Мотоциклисти тврде да вожња мотора представља јединствен сећај и искуство које се не може поредити ни са чим другим.

Без обзира да ли се возите на посао, више волите дружење кроз групну вожњу викендом или сами желите да уживате у погледу на свет далеко од градског асфалта, мотоциклизам ангажује сва ваша чула и ствара узбудљив осећај слободе. Међутим, уз ту слободу долази и одговорност

Вожња мотоцикла са собом носи бројне ризике. Она захтева појачан осећај свести, више снаге и координације него вожња аутомобила. Вожња такође укључује неке ризике са којима се не сусрећете приликом вожње других возила. Возачима мотоцикала неопходно је више вештине маневрисања и  рањивији су у судару. Мотоцикли се не виде тако лако као аутомобили или камиони, због њиховог уског профила. Други возачи, посебно они који не возе мотоцикл, можда не очекују мотоцикле у саобраћају. Ово доводи мотоциклисте у опасност, посебно на раскрсницама.

Електрични тротинети последњих година постају све популарније превозно средство, пре свега у градовима, и користи их углавном млађа популација или пословни људи у циљу избегавања собраћајних гужви. Позитивне стране све веће употребе ових превозних средстава су мање гужве у саобраћају и мање загађење ваздуха у градовима, као и боравак на отвореном и већи индивидуални комодитет услед непостојања потребе за паркинг простором. Лако се склапају, не заузимају много места и сходно томе се могу држати у затвореном простору- канцеларији, чекаоници и сл.

Међутим, као и свако превозно средство они са собом носе ризике од повређивања. Бројна страживања указују да су број повређених и последице неадекватне вожње овог превозног средства далеко од занемарљивих, а две трећине повреда дешавају се неискусним возачима.

Када нам мајка Земља пошаље поруку

Генерална скупштина Уједињених нација (УН) је резолуцијом A/RES/63/278 усвојеном 2009. године прогласила 22. април за Међународни дан мајке Земље.

Међународни дан мајке Земље пружа прилику да се подигне свест глобалне јавности о изазовима за добробит планете и живот који она подржава. Дан такође препознаје колективну одговорност, на коју се позива Декларација из Рија из 1992. године, за промовисање хармоније са природом и Земљом, за постизање праведне равнотеже између економских, друштвених и еколошких потреба садашњих и будућих генерација човечанства.¹

Недeља имунизације у Европи 24.4 – 30.4.2022. године је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005. године.

Ове године обележава се седамнаеста по реду недеља имунизације у Европском региону СЗО, под слоганом „Дуг живот за све” са циљем да се свима у свакој земљи омогући подједнака доступност вакцина, што би корелирало са дугим и здравим животом. Дуже од два века вакцине доприносе безбеднијем свету, од прве вакцине против великих богиња до најновијих mRNA које се користе у превенцији тешких облика COVID-19. Пандемија COVID-19 је допринела порасту политизације имунизације и паду обухвата имунизације деце у многим земљама. Програм имунизације је прекинут у Украјини и сва деца која су напустила земљу потребно је да буду вакцинисана где год била. И у овим условима, одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.

Антибиотици су лекови који се користе у лечењу инфекција које изазивају бактерије.

Да би антибиотици  били ефикасни потребна је правилна употреба лека која почиње од разговора лекара са пацијентом, прегледа, препознавања симптома и правилно постављене дијагнозе. Лекар прописује антибиотик тек када добије резултат анализе узорка који је послао у микробиолошку лабораторију где се врши изолација бактерије која је довела до болести и испитује њена осетљивост на антибиотике. На основу добијеног антибиограма лекар прописује ефикасну терапију.

Питали смо кориснике Градског завода за јавно здравље колико знају о антибиотицима, колико често и на који начин их употребљавају. На питања је одговорио 321 корисник, а више од половине њих користили су неки антибиотик у претходних годину дана.

Друга половина двадесетог века донела је масовну употребу антибиотика у лечењу различитих бактеријских инфекција. Током година су развијани нови антибиотици, комбинације антибиотика и њиховог дозирања, као и трајања терапије. Успешност лечења антибиотицима код различитих инфективних болести су дуго у другом плану држали нежељене ефекте који су се појављивали током и после терапије антибиотицима. Нови концепти терапије су допринели успешности у лечењу многих болести али и појави нежељених ефеката током и после терапије антибиотицима.

НАША ПЛАНЕТА, НАШЕ ЗДРАВЉЕ - ОЧИСТИМО НАШ ВАЗДУХ, ВОДУ И ХРАНУ

Усред пандемије, загађења планете и све већег броја болести попут рака, астме и болести срца, Светска здравствена организација (СЗО) овогодишњи Светски дан здравља обележава усмеравањем глобалне пажње на хитне акције које је потребно предузети да би људи и планета били здрави и да се окренемо ка стварању друштава која су фокусирана на благостање.