Показатељи квалитета рада стационарних здравствених установа у Београду 2021.

Пандемија заразне болести COVID – 19 је обележила и 2021. годину и рад здравствених установа. Неке болнице у Београду су, већи или мањи део године, радиле у ковид режиму, збрињавајући само оболеле од заразне болести (сва 4 клиничко-болничка центра, неке клинике УКЦС, Институт за реуматологију, Институт „Бањица“, Институт за медицину рада Србије, Специјална болница за интерне болести Младеновац). Неке болнице су радиле у комбинованом режиму (ГАК „Народни фронт“, Специјална болница „Свети Сава“, Универзитетска дечја клиника, Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, Институт за рехабилитацију, Клиника за рехабилитацију „Др М. Зотовић“ и др).

Поред тога, вршена је прерасподела кадра, тако да су у ковид болнице упућиване екипе из других болница, али и из установа примарне заштите. У таквим условима био је отежан и рад комисија за унапређење квалитета, као и праћење показатеља квалитета. Извештаји о показатељима квалитета неких болница за 2021. годину су некомплетни, а вредности многих показатеља квалитета су значајно промењени у односу на претходне године.

Квалитет рада стационарних установа у Београду прати се за 25 „државних“ болница. Све београдске болнице, изузев специјалних болница, спадају у установе терцијарног нивоа здравствене заштите. То су врхунске здравствене установе у којима се збрињавају пацијенти са најтежим обољењима и стањима, која нису могла бити дијагностикована и лечена у другим здравственим установама. Због тога, око 35%-40% болнички лечених пацијената нису становници Београда.

Поређење квалитета рада болница у Београду није могуће, јер се оне веома разликују по намени (опште, специјалне); величини (од 30 постеља у Специјалној болници за ендемску нефропатију до 3.037 постељa у Универзитетском клиничком центру Србије); врсти (специјалне болнице, клинике, институти, клиничко-болнички центри, клинички центар); дужини хоспитализације (дуготрајна и краткотрајна хоспитализација); нивоу заштите (секундарни, терцијарни); наставном статусу; опремљености и др., што узрокује различите вредности показатеља квалитета.

Због тога, показатељи квалитета треба превасходно да користе самим болницама за праћење квалитета сопственог рада током различитих временских периода и за евалуацију примењених мера за унапређење квалитета.

За болничке здравствене установе, односно установе које обављају здравствену делатност на секундарном и терцијарном нивоу, квалитет здравствене заштите процењује се на основу показатеља који се прате за:

1. установу у целини,

2. интернистичке гране медицине,

3. хируршке гране медицине

4. гинекологију са акушерством и

5. педијатрију.

6. Посебно су анализирани показатељи квалитета рада служби за трансфузију у болницама.