Заштитимо децу од обмана дуванске индустрије

Светски дан без дувана обележава се традиционално 31. маја. И ове године, Светска здравствена организација (СЗО), земље чланице, као и бројни појединци и заједнице широм света, удружиће се овог дана како би подигли свест јавности о штетном утицају дуванске индустрије на децу и младе.

Карактеризација отпада је поступак испитивања којим се утврђују физичко - хемијске, хемијске и биолошке особине и састав отпада, односно одређује да ли отпад садржи или не садржи једну или више опасних карактеристика.

Одржива решења за унапређење здравља урбаних заједница могу се тражити у различитим оквирима, узевши у обзир проверене праксе и вишегодишње искуство у достизању циљева постављених у концепту здравог града.

Свечаност у оквиру пројекта „Биоскоп јавног здравља“ који реализују Институт за социјалну медицину и Центар Школа јавног здравља Медицинског факултета Универзитета у Београду у сарадњи са Факултетом драмских уметности и Југословенском кинотеком је одржана 16.5.2024. у свечаној сали Деканата.

Европска недеља јавног здравља представља годишње окупљање актера у области јавног здравља са циљем промоције достигнућа, сагледавања актуелних и будућих изазова и идентификовања делотворних интервенција као одговора на будуће јавно здравствене претње.  Ове године се обележава широм Европе у периоду од 13. до 17. маја.

„Наше медицинске сестре – наша будућност“

12. мај је Међународни дан медицинских сестара и обележава се широм света у знак сећања на Флоренс Најтингел, британску медицинску сестру, зачетницу модерног сестринства као признате професије. ICN је Међународно веће медицинских сестара која сваке године препоручује тему за обележавање овог датума. Слоган који прати овогодишњу тематику је „Наше медицинске сестре – наша будућност“ са посебним акцентом на економски аспект здравствене неге. Овај датум је прилика да се подсетимо на значај и хуманост сестринске професије.

Међународни дан физичке активности обележава се сваке године, 10. маја, под слоганом „Кретањем до здравља“, у склопу глобалне иницијативе коју земље чланице Светске здравствене организације (СЗО) спроводе више од 20 година, како би указале на важност физичке активности као једне од кључних активности за здравље и добробит сваког човека.

Лајмска болест је инфективно, мултисистемско обољење које најчешће захвата кожу, зглобове, нервни и кардиоваскуларни систем, а његов изазивач је спирохета Borrelia burgdorferi са великим бројем врста међу којима су најпознатије: B. burgdorferi sensu stricto, B. afzelli, B. garinii, B. miyamotoi, B. hermsii, B. spielmannii, B. valaisiana и др. Захваљујући напретку и развоју молекуларне дијагностике, стално се откривају нове патогене врсте. Заражавање људи настаје убодом крпеља рода Ixodes који се хране крвљу животиња и човека и представљају природне резервоаре и преносиоце узрочника заразних болести, међу којима је и лајмска болест.