Заушке су болест коју изазива мумпс вирус, а преноси се капљичним путем и контактом са пљувачком инфициране особе. Инкубација је од 12 до 25 дана. Обољење је праћено температуром, отоком и болом једне или више пљувачних жлезда. Могуће компликације су запаљење полних жлезда, асептички менингитис, енцефалитис, глувоћа. Имунитет након оболевања је доживотан. Болест се најчешће јавља код деце у узрасту 5-9 година, мада могу да оболевају и адолесценти и одрасли. У приближно 30% случајева симптоми су благи и не указују на болест или је инфекција без симптома. Велики број инфекција код деце млађе од две године је без клиничких симптома. Више од 95% вакцинисаних развија имунитет који је дуготрајан, а вероватно и доживотан.

Захваљујући дугогодишњој примени вакцине на овим просторима од 1981. године, болест се последњих година региструје код појединачних случајева или у епидемијама у колективима код невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце.

Мале богиње су једна од најзаразнијих акутних болести коју изазива морбили вирус. Болест се преноси капљицама или у директном контакту са зараженом особом. Инкубација је обично од 10 до 12 дана, а болест карактерише: температура, малаксалост, црвене и сузне очи, цурење из носа, кашаљ и каректеристична црвена оспа. Компликације болести са тежом клиничком сликом су могуће код млађих од пет и старијих од 20 година. Пад имунитета после болести може да траје неколико недеља и разлог је повећане осетљивости на друге инфекције. Невакцинисана деца су у највећем ризику од оболевања, као и свака особа без имунитета (било да је невакцинисана или непотпуно вакцинисана или није била у прилици да оболи од ове болести). Особе које су прележале мале богиње су заштићене до краја живота.

Захваљујући дугогодишњој примени вакцине на овим просторима од 1971. године, болест се последњих година региструје код појединачних случајева или у епидемијама углавном у ромској популацији која је невакцинисана.

Активна имунизација против малих богиња, заушака и рубеле

Примарна вакцинација против малих богиња, заушака и рубеле спроводи се код деце од навршених 12 месеци једном дозом комбиноване живе вакцине против малих богиња, заушака и рубелe – MMR вакцина (M-M-R-VaxPRO) и треба је спровести правовремено до навршених 15 месеци живота.

Ревакцинација (друга доза) против малих богиња, заушака и рубеле спроводи се применом MMR вакцине (M-M-R-VaxPRO) пре уписа у први разред основне школе, а изузетно у току првог разреда основне школе.

Неимунизована и непотпуно имунизована лица (изузев оних код којих постоје трајне контраиндикације) треба да се вакцинишу недостајућим дозама MMR вакцине до навршених 18 година живота, а према епидемиолошким индикацијама и касније. Минимални размак између давање две дозе MMR вакцине износи четири недеље.

Активна имунизација против малих богиња може се започети и код деце узраста од шест до 12 месеци живота према епидемиолошким индикацијама. У том случају поновна вакцинација спроводи се једном дозом вакцине у узрасту од навршених 15 до 24 месеца живота.

Oсетљиве контакте оболелих од морбила, потребно је вакцинисати MMR вакцином што пре, а најкасније унутар 72 сата од контакта.

Активна имунизација против малих богиња, заушака и рубеле спроводи се и код лица женског пола, без претходно стеченог имунитета, којa планирају трудноћу.

MMR вакцина се даје дубоко субкутано или интрамускуларно у дози од 0,5 ml у предео делтоидне регије.

Поред општих контраиндикација, посебне контраиндикације за MMR вакцину су:
1. имунодефицијентна стања услед малигних болести, терапије антиметаболицима, већим дозама кортикостероида, алкилирајућим једињењима или радијацијом и друга стања имуносупресије,
2. трудноћа.

Хемофилус инфлуенце типа Б може се манифестовати акутним инфекцијама дисајних путева, углавном код деце до пет година живота, узрочник је запаљења можданих овојница –менингитиса које могу довести до тешких оштећења мозга, чак када је и антибиотска терапија дата правовремено. У 15-30% случајева менингитис изазван овом бактеријом праћен је неуролошким последицама у које спада и губитак слуха. Ова бактерија је чест изазивач и упале плућа код деце.

Менингитис почиње нагло са температуром, повраћањем, поспаношћу, као и укоченошћу врата и леђа код старије деце, а претпоставка је да је инкубација 2-4 дана.

Активна имунизација против обољења изазаваних Хемофилусом инфлуенце тип б спроводи се код деце узраста од навршених два месеца живота.

Примарна вакцинација се спроводи давањем три дозе комбиноване петова-лентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље и треба је завршити правовремено до навршених шест месеци живота.

Ревакцинација се спроводи у другој години живота, годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци давањем једне дозе комбиноване вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim).

Комбинована вакцина се даје интрамускуларно у антеролатерални део фемора-лне регије или делтоидни мишић, у зависности од узраста, у количини од 0,5 ml.

Дечја парализа (Poliomyelitis) је заразна болест коју изазива вирус који након уношења у организам може да изазове и оштећења нервног система узрокујући и парализу (одузетост). Код једне од 200 заражених особа развија се парализа, а код 5-10% особа са парализом долази до смртног исхода због парализе мишића за дисање.

Као „мала болест“ карактерише се симптомима као што су температура, слабост, главобоља, мучнина и повраћање, а уколико болест напредује у „велику болест“ јављају се јаки болови у мишићима и укоченост врата и леђа са појавом акутне млитаве одузетости, која је карактеристична по асиметрији и која оставља доживотну инвалидност.

Болест се јавља појединачно и у епидемијама, а преноси се директним контактом, углавном фекално-оралним. Време од уношења узрочника у организам до развоја болести се креће од 3 до 35 дана. Код оболелих вирус се излучује столицом до шест недеља од почетка болести.

Ово је болест деце узраста до пет година живота у 80-90% случајева. Вакцина дата у више доза даје заштиту током живота. Број случајева дечје парализе у свету је смањен за 99% од 1988. године, захваљујући примени вакцине. Последњи случај у Србији регистрован је 1996. године.

Активна имунизација против дечије парализе се спроводи код лица од навршена два месеца живота. Активна имунизација се спроводи инактивисаном полио вакцином (ИПВ), која се даје као појединачна вакцина или комбинована са компонентама против других заразних болести у складу са Календаром имунизације .
Примарна вакцинација се спроводи са три дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље (примарна серија). Активна имунизација се започиње када дете наврши два месеца живота. Примарну серију треба завршити правовремено, до навршених шест месеци живота. Код непотпуно имунизованих и неимунизованих лица старијих од шест месеци имунизација се спроводи применом одговарајуће IPV у складу са Календаром имунизације и сажетком карактеристика лека. Непотпуно имунизовани примају недостајуће дозе, а неимунизовани потпуну примарну серију.

Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом једне дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.

Друга ревакцинација се спроводи применом једне дозе појединачнe IPV вакцинe (Imovax Polio) пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.

Неимунизована и непотпуно имунизована лица треба да се вакцинишу недостајућим дозама IPV до навршених 18 година живота.

IPV (поједначна и комбинована) се даје интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml), у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста детета.

Додатне активности у оквиру Плана активности за одржавање статуса земље без дечије парализе спроводиће се на основу одлука Министарства здравља, односно Националног координационог комитета за одржавање статуса земље без полиомијелитиса, Републичке стручне комисије за заразне болести и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, сходно препорукама СЗО. Обавезна ванредна имунизација против дечије парализе лица у оквиру Плана активности за одржавање статуса земље без полиомијелитиса спроводиће се OPV или IPV.

Велики кашаљ је заразна болест дисајних путева изазвана бактеријом. Болест се углавном јавља код беба и мале деце, а лако се преноси са особе на особу капљичним путем. Први симптоми настају 7-10 дана након инфе4кције и укључују температуру, цурење носа и кашаљ који се развија у нападе кашља који су праћени зацењивањем, а који код беба могу изазвати и недостатак ваздуха. Запаљење плућа, конвулзије и енцефалопатије су могуће компликације код ове болести.

Оболели су заразни око три недеље од почетка кашља уколико се не лече. Болест се спречава имунизацијом. Захваљујући дугогодишњој примени вакцине и високом обухвату имунизације ова болест се региструје кроз појединачне случајеве у последњих пет година у Србији.