласио за дан посвећен повећању свести о значају рационалне употребе антибиотика, када се сви субјекти у ланцу коришћења антибиотика подсећају и упозоравају на њихов значај и правилну употребу за добробит читавог човечанства.

Данас људи живе дуже и здравије, једним делом и због употребе антибиотика. Не бисмо се смели лишити тог богатства због свог неразумног понашања. Доказано је да рационално прописивање антибиотика, односно њихово коришћење само у строго индикованим случајевима доводи до смањења резистенције бактерија.

Антибиотици су лекови који се користе у лечењу инфекција које изазивају бактерије. Проналазак антибиотика је једно од назначајнијих открића у медицини у 20. веку. Александар Флеминг је 1928. године пронашао први антибиотик - пеницилин.

До данас је откривено 4000 природних и око 30000 полусинтетских и синтетских антибиотика, али је само 100 испитано у клиничкој пракси, а у терапијске сврхе користи се свега шездесетак.

Иницијатива за обележавање Светског дана дијабетеса покренута је давне 1991. године од стране Међународне федерације за контролу дијабетеса и Светске здравствене организације, као одговор на сагледавање растућег проблема дијабетеса у свету. Сам датум, 14. новембар, озваничен је 2006. године од стране Уједињених нација као Светски дан дијабетеса.

Овогодишњу глобалну кампању Светског дана дијабетеса прати слоган „Поглед на дијабетес”.

Тежиште овогодишње кампање је на благовременом откривању болести што има велико оправдање ако се узму у обзир процене да тек сваки други оболели од дијабетеса на свету има откривену болест, тј. потврђену дијагнозу. Наиме, многи људи могу живети са дијабетесом тип 2 веома дуго без свести о стању у ком се налазе и јасних симптома болести. Код ових особа до коначног успостављања дијагнозе често прође пуно времена, током ког већ дође до развоја бројних компликација.

Грaдски зaвoд зa jaвнo здрaвљe Бeoгрaд је, са почетком нове школске године, започео још један циклус спровођења eдукaтивног прoгрaма „Крeaтивни рaд сa учeницимa нa прeвeнциjи злoупoтрeбe психoaктивних супстaнци“, намењеног ученицима основних школа и њиховим наставницима.

У Градском заводу за јавно здравље тим поводом је, 21. и 22. октобра 2016. године године, одржан дводневни семинар, који је овог пута похађало 30 просветних радника и сарадника из 13 београдских основних школа. Обука је, као и увек до сада, протекла у креативној радионичарској атмосфери, у духу доброг тимског рада и динамичне размене знања, ставова и искустава између водитеља обуке и полазника.

У ових 13 београдских школа, током актуелне школске 2016/2017. године, полазници семинара ће, са својим ученицима, спроводити овај програм.

Европска недеља тестирања на ХИВ обележава се од 2013. године, обухватајући и тестирање на хепатитисе од прошле године, са циљем подизања свести о значају правовременог тестирања на ХИВ,  а имајући у виду да једна од три инфициране особе не зна да је инфицирана. Такође је значајна због указивања на неопходност  терапије, која је у нашој земљи доступна свима који живе са ХИВ-ом.

Терапијом се постиже задовољавајући квалитет живота и значајно утиче на спречавање даљег ширења инфекције.

Градски завод за јавно здравље и овогодишњи Октобар – месец правилне исхране и Светски дан хране, обележава у духу лепе и успешне сарадње са својим дугогодишњим сарадницима – предшколским установама Града Београда, а све у циљу промовисања начела примарне превенције  и  рада на усвајању знања, изградњи ставова и здравих животних навика од најранијег узраста.

Централна манифестација овогодишње кампање посвећене правилној исхрани, одржана је у понедељак, 17. октобра, у новоотвореном објекту „Оаза“ Предшколске установе „Др Сима Милошевић“ из Земуна.

Повреде у саобраћају сврставају се у три водећа узрока смрти у свету, у старосној групи од 5 до 44 године. У последњих десет година у Републици Србији, у саобраћајним незгодама просечно годишње погине 800 људи, док више од 19.000 људи бива повређено.

Брзина

Непрописна и неприлагођена брзина кретања учесника у саобраћају доводи до саобраћајних незгода са погинулим, повређеним лицима и материјалном штетом, али доприноси и значајном повећању буке и издувних гасова.

Број људи на свету непрекидно расте и тренутна предвиђања су да ће нас до 2050. године на планети бити око 9,6 милијарди. Тако велики број људи диктира појачане потребе за свим ресурсима, па и за храном. Процењује се да ће такав раст популације захтевати раст производње хране од чак 60% у односу на актуелну.

Овако озбиљан захтев подразумева неопходност усклађивања целокупне пољопривреде и система производње хране са принципима одрживог развоја. Тo подразумева улагање што мањих средстава за постизање што већих приноса, уз одговорно коришћење природних ресурса и што мању емисију штетних гасова.

Тема овогодишње глобалне кампање која прати обележавање Светског дана хране је: „Климатске промене утичу на производњу хране”. Седам поља деловања на које је усмерен овогодишњи Светски дан хране су: шумарство, земљорадња, сточарство, штедња хране, прииродни ресурси, рибарство и системи производње хране.