ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ – УЧИНИТИ НЕВИДЉИВО ВИДЉИВИМ

Подземне воде су невидљиве, али је њихов утицај свуда видљив. Ван видокруга, под нашим ногама, подземна вода је скривено благо које обогаћује наше животе. У најсушнијим деловима света, то је можда једина вода коју људи имају.

Скоро сва течна слатка вода у свету је подземна вода, и користи се за снабдевање пијаћом водом, санитарне системе, пољопривреду, индустрију и екосистеме. На многим местима, за потребе различитих људских активности прекомерно се користе и загађују подземне воде. На другим местима једноставно не знамо колико воде има доле, испод Земљине површине.

Подземне воде ће играти кључну улогу у прилагођавању климатским променама. Морамо да радимо заједно на одрживом управљању овим драгоценим ресурсом.

Међу значајним датумима Календара јавног здравља је и 20. март - Национални Дан борбе против рака дојке, чијим се обележавањем подстиче већа пажња јавности на распострањеност ове малигне болести и на значај унапређења информисаности жена о важности превентивних прегледа и њеном раном откривању.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (енг. International Agency for Research on Cancer - IARC), карцином дојке код жена представља најчешће малигно обољење, испред колоректалног карцинома, карцинома плућа и карцинома грлића материце. Када говоримо о водећим узроцима смрти од малигних болести код жена, карцином дојке се такође налази на првом месту, испред карцинома плућа, карцинома грлића материце и колоректалног карцинома. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације, током 2020. године у свету је регистровано више од 2.260.000 новооболелих док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

Сваке године, у марту месецу, обележава се Светски дан спавања, намењен упознавању опште и стручне јавности широм света са утицајем спавања на наше здравље.

Обележавање овог дана започела је група посвећених пружалаца здравствених услуга и чланова медицинске заједнице који су радили и спроводили истраживања из области медицине спавања. Циљ првог Светског дана спавања био је да окупи стручњаке који се баве медицином спавања како би разменили мишљења и искуства и широм света дистрибуирали информације о значају здравог сна. Разлог томе је било до тада широко распрострањено убеђење да сан није довољно важан за лично здравље и добробит да би био приоритет у сповођењу одговарајућих здравствених активности.

Грађани Републике Србије могу користити електронске здравствене услуге путем веб портала www.e-zdravlje.gov.rs и мобилне апликације еЗдравље РС.

Министарство здравља и Влада РС, у сарадњи са НАЛЕД - ом и уз подршку УСАИД-а, припремили су промотивни материјал намењен грађанима. Свака здравствена установа има промотивни материјал са корисничким упутством за грађане како да се региструју и користе веб портал еЗдравље.

Ове године се Светски дан бубрега обележава под слоганом „Премостимо јаз у знању о болестима бубрега, ради боље неге и лечења“.

Хронична болест бубрега (ХББ) је честа али и опасна болест, која се може завршити смртним исходом уколико се не лечи. Један од десет одраслих становника света живи са овом болешћу. Смртност повезана са болестима бубрега расте из године у годину и предвиђа се да ће постати 5. водећи узрок смрти до 2040. године.

Према подацима Светске здравствене организације, 2012. године је око 4,7 милиона жена умрло од незаразних болести пре навршених 70 година живота, већина њих у земљама са ниским и средњим приходима. До превремене смртности су довеле последице саобраћајних незгода, употребе дувана, злоупотребе алкохола, дрога и других супстанци али и гојазност - више од 50 % жена у Европи и Америци има прекомерну телесну тежину.

Према проценама Светске здравствене организације, оптерећење малигним болестима у свету показује наставак вишегодишњег растућег тренда. Оваква глобална кретања за последицу имају све веће заузеће личних и системских ресурса који се користе за потребе дијагностике малигних болести, као и лечења и неге оболелих. Издвајајући се као један од водећих узрока смрти у свету, утицај који малигне болести исказују делом је и последица укупног пораста броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.

Ушли смо у трећу годину пандемије изазване вирусом SARS-CoV-19. Иако покушавамо да живимо „нову нормалност“, страх од заражавања и тежња да се максимално заштитимо, води ка редуковању многих животних активности што опет доводи до тога да и даље доста времена проводимо у ушушканим али затвореним кућним просторима. Управо зато, ни повреде у кући нису ретке, а најчешће се кућним условима дешавају опекотине.