Светски дан здравља - 7. април 2021.

Ове године, глобална кампања која прати овај важан датум, спроводи се под слоганом “Да градимо здравији свет”.
Свет у коме живимо је јединствен, а година која је за нама показала нам је и да је, уз све наше многобројне поделе, он ипак недељив. Али - иако смо сви суочени са истим проблемом, сведоци смо да ова криза није свуда узроковала подједнак потрес. На жалост, она је у многоме продубила већ огроман друштвено-економски зјап и додатно нагласила сурове друштвене поделе широм света.
Када је реч о здравственом аспекту, управо у околностима пандемије, увидели смо огроман значај доступности и приступачности здравствених служби и услуга, а са друге стране, уверили смо се колико то непосредно зависи од тога где смо рођени, одрасли, где живимо и/или радимо, колико смо стари…

КОВИД-19 снажно је погодио целу планету, све слојеве друштва, не познајући границе нити класне поделе. Али оно где се разлика јасно показала јесте у спремности да се тај удар поднесе. Непобитно је да се најтеже се са овом пошасти носе оне заједнице и друштва које су и пре пандемије биле најрањивије, сиромашније, изложеније бројним болестима, са незадовољавајућим квалитетом и доступношћу здравствене заштите. У таквим срединама, борба са пандемијом има значајно мање шансе за успех.
Делује неправично? Свакако! Али – то се може спречити! Од непроцењивог је значаја да сваком појединцу буду омогућени животни и радни услови који подржавају здравље. Лидери земаља, као и сви они који се налазе у ланцу креирања здравствених и социјалних политика и доношења одлука, морају бити свесни значаја здравља као главног ресурса за просперитет. Зато би главна тежња сваког друштва морала бити да у будућности искорени неједнакости у здрављу.
Свет у коме живимо у последњих годину дана нас је научио да и није тако велики како нам се до скора чинило, да нас лако могу заокупити заједничке бриге и проблеми. Посвећеност визији да сваки појединац, ма где живео на овој планети, може да оствари право на добро здравље, јесте линија водиља Светске здравствене организације, али би морала бити недвосмислени императив сваког друштва, сваке заједнице и, зашто да не, сваког од нас понаособ.