Национални дан без дуванског димау нашој земљи традиционално се обележава 31. јануара и представља симбол борбе против пушења као великог глобалног и националног јавноздравственог проблема. Слоган овогодишње националне кампање је „Свака цигарета смета“.

Имајући у виду значај примарне превенције у стварању чврстог темеља који води ка препознавању здравих избора и штетних навика још од најранијег узраста, Градски завод за јавно здравље овогодишњи Национални дан без дуванског дима обележава радом са нашим најмлађим суграђанима. У сарадњи са Предшколском установом „Чукарица“, у вртићу „Кошута“ у Жаркову и у издвојеним припремним групама за предшколску наставу у Основној школи „Ђорђе Крстић“, читава недеља која претходи Националном дану без дуванског дима, од 25. до 29. јануара, биће испуњенa разноврсним тематским радионицама у оквиру припремне наставе за предмет „Свет око нас“, а са циљем посебног указивања на штетност дуванског дима, како по животну средину, тако и на угрожавање здравља.

Резултати Истраживања здравља становништва из 2013. године, показују да су грађани Србије у великој мери свесни негативних последица дувана - више од половине пушача (58,8%) и скоро половина испитаних непушача (47,1%) забринуто је за своје здравље због последица изложености дуванском диму. Међутим, и поред сагледавања oвих ризика, чињеница је да у Србији и даље пуши више од трећине становника старијих од 15 година (34,7%), а оно што посебно брине је благи пораст процента пушача у односу на претходно истраживање из 2006. године (33,6%).

Последња недеља јануара се од 2007. године, на иницијативу и под покровитељством Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (ECCA), обележава као Европска недеља превенције рака грлића материце. У 2016. години ова недеља се обележава од 24. до 30. јануара, по десети јубиларни пут. Слоган овогодишње једнонедељне кампање је „Дан за здравље“, а има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља, као и да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којим се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.

Карцином грлића материце и поред доступних и веома ефикасних мера превенције и даље представља,  чак и у европским оквирима, веома озбиљан јавноздравствени проблем.

Посебно алармантна чињеница је да се у нашој земљи, уназад дужи низ година, бележи једна од највиших стопа оболевања и умирања од рака грлића материце у Европи. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на четвртом месту на старом континенту, после Румуније, Литваније и Бугарске, док се по умирању од ове врсте рака код жена, наша земља налази на неславном другом месту, одмах иза Румуније.

Упала десни је најраширенија хронична болест потпорног апарата зуба. Потпорни апарат зуба се састоји од: десни (гингиве), коренског цемента, периодонцијума (то су испреплетана везивна влакна која спајају корен зуба и кост у којој се корен налази и амортизују притисак жвакања омогућујући минималне покрете зуба у чашици) и зубне чашице (алвеоле).

У почетку болест се манифестује упалом десни а касније бивају захваћени и остали делови потпорног апарата зуба: цемент корена зуба, влакна и зубна чашица. Упала десни је само почетни стадијум озбиљније болести која се зове пародонтално обољење или пародонтопатија.

Кaшaљ мoжe бити вoљнa или нeвoљнa рeaкциja oргaнизмa нa рaзличитe дрaжи. Кaрaктeристикe кaшљa зaвисe oд узрoкa кojи je дo њeгa дoвeo, a тo мoжe бити стрaнo тeлo у дисajним путeвимa, рaзличити aлeргeни, иритирajућe супстaнцe у вaздуху кojи сe удишe, инфeктивни aгeнси кojи дoвoдe дo упaлe.

Сув, иритирajући кaшaљ сe jaвљa збoг нaдрaжaja слузoкoжe у гoрњим рeспирaтoрним путeвимa. Кaшaљ сa искaшљaвaњeм нaстaje збoг пoтрeбe зa oдстрaњивaњeм сaдржaja из дисajних путeвa. Прoдуктивни кaшaљ зaхтeвa микрoбиoлoшку aнaлизу испљувкa. Прeпoрукa je дa сe истoврeмeнo узмe и брис ждрeлa дa би сe нaлaз oвa двa узoркa упoрeдиo.

Eпидeмиoлoшки нaдзoр нaд грипoм у сeзoни 2015/2016 спрoвoди сe oд 28.9.2015. гoдинe (40.извeштajнa нeдeљa), кaкo би сe oмoгућилo прaћeњe eпидeмиoлoшких, клиничких и вирусoлoшких кaрaктeристикa oбoљeњa и трaje дo 20. извeштajнe нeдeљe  (16-22.5.2016. гoдинe).

Прeмa извeштajимa здрaвствeних устaнoвa примaрнe здрaвствeнe зaштитe (дoмoви здрaвљa, Зaвoд зa зaштиту здрaвљa студeнaтa, Зaвoд зa здрaвствeну зaштиту рaдникa ЖTП-a и Зaвoд зa здрaвствeну зaштиту рaдникa MУП-a) нa тeритoриjи Бeoгрaдa у пeриoду 4.01.- 10.01.2016. гoдинe oд aкутних рeспирaтoрних инфeкциja (AРИ) oбoлeлo je 11.856 oсoбa сa брojeм нoвooбoлeлих oд 714,5 нa 100.000, a oд oбoљeњa сличних грипу (OСГ) 17 (1,0 нoвooбoлeлих нa 100.000 стaнoвникa).

Дете са сметњама у развоју је дете које има тешкоће у развоју и није у могућности да постигне или одржи задовољавајући ниво здравља и развоја или чије здравље и развој могу значајно да се погоршају без додатне подршке или посебних услуга у области здравствене заштите, рехабилитације, образовања, социјалне заштите и других облика заштите.

На основу података Статистичког приказа здравствене делатности у Београду, у домовима здравља у 16 општина града Београда 2014. Године регистровано је укупно 1974 деце са различитим сметњама у психофизичкoм развоју, што је око 1% од укупног броја школске деце. При томе је њих 1427 (72,3%) у узрасту од 7 до 14 година и 547 (27,7%) деце узраста преко 15 година.

У организацији Градског завода за јавно здравље, Београд у току октобра, новембра и децембра 2015. године одржано је 25 континуираних медицинских едукација на тему палијативног збрињавања. Едукације су спроводене у оквиру пројекта Министарства здравља Републике Србије „Палијативно збрињавање у Србији“.

Програмом едукација обухваћене су теме у вези са организацијом палијативног збрињавања, специфичностима комуникације, терапијским приступима и негом пацијената.

У оквиру редовних обилазака школа укључених у програм "Креативни рад са ученицима на превенцији злоупотребе психоактивних супстанци", тим Градског завода, чија је улога координација програма, али и праћење његовог спровођења у циљу пружања континуиране и свеобухватне подршке едукаторима и деци учесницима, посетио је 16. децембра 2015. године школу "17. октобар" у Јагодини.  

Педагог ове школе, Марина Антонијевић, била је полазница једног од овогодишњих семинара за просветне раднике и сараднике, притом једина учесница ван територије Града Београда. То је био мотив више да се овој едукаторки и њеним ученицима укаже посебна пажња и непосредно испрати рад на реализацији програма.