Бука је једна од појава које су, у већој или мањој мери, нераскидиво повезане са животом и људским активностима, пре свега, у густо насељеним градским срединама.

Комуналну буку чине сви они звукови који потичу од саобраћаја и превозних средстава, индустријских погона, градилишта, тешких машина, из угоститељских објеката (ресторана, кафића, дискотека...), као и из непосредног окружења које чини наш комшилук било да смо код куће или на радном месту, и довољно су гласни да могу да утичу на наш организам, били ми свесни тог утицаја или не.

Посета базенима за купање и рекреацију, као и јавним купалиштима на територији Београда може да представља прави ужитак овог лета уколико се поштују сва правила безбедног коришћења.

У Градском заводу за јавно здравље Београд обавља се редовна контрола квалитета воде за купање из већине отворених јавних базена на територији града. То су базени спортских центара “Милан Гале Мушкатировић“, „Олимп“, „Ташмајдан“, „Кошутњак“, „11. Април“, као и базени спортских центара у Лазаревцу и Обреновцу.

На предлог Секретаријата за здравство и Канцеларије за младе Града Београда, телефонском саветовалишту „Хало беба“,  Градског завода за јавно здравље Београд 10.06.2020. године, свечано је уручено, по други пут, признање „Звезда Београда“.

Свечана церемонија уручивања овог значајног признања свим овогодишњим добитницима, уприличена је у свечаној сали Старог двора.

Почевши од 2005. године, када су 192 земље чланице Светскe здравственe скупштинe Светске здравствене организације прогласиле његово међународно обележавање, Светски дан добровољних давалаца крви редовно се обележава на глобалном плану. Неизмерна захвалност свим добровољним даваоцима крви за њихов племенити чин давалаштва, представља носећу идеју обележавања овог датума.

Са друге стране, подизање свести грађана о важности добровољног давања крви, о начинима на које се оно остварује, као и укупној улози трансфузиологије у здравственом систему једног друштва, додатни су циљеви којима се тежи.

Светски дан бицикла се, на иницијативу Светске бициклистичке алијансе, а уз подршку Уједињених нација, обележава 3. јуна.

Вожња бицикла има многобројне доказане бенефите по људски организам. Она утиче на побољшање нашег физичког али и психичког здравља - снижава крвини притисак, јача наше срце, побољшава функцију плућа, повећава потрошњу енергије чиме омогућава нашем огранизму да сагори вишак масти и регулише телесну тежину, одржава тонус наших мишића, пре свега ногу, седалне регије и стомака, а уједно смањује и ниво стреса и напетости.

Сходно свему наведеном смањује ризик од настанка гојазности, кардиоваскуларних и многих других хроничних обољења.

Градски завод за јавно здравље је, у помало измењеним оквирима, обележио Светски дан без дувана, 31. мај, који је ове године био посвећен младима, уз тежњу да се истакне неопходност заштите ове популације од утицаја и вештих манипулација дуванске индустрије.

У складу управо са овом темом, настављена је двогодишња успешна сарадња Центра за промоцију здравља Градског завода са маркетиншком агенцијом “Propulsion”, у оквиру реализације програма “MISSION: OXYGEN”.

Већ деценијама уназад, индустрија дувана улаже огромна средства како би своје производе учинила што атрактивнијим за младе људе, као будуће генерације својих потенцијалних корисника.

С пуним правом се сме закључити да је опстанак ове индустрије нераскидиво везан са тежњом да се милиони корисника који сваке године умру од болести повезаних управо са пушењем, замене новим младим снагама, које ће јој се „обавезати на дугу верност“.

Управо у складу са препознавањем те глобалне претње обележава се овогодишњи 31. мај, Светски дан без дувана, уз настојање да се, у циљу превенције коришћења цигарета, али и других никотинских производа, млади људи заштите од вештих манипулација дуванске индустрије.

Шта је то што једну урбану заједницу чини здравом - питање је на које можемо понудити много одговора, и у том мноштву, скоро је немогуће дати погрешан одговор. Управо велики број могућих објашњења говори више о важности аспекта посматрања проблема, него о потенцијално јединственом гледишту на објашњење појма здравог града.

Било да у том светлу издвојено наглашавамо посебну важност градске инфраструктуре, међуљудских односа, екологије или квалитета здравствене заштите, јасно је да сви елементи које посебно издвојимо морају деловати здружено са осталима како би једну урбану заједницу довели до стања које се препознаје као здравље.