Према подацима СЗО, прошле године је 10,4 милиона људи оболело, док је током 2015. године чак 1,8 милиона људи умрло од туберкулозе, што ову болест, када је реч о заразним болестима, чини једним од водећих узрока смрти у свету.

Туберкулоза сe, дуго уназад, везује за  друштва и заједнице у којима постоје ограничења у поштовању људских права и достојанства. Ипак, важно је знати да свако може да добије туберкулозу, али чињеница је да је оптерећење болешћу највеће у срединама које одликују сиромаштво, стигматизација и маргинализација, у групама као што су: мигранти, избеглице, старе особе, жене и деца и сл.

Светски дан вода, који се сваке године одржава 22. марта, ове године се одржава под слоганом: “Зашто отпадна вода?” и односи се на смањење продукције и повећање поновне употребе отпадних вода.

Зашто отпадна вода?

Између осталог зато што:
663 милиона људи и даље нема воду за пиће из тзв. „унапређених“ изворишта (изворишта заштићених од контаминације, првенствено од контаминације фекалним материјама);

Шта је то скрининг?

Скрининг (у преводу, пропуштање кроз сито, филтер, проверавање) представља прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када још не постоје видљиви знаци болести, али је патолошки процес већ почео. Циљ оваквог раног откривања обољења јесте увећање могућности да се благовремено делује, да се природни ток болести модификује и преусмери, те да се тако делује и на сам исход болести.

Овогодишњи Светски дан бубрега био је повод да Градски завод за јавно здравље обогати мрежу својих партнера и на још један начин оствари непосредан контакт са свим категоријама становништва у циљу пласирања важних јавноздравствених порука везаних за овај важан датум из Календара здравља.

Центар за промоцију здравља Градског завода за јавно здравље остварио је тим поводом сарадњу са «Апотеком Београд», уз чију је подршку и гостопримство организована тематска здравствено-промотивна акција.

Акција је одржана на сам Светски дан бубрега, у четвртак, 9. марта 2017. године, у периоду од 12 до 14 часова у апотеци "Мр Матеј Ивановић" у центру Београда, у Кнез Михаиловој улици.

Раст и развој вилица и зуба се одвија још у интраутерином периоду. После рођења, око шестог месеца живота почињу да ничу први млечни зуби. Својим постављањем у одређени положај у вилици, млечни зуби одређују и будући раст и развој заметака сталних зуба који се налазе испод млечних зуба.

Ницање млечних зуба се завршава око 30-ог месеца живота. Они се разликују од сталних зуба по велични (мањи су), по боји (бељи су) и имају другачији облик (мање су оштри) и другачије учествују у жвакању хране. Има 20 млечних зуба.

Светски дан бубрега се обележава од 2006. године, сваког другог четвртка у месецу марту, и то на иницијативу и под традиционалним покровитељством Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations).

Обележавање овог датума за циљ има подизање свести о важности бубрега, као и слање снажне порукe јавности у вези са чињеницом да су болести бубрега честе и веома озбиљне, али да их је, с друге стране, могуће превенирати и успешно лечити.

Овогодишњи Светски дан бубрега обележава се под слоганом „Бубрези и гојазност – здрави стилови живота за здраве бубреге”.

Малигне болести представљају један од горућих и растућих глобалних проблема. То најбоље илуструју подаци Светске здравствене организације, према којима је, за само четири године, број оболелих у свету порастао за чак 11% - са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милион у 2012. години.

Према истом извору, у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света. Процене за будућност нису нимало оптимистичније те се очекује да ће до 2032. године оболевање од рака порасти за чак 70%, а да ће највећи део тог пораста поднети неразвијене и средњеразвијене земље где је животни век становништва све дужи, а где истовремено постоји проблем изражених социјално-економских неједнакости у друштву.

У време и непосредно након епидемије грипа јављају се често бактеријске инфекције које су компликације грипа. Најчешће су упале плућа (пнеумоније), упале средњег уха (отитис медиа) и упале синуса изазване разним бактеријама, али најчешће пнеумококом. Инвазивне форме ових инфекција зову се пнеумококна болест и могу да угрозе живот. Актуелна је тема па желимо да подсетимо на могућност заштите од ове болести вакцинама.