Светски дан менталног здравља 2021.

svetski dan mantalnog zdravlja 2021Брига о менталном здрављу: нека то постане стварност за све

Општи циљ Светског дана менталног здравља (10. октобра) је подизање свести о проблемима менталног здравља широм света и мобилизација капацитета за подршку менталном здрављу. Ове године се Светски дан менталног здравља обележава уз слоган: „Брига о менталном здрављу: нека то постане стварност за све“ и пружа прилику свим заинтересованим странама које се баве питањима менталног здравља да покушају да бригу о менталном здрављу учине доступном за све људе.

Прошло је више од 18 месеци од почетка пандемије вируса COVID-19. У свим земљама пандемија је имала велики утицај на ментално здравље људи. У неким земљама живот се враћа у неки привид нормалности; у другим, стопа преноса и пријемa у болницу остаје висока.

Неке групе, као што су здравствени и други радници на првој линији, студенти, људи који живе сами и они са већ постојећим менталним обољењима, били су посебно погођени. Истовремено, истраживање СЗО (Светска здравствена организација) спроведено средином 2020. године јасно је показало да су здравствене услуге за менталне, неуролошке поремећаје и поремећаје услед злоупотребе супстанци значајно угрожене током пандемије.
svetski dan mentalnog zdravlja 2021Ипак, постоји неки разлог за оптимизам. Током Светске скупштине здравља (World Health Assembly) у мају 2021. године, владе из целог света препознале су потребу за повећањем квалитета услуга заштите менталног здравља на свим нивоима и одобриле су Свеобухватни акциони план за ментално здравље Светске здравствене организације за период 2013-2030, укључујући ажуриране опције примене Плана и показатеље за мерење напретка. Време је да искористимо ову обновљену енергију међу владиним челницима како бисмо квалитетну бригу о менталном здрављу за све претворили у стварност!

Ментално здравље може имати значајан утицај на све области живота, на школовање, радни учинак, односе са породицом и пријатељима, способности за функционисање у заједници. Око 800 милиона људи (10.7%) широм света живи са неким поремећајем менталног здравља. Економски трошкови проузроковани присуством душевних поремећаја чине више од 4% БДП-а широм света, депресија је водећи узрок инвалидитета, а сваке године у свету се изврши више од 800.000 самоубистава. У 2019. години СЗО процењује да у земљама Европе 4,3% становника има депресију. У Истраживању здравља становништва Србије 2019. године утврђено је да 2,1% становништва показује симптоме депресије, мада је нешто већи проценат оболелих од депресије добијен на основу сопственог исказа испитаника (4,3%). Симптоми депресије су били присутни у значајно већем проценту код жена (2,8%) него мушкараца (1,5%), као и у популацији старијих од 75 година (7,1%), најсиромашнијих (4,4%) и најнижег степена образовања (4,6%).

Зато је неопходан рад на побољшању менталног здравља појединаца и друштва у целини, путем промоције менталног благостања, превенције менталних поремећаја и напора да се повећа приступ квалитетној заштити менталног здравља уз поштовање људских права.

Због мера за ограничавање кретања у циљу смањења броја људи заражених ковидом, велики број људи је увео значајне промене своје дневне рутине. Сведочимо новој реалности рада од куће, привременој незапослености, школовању деце од куће и недостатку физичког контакта са члановима породице, пријатељима и колегама. Изазов за све нас је прилагођавање променама у начину живота, сузбијање страха од заразе вирусом и брига о људима који су нам блиски, посебно о особама из рањивих категорија, као што су и особе са менталним болестима.

Срећом, постоји много начина да сачувамо ментално здравље и да помогнемо другима којима је потребна додатна подршка и нега.

Ево и савета за које се надамо да ће вам бити корисни:
  • Пратите поуздане изворе информација, канале попут локалне и националне телевизије и радија. Послушајте савете и препоруке званичних институција. Будите у току са најновијим вестима из Светске здравствене организације на друштвеним медијима.
  • Уведите дневну рутину и пратите је, колико год је то могуће.
  • Устаните и идите на спавање сваки дан у исто време.
  • Практикујте личну хигијену.
  • Једите редовно, у одређено време и трудите се да оброци буду здрави.
  • Редовно вежбајте.
  • Одредите време за рад и време за одмор.
  • Одвојите време за ствари у којима уживате.
  • Смањите број извора вести. Покушајте да смањите учесталост читања или слушања вести због којих се осећате узнемирено. Тражите најновије информације у одређено доба дана, једном или два пута дневно ако је потребно.
  • Друштвени контакт је важан. Ако је ваше кретање ограничено, останите у сталном контакту са људима који су вам блиски путем телефона и друштвених мрежа.
  • Избегавајте употребу алкохола и психоактивних супстанци као начина суочавања са страхом, анксиозношћу, досадом и друштвеном изолацијом. Штетна употреба алкохола је повезана са повећаним ризиком од инфекција и лошијим исходима лечења. Имајте на уму да употреба алкохола и дрога може спречити предузимање неопходних мера предострожности за заштиту од инфекције, као што је на пример хигијена руку.
  • Израчунајте колико времена дневно проводите испред екрана. Обавезно правите редовне паузе од активности испред екрана. Избегавајте видео игре као начин за опуштање, то може бити примамљиво, али се потроши много више времена на њих него обично, због дужег боравка у кући. Одржавајте баланс свих активности у вашој дневној рутини.
  • Користите своје налоге на друштвеним медијима да бисте промовисали позитивне приче. Исправите дезинформације где год их видите.
  • Помозите другима. Ако сте у могућности, понудите подршку људима у вашој заједници којима је потребна.
  • Научите нешто ново. Нова искуства, попут учења нових вештина, могу променити функцију и основну структуру мозга. Учење новог језика, свирање, ментално стимулативне активности у слободно време (шах или когнитивне игре) повећавају отпорност и спречавају когнитивни пад посебно код старијих особа.
  • Подржите здравствене раднике. Искористите могућности на мрежама или путем своје заједнице да се захвалите здравственим радницима своје земље и свима онима који раде на сузбијању, спречавању и лечењу COVID -19 инфекције и њених последица.
У Републици Србији је у циљу очувања менталног здравља у време пандемије COVID-19 отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима којима је потребна.

Телефон за психосоцијалну помоћ грађанима 0800 309 309 је бесплатан и доступан нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.

#WorldMentalHealthDay

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351