Тетанус

Тетанус је тешко акутно обољење изазвано токсином бактерије чије су отпорне споре широко распрострањене у животној средини и могу контаминирати сваку рану, као и пупчану врпцу током порођаја у нехигијенским условима. Новорођенчад имунизованих мајки стичу заштиту, која их штити од неонаталног тетануса. Тетанус се не преноси директно са човека на човека.

Од тетануса оболевају приликом повређивања невакцинисане и непотпуно вакцинисане особе за свој узраст. Тетанус почиње болним грчевима мишића, најпре лица, а затим врата, трупа и ногу, након инкубације од 3 до 21 дан. Могу бити захваћени и мишићи органа за дисање, а смрт наступа код 10-90% оболелеих. Тетанус је обољење које захтева хитно болничко лечење. Основна мера превенције је вакцинација. Код повређених особа обавезна је хируршка обрада ране, провера вакциналних статуса и давање одговарајуће антитетанусне заштите. Последњих година у Србији региструју се случајеви оболевања код повређених невакцинисаних или непотпуно вакцинисаних лица старијих од 60 година.

Дифтерија

Дифтерија је акутно бактеријско обољење које најчешће захвата крајнике, ждрело, нос, а понекад и друге слузокоже или кожу. Обољење је тешко за новорођенчад и малу децу. Локално настале промене се састоје од крпастих сивкастих скрама, а касни ефекти након дејства отрова који лучи бактерија могу настати након 2-6 недеља и обухватају парализу одређених централних и периферних нерава и запаљење срчаног мишића. Болест се преноси у контакту са оболелима или клицоношама. Инкубација је од 2 до 5 дана, а особа је заразна обично две недеље. У 5-10% случајева болест се завршава смртним исходом. Прележана болест не доводи увек до стварања дуготрајног имунитета. Невакцинисана и непотпуно вакцинисана деца и одрасли могу да оболе.

Последњи случај дифтерије у Србији је регистрован 1980. године.

Дифтерија, Тетанус (Тд за одрасле)

Трећа ревакцинација се спроводи применом комбиноване вакцине против дифтерије и тетануса, односно комбиноване вакцине против дифтерије, тетануса и великог кашља у завршном разреду основне школе, а најкасније до навршених 18 година живота.

Комбинована вакцина се даје интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 мл), у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста детета.

У складу са календаром имунизације уредно вакцинисана деца ову вакцину добијају у завршном разреду основне школе. Вакцина се препоручује и одраслим особама приликом путовања у земље где се ова болест региструје у ендемском или епидемијском облику. Поред локалних реакција на вакцину (црвенило, оток, бол) веома ретко могу се јавити и опште реакције које су углавном благе.

Вакцина се не сме замрзавати.

Непотпуно вакцинисани који су раније примили две дозе вакцине која садржи компоненте против дифтерије и тетануса примају недостајућу трећу дозу одмах.

Ревакцинација ових лица спроводи се годину дана након треће дозе одговарајућом вакцином у складу са узрастом.

Дифтерија, Тетанус (ДТ за децу)

Друга ревакцинација се спроводи применом комбиноване вакцине против дифтерије, тетануса и великог кашља, oдносно комбиноване вакцине против дифтерије и тетануса, пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.

Вакцинација против дифтерије и тетануса код деце старије од седам до осамнаест година живота. Спроводи се комбинованом вакцином против дифтерије и тетануса за одрасле (Тд)

Вакцина се даје интрамускуларно у делтоидну регију надлактице у количини од 0,5 мл. Вакцина се не сме замрзавати.

Поред локалних реакција на вакцину (црвенило, оток, бол) веома ретко могу се јавити и опште реакције које су углавном благе.

За вакцинацију деце користи се петовалентна вакцина која у свом саставу садржи антигене против пет различитих болести укључујући и дифтерију ( Д-дифтерија, Т-тетанус, аП-велики кашаљ, ИПВ-дечија парализа, ХИБ-хемофилус инфлуенце тип-Б).

У Градском заводу за јавно здравље спроводи се вакцинација против Дифтерије и Тетануса само за путнике у међународном саобраћају, вакцином Дитеваксал-Т за одрасле.

Хепатитис Б

Хепатитис Б је заразна болест изазвана вирусом Хепатитиса Б. Према проценама СЗО трећина светске популације је инфицирана вирусом. Акутна инфекција јавља се у периоду од шест недеља до шест месеци од тренутка изложености вирусу Хепатитиса Б.

Хепатитис Б се преноси када се заражена крв, сперма, вагинални секрет или пљувачка (изузетно ретко), унесе у организам неимуне, тј. осетљиве особе, кроз оштећену кожу и слузокожу.

Симптоми и знаци акутног хепатитиса Б су: умерено повишена температура, слабост, губитак апетита, мучнина, повраћање, туп бол у стомаку, бол у зглобовима, оспа, жута пребојеност коже и /или беоњаче.

Сви носиоци ХБсАг антигена су потенцијално заразни. Крв инфицираних особа је заразна више недеља пре појаве симптома болести и остаје заразна током акутне фазе болести.

Вирус Хепатитиса Б је отпоран у спољној средини и може да преживи седам и више дана ван организма домаћина (човека) и током тог времена вирус може узроковати инфекцију уколико доспе у организам осетљиве, тј. неимуне особе (нпр. преко контаминираних предмета).

Хронични Хепатитис Б је дуготрајна и озбиљна болест јавља се када вирус Хепатитиса Б остане у организму инфициране особе. Вероватноћа преласка из акутног у хронични облик превасходно зависи од узраста инфициране особе, што је ососба млађа ризик је већи.

Многе особе са хроничном инфекцијом, немају тегобе, не осећају се лоше и не изгледају болесно, међутим, могу пренети инфекцију другима. Око 15 до 25% особа са хроничним инфекцијом ће развити цирозу јетре (фиброзно ожиљавање јетриног ткива) или карцином јетре (примарни).

Најефикаснија и најделотворнија превентивна мера је вакцинација вакцином против Хепатитиса Б.

Дифтерија, Тетанус, Велики кашаљ (ДТаП)

Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља се спроводи код лица од навршена два месеца до наврешене пете године живота.

Активна имунизација се спроводи применом комбинованих вакцина које у свом саставу садрже компоненте против дифтерије, тетануса и великог кашља са или без компонената против других заразних болести (у даљем тексту: комбиноване вакцине), у складу са календаром имунизације.

Активна имунизација се спроводи са три дозе комбиноване вакцине у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље (примарна серија). Активна имунизација се започиње када дете наврши два месеца. Примарну серију применом комбиноване вакцине треба завршити правовремено до навршених шест месеци живота. Код непотпуно имунизованих и неимунизованих лица старијих од шест месеци имунизација се спроводи примарном серијом применом одговарајуће комбиноване вакцине у складу са календаром имунизације и сажетком карактеристика лека. Непотпуно имунизовани примају недостајуће дозе, а неимунизовани потпуну примарну серију комбиноване вакцине.

Ревакцинација се спроводи давањем једне дозе комбиноване вакцине.

Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом једне дозе комбиноване вакцине односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.

Поред општих контраиндикација, посебне контраиндикације за вакцинацију против великог кашља су еволутивна неуролошка обољења (неконтролисана епилепсија, инфантили спазми, прогресивна енцефалопатија.

Дете узраста од навршена два месеца до навршених 5 година живота код којих се утврди постојање трајне контраиндикације за вакцинацију против великог кашља, вакцинише се комбинованом вакцином против дифтерије и тетануса (ДТ вакцином), на начин на који се вакцинише вакцином против дифтерије, тетануса и великог кашља.

Вакцина против Хепатитиса Б (ХБ)

Активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се вакцином против хепатитиса Б (у даљем тексту: HB) произведеном методом генетског инжењеринга код:
– новорођенчади и одојчади,
– деце која похађају 6. разред основне школе, а која до тада нису вакцинисана, као и након тога код свих неимунизованих и непотпуно имунизованих лица до навршених 18 година живота.

Активна имунизација се спроводи давањем три дозе HB вакцине (примарна серија) која се даје као појединачна вакцина (Euvax B).
Прва доза HB вакцине се даје у породилишту у року од 24 сата по рођењу, а за новорођенчад рођену ван породилишта у територијално надлежној здравственој установи што пре по рођењу.
Друга доза HB вакцине даје се у размаку не краћем од месец дана, а трећа у размаку не краћем од шест месеци након прве дозе.

Активна имунизација се сматра правовременом ако се спроведе до навршених 12 месеци живота.
Непотпуно имунизована деца након навршених 12 месеци живота треба да приме недостајуће дозе вакцине. У случају да дође до прекида серије апликовања, не треба понављати дозе. Уколико се прекид направи после дате прве дозе, другу дозу треба дати што пре, а трећу у размаку не краћем од 8 недеља од друге и не краћем од 16 недеља од прве дозе.

Вакцинација деце у 6. разреду основне школе, односно до навршених 18 година живота, спроводи се са три дозе појединачне HB (Euvax B) вакцине по шеми 0, 1 и 6 месеци.

Вакцина се даје интрамускуларно у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић, у зависности од узраста у коме се прима вакцина, у количини од 0,5 ml до навршених 15 година живота, односно 1 ml од 16. година живота у складу са сажетком карактеристика лека.
Активна имунизација против хепатитиса Б лица изложена инфекцији

Активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се преекспозиционо код:

1. полних партнера HBsAg позитивних лица,
2. кућних контаката HBsAg позитивних лица,
3. интравенских наркомана,
4. лица у установама за извршење кривичних санкција,
5. штићеника установа за ометене у развоју.
6. лица запослених у здравственим установама.

Активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се са три дозе HB вакцине (Euvax B) по шеми: 0, 1, 6 месеци од утврђивања индикације.

Активна и пасивна имунизација против хепатитиса Б спроводи се постекспозиционо код:
1. новорођенчади HBsAg позитивних мајки,
2. лица која су имала акцидент са инфективним материјалом,
3. трудница са оштећењем јетре, ако су биле експониране инфекцији.

Активна имунизација се спроводи са четири дозе HB вакцине по шеми 0, 1, 2, 12 месеци.

Неимунизована и непотпуно имунизована лица обавезно се заштићују и интра-мускуларним давањем хепатитис Б имуноглобулина (у даљем тексту: HBIg), одмах по рођењу, односно одмах по акциденту, у складу са сажетком карактеристика лека. HBIg се даје истовремено са првом дозом вакцине, у наспрамни екстремитет.

Активна имунизација против хепатитиса Б лица у посебном ризику

1) лица на хемодијализи;
2) инсулин зависних болесника од шећерне болести;
3) оболелих од хемофилије и других болести које захтевају примену деривата крви;
4) хроничних обољења јетре и бубрега;
5) пресађивање јетре и бубрега;
6) HIV позитивних лица;
7) HCV позитивних лица;
8) лица са мултиплом склерозом која започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога .

Вакцина против Туберкулозе (БЦГ)

Активна имунизација против туберкулозе се спроводи са БЦГ вакцином код деце у првој години живота са циљем да се спрече одређени тежи клинички облици туберкулозе (туберкулозни менингитис, дисеминовани облици туберкулозе).

Деца се вакцинишу приликом отпуштања из породилишта, а она рођена ван породилишта до навршена два месеца живота у територијално надлежном дому здравља. У циљу рационализације потрошње, односно предвиђеног растура, потребно је организовати имунизацију позивањем деце у дефинисаном временском периоду груписањем или давањем вакцине приликом доласка на преглед са навршених месец дана живота, када се даје друга доза вакцине против хепатитиса Б.

Она деца која нису могла бити вакцинисана на наведени начин, треба да буду вакцинисана до навршених 12 месеци живота у територијално надлежном дому здравља.

Вакцина се даје интрадермално у дози од 0,05 мл у предео делтоидног мишића, на споју унутрашње и спољне стране леве надлактице.

Поред општих контраиндикација, за вакцинацију БЦГ вакцином посебна контраиндикација је поремећај целуларног имунитета услед ХИВ инфекције и других узрока.