Pokazatelji kvaliteta rada stacionarnih zdravstvenih ustanova u Beogradu 2021.

Pandemija zarazne bolesti COVID – 19 je obeležila i 2021. godinu i rad zdravstvenih ustanova. Neke bolnice u Beogradu su, veći ili manji deo godine, radile u kovid režimu, zbrinjavajući samo obolele od zarazne bolesti (sva 4 kliničko-bolnička centra, neke klinike UKCS, Institut za reumatologiju, Institut „Banjica“, Institut za medicinu rada Srbije, Specijalna bolnica za interne bolesti Mladenovac). Neke bolnice su radile u kombinovanom režimu (GAK „Narodni front“, Specijalna bolnica „Sveti Sava“, Univerzitetska dečja klinika, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, Institut za rehabilitaciju, Klinika za rehabilitaciju „Dr M. Zotović“ i dr).
Pored toga, vršena je preraspodela kadra, tako da su u kovid bolnice upućivane ekipe iz drugih bolnica, ali i iz ustanova primarne zaštite. U takvim uslovima bio je otežan i rad komisija za unapređenje kvaliteta, kao i praćenje pokazatelja kvaliteta. Izveštaji o pokazateljima kvaliteta nekih bolnica za 2021. godinu su nekompletni, a vrednosti mnogih pokazatelja kvaliteta su značajno promenjeni u odnosu na prethodne godine.
Kvalitet rada stacionarnih ustanova u Beogradu prati se za 25 „državnih“ bolnica. Sve beogradske bolnice, izuzev specijalnih bolnica, spadaju u ustanove tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite. To su vrhunske zdravstvene ustanove u kojima se zbrinjavaju pacijenti sa najtežim oboljenjima i stanjima, koja nisu mogla biti dijagnostikovana i lečena u drugim zdravstvenim ustanovama. Zbog toga, oko 35%-40% bolnički lečenih pacijenata nisu stanovnici Beograda.
Poređenje kvaliteta rada bolnica u Beogradu nije moguće, jer se one veoma razlikuju po nameni (opšte, specijalne); veličini (od 30 postelja u Specijalnoj bolnici za endemsku nefropatiju do 3.037 postelja u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije); vrsti (specijalne bolnice, klinike, instituti, kliničko-bolnički centri, klinički centar); dužini hospitalizacije (dugotrajna i kratkotrajna hospitalizacija); nivou zaštite (sekundarni, tercijarni); nastavnom statusu; opremljenosti i dr., što uzrokuje različite vrednosti pokazatelja kvaliteta.
Zbog toga, pokazatelji kvaliteta treba prevashodno da koriste samim bolnicama za praćenje kvaliteta sopstvenog rada tokom različitih vremenskih perioda i za evaluaciju primenjenih mera za unapređenje kvaliteta.
Za bolničke zdravstvene ustanove, odnosno ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijarnom nivou, kvalitet zdravstvene zaštite procenjuje se na osnovu pokazatelja koji se prate za:

1. ustanovu u celini,

2. internističke grane medicine,

3. hirurške grane medicine

4. ginekologiju sa akušerstvom i

5. pedijatriju.

6. Posebno su analizirani pokazatelji kvaliteta rada službi za transfuziju u bolnicama.