10. мај - Међународни дан физичке активности 2022.

fiyicka aktivnostМеђународни дан физичке активности представља глобалну иницијативу коју сваке године под слоганом „Кретањем до здравља“ обележавају чланице Светске здравствене организације како би промовисале физичку активност као кључну за здравље и добробит човека.

Ова иницијатива је покренута након објављивања Извештаја о светском здрављу 2002. године, где се наводи да се физичка неактивност, уз нездраву исхрану и употребу дувана, налази међу главним ризицима који доприносе глобалном оболевању и смртности од хроничних болести.

Промене у животној средини и у начину живота, настале услед брзе глобализације и урбанизације представљају све веће изазове у данашње време. Хроничне болести које се у великој мери могу спречити као што су кардиоваскуларне болести, мождани удар, дијабетес, рак и респираторне болести уз пандемију гојазности сада су главни узроци смрти и инвалидитета широм света. 

Бити физички активан једна је од најважнијих радњи коју људи свих старосних група могу предузети да би побољшали своје здравље. Истраживања показују да је физичка активност корисна за све: за мушкарце и жене, малу децу и старије особе, жене у трудноћи или након порођаја, особе које живе са хроничним болестима или инвалидитетом, али и за особе које желе да смање ризик од хроничних болести.

Постизање користи од физичке активности зависи од наших личних напора да повећамо сопствену активност, као и активности у породици, са пријатељима и колегама.

Редовна физичка активност има више здравствених предности током животног века.

Физичка активност има позитиван утицај на когнитивни развој, моторичке вештине, мускулоскелетно здравље, самопоштовање, друштвену интеграцију, академска постигнућа и опште благостање деце и адолесцената.

Код одраслих, физичка активност доприноси превенцији и контроли незаразних болести, као што су кардиоваскуларне болести, рак (посебно дојке и дебелог црева) и дијабетес, и смањује ризик од преране смрти и укупну смртност.

Ефекти физичке активности на наше здравље зависе од више индивидуалних фактора, укључујући почетни ниво здравствене форме и наследни фактор.

poster fizicka aktivnost

Физичка неактивност


Глобалне процене показују да је 81% адолесцената недовољно физички активно (77,6% дечака и 84,7% девојчица). Међу одраслим особама, преваленција недовољне физичке активности била је 27,5% - 23,4% код мушкараца и 31,7% код жена.

Такође, преурањене смрти (9,0%), смртност од свих узрока (7,2%) и смрти од кардиоваскуларних болести (7,6%) се могу приписати физичкој неактивности, при чему су уочене разлике између земаља са ниским, средњим и високим дохотком.

Према Истраживању здравља становника Србије спроведеног 2019. године у Републици Србији, око 41% испитаних становника је недовољно физички активно (жене - 46% , мушкарци - 36%). Популација од 15 и више година у просеку седи 4,7 сати дневно, а у Београдском региону чак око 5,8 сати. Бар 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проведе само 9,7% испитаника. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23,0% становништва Србије старости 15 и више година - највише у Београдском региону (34,9%), код најмлађих (28,3%) и старијих од 75 година (35,1%), становника градских насеља (26,2%), са највишим приходима (30,2%) и најобразованијих (32,2%).

Седентарно понашање

Под седентарним понашањем се подразумева седење, лежање, трошење изузетно малих количина енергије и разликује се од смањене физичке активности где је утрошак енергије нешто већи и подразумева стајање, активности везане за личну хигијену и споро ходање. Већина канцеларијских послова, вожња аутомобила и гледање телевизије су примери седентарног понашања. Провођење већине будних сати седећи не значи нужно да је појединац седентаран.

Физичка активност и ментално здравље

Све је више доказа о утицају физичке активности на ментално здравље - постоји низ хипотеза које објашњавају утицај на превенцију и ток менталних обољења. Физичка активност повећава самоконтролу и самопоуздање, као и отпорност на стрес. Биолошки фактори такође могу допринети њеним ефектима: физичка активност доводи до повећане производње неуротрансмитера попут допамина и серотонина, за које је познато да су смањени код неких поремећаја менталног здравља, као и код већег броја новонасталих неурона, који су важни за учење и формирање памћења.

Физичка активност се може користити као комплементарна стратегија уз друге модалитете лечења и превенције, јер може одложити почетак поремећаја менталног здравља и смањити широк спектар симптома.

Преглед доказа о предностима физичке активности за људе са одређеним проблемима менталног здравља – депресијом, схизофренијом и деменцијом – указује на побољшање расположења, успорен пад когнитивних способности, одложени почетак болести, повећање мишићне снаге, бољу физичку спремност, смањену вероватноћу развоја нових и контролу постојећих хроничних незаразних болести.

Препреке за прихватање и ефикасност физичке активности од стране људи са менталним здравственим проблемима укључују интраперсоналне факторе (нпр. ниску мотивацију и свест) и аспекте животне средине (нпр. мултисекторска сарадња, ограничен приступ просторима за рекреацију).

Да би се ове баријере превазишле, требало би да постоје одговарајући услови, мултисекторски одговор на свим нивоима власти и цивилног друштва, укључујући:

•    подизање свести опште популације о улози физичке активности у превенцији поремећаја менталног здравља
•    подршка особама са менталним проблемима у започињању начина живота који унапређује здравље, укључујући и обезбеђење боље физичке и финансијске доступности и веће могућности за рекреативне спортове
•    едукација и обука професионалаца у области здравства и спорта, као и самих особа са менталним сметњама, у коришћењу физичке активности за заштиту менталног здравља
•    сарадња између релевантних сектора, као што су сектор образовања, здравства и спорта.

Основне препоруке за физичку активност:

  •    Будите физички активни читавог живота у свим приликама
  •    Мењајте фреквенцију, интензитет, трајање и тип физичке активности
  •    Избегавајте седентарно понашање
  •    Одраслим особама се препоручује минимално 150 мин умерене аеробне активности недељно и минимално две епизоде активности за јачање мишића у истом периоду
  •    Изводите вежбе флексибилности два и више пута недељно
  •    Mала деца треба да проводе најмање 180 минута дневно у разним врстама физичких активности било којег интензитета
  •    Школска деца и адолесценти треба да буду физички активни најмање 60 минута дневно сваког дана у недељи
  •    Деци и младима ограничити седење испред екрана на највише два сата дневно
  •    Особама старијим од 65 година додатно се препоручују активности за побољшање равнотеже
  •    Физичка активност треба да се спроводи у безбедном амбијенту
  •    Додатне физичке активности имају додатне корисне ефекте на здравље

Физичка активност треба да буде безбедна:

  •    Упознајте се са потенцијалним ризицима
  •    Бирајте активности које носе мали ризик од повреда
  •    Изаберите врсте физичке активности које одговарају вашој телесној тежини, кондицији, старосној доби, здравственом стању и здравственим циљевима
  •    Уколико сте недовољно физички активни, почните са активностима мањег интензитета и постепено повећавајте учесталост и дужину активности
  •    Заштитите се употребом одговарајуће опреме, као и спортске опреме, одабиром безбедног окружења, поштовањем правила и смерница и доношењем разумних избора када, где и како бити активан
  •    Будите под надзором здравственог радника ако имате хронична обољења
  •    Можете се консултовати са здравственим радником или стручњаком за физичку активност о врстама и количини физичке активности која вам одговара
  •    Стално се едукујте о здравом начину живота из поузданих извора

Повећање физичке активности је друштвени, а не само индивидуални проблем и захтева мултисекторски, мултидисциплинарни и културно релевантан приступ који узима у обзир образовање, спорт, здравље, урбанизам, културу, транспорт, рекреацију и факторе животне средине.

Уколико желите да проверите своје знање о физичкој активности то можете учинити попуњавањем теста „Шта знате о физичкој активности“.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351