Како безбедно користити клима уређаје

klima uredjajКоришћење клима уређаја се може сматрати безбедним по здравље људи, само уколико се редовно одржавају, према дефинисаним спецификацијама произвођача, као и када је режим рада клима уређаја подешен тако да не угрожава здравље људи. Стручњаци Градског завода за јавно здравље, Београд такође наглашавају да клима уређаји треба користити на начине које прописују надлежне здравствене институције у време пандемије/епидемије болести које се преносе путем ваздуха.

Оптимална температура само 5 степени нижа у односу на спољну

Посебно треба избегавати велике разлике у температури спољашњег ваздуха и температури ваздуха климатизованог затвореног простора. У летњем периоду, оптимална температура ваздуха затвореног простора треба да је за 5 до 10 степени Целзијуса нижа у односу на спољну температуру ваздуха. Клима уређај који превише хлади унутрашње просторије, када је напољу висока температура, може довести до појаве главобоље, укочености врата и делова тела. Такође, ток ваздуха из расхладног уређаја не би требало да буде директно усмерен на особе које бораве у простору, јер може доћи до расхлађивања изложених делова тела, због чега се често јавља осећај бола и укочености појединих делова тела, пре свега главобоља.

Појачати мере чишћења и дезинфекције

Клима уређај мора да буде беспрекорно чист и само такав уређај може да осигура квалитетан ваздух. Неадекватно одржавани филтери у клима уређајима могу бити расадници бактерија и вируса који могу изазвати блаже и теже форме респираторних инфекција. При томе су посебно угрожене особе са већ постојећим респираторним сметњама. Према мишљењу пулмолога, нередовно чишћење клима уређаја може бити окидач за развој разних болести дисајних путева. Климе нису само расадници вируса и бактерија, већ и непријатних мириса.

Стручњаци Градског завода за јавно здравље у Београду препоручују за вентилацију и климатизацију затвореног простора примену вентилационог система са ХЕПА филтерима, који се морају редовно одржавати, чистити и мењати, у складу са произвођачком спецификацијом. Оператери на одржавању и функционисању система за вентилацију и климатизацију су у обавези да појачају мере чишћења и дезинфекције извода, филтера, решетки и свих делова система који су иначе техничким процедурама за то предвиђени.

Коришћење вештачке вентилације и климатизације у затвореном простору посебно представља ризик за ширење вируса у условима пандемије изазване вирусом SARS-CoV-2, што потврђују и докази међународних релевантних институција (Светска здравствена организација, Европски центар за превенцију и контролу болести), због чега се у условима пандемије изазване овим вирусом, приоритет даје природној вентилацији свих затворених простора, где год и када год је то могуће. За оне затворене просторе који немају могућност природног проветравања, у условима пандемије заразне болести Сovid 19, стручњаци дају предност коришћењу вештачке вентилације и климатизације без рециркулације ваздуха, односно системима који раде на принципу „увлачења 100 одсто ваздуха из спољне средине“. У случају система који обезбеђују мањи удео спољног ваздуха или га уопште не обезбеђују, што повећава ризик од ширења вируса, коришћење уређаја за вентилацију и климатизацију треба да буде условно, уз поштовање следећих мера:
  • Уређаји треба да раде пуним капацитетом у време када је простор празан, а када су у простору присутне особе, систем подесити на нижи режим рада, према техничким могућностима;
  • Треба избегавати директни проток (дување) ваздуха према присутнима, јер је утврђено да се тиме омогућава ширење вируса са потенцијалног носиоца на остале здраве особе које се налазе у струји ваздушног тока, што значи да треба искључити места за седење и рад у тим зонама;
  • Уколико уз вештачку вентилацију постоје и услови за природну вентилацију, препорука је да се периодично, на сваких 30 минута или један сат, отворе прозори и/или врата у трајању од неколико минута и на тај начин обезбеди додатна размена ваздуха.
Када треба укључити климу?

Расхладне уређаје треба укључивати када је температура спољашњег ваздуха већа од 28 степени. Када су спољашње температуре ниже, не треба укључивати расхладне уређаје, јер се могу обезбедити оптимални температурни услови природним проветравањем затвореног простора. Важно је напоменути да је природно проветравање простора најбоља мера „природног пречишћавања“ ваздуха затвореног простора и да се, где год има могућности, простор што чешће природно проветрава. Поред утицаја на здравље, треба имати у виду и мање рачуне за струју, ако клима уређаје не укључујете када је спољна температура ваздуха нижа од 28 степени Целзијуса. Добро одржавана и дезинфикована клима може обезбедити пријатан боравак у стану или кући, али највише ћете урадити за своје здравље, ако просторије у којима боравите, што чешће, проветравате на природан начин.

Високе температуре опасне и за младе и здраве

Стручњаци Завода саветују да избегавамо високе температуре увек када је то могуће, посебно у централним деловима дана када летње температуре ваздуха досежу свој максимум. Обично се истиче неповољан утицај на децу, старије особе и хроничне болеснике. Ипак, високе температуре су подједнако опасне и за младе и здраве особе, које се често, охрабрене својом младошћу и здрављем, не придржавају савета лекара и препорука о понашању у условима високих температура ваздуха. Прегревање организма и топлотни удар, који не морају бити последица директног излагања топлотним сунчевим зрацима на отвореном, као и сунчаница, која је последица директног излагања главе топлотним сунчевим зрацима, знатно су у порасту последњих година, због климатских промена и глобалног загревања. Радно ангажована популација је у великом ризику, нарочито они који током лета раде на отвореном, као што су то грађевински радници, пољопривредници, комуналне службе, али и они који раде у затвореном простору у условима високих температура. Живот у оваквим условима је немогућ без клима уређаја.

Погледајте и ове савете - Утицај високих температура на здравље - како се заштитити?

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351