Млади у диму манипулација - Светски дан без дувана 2020.

svetski dan bez duvana 2020Већ деценијама уназад, индустрија дувана улаже огромна средства како би своје производе учинила што атрактивнијим за младе људе, као будуће генерације својих потенцијалних корисника.

С пуним правом се сме закључити да је опстанак ове индустрије нераскидиво везан са тежњом да се милиони корисника који сваке године умру од болести повезаних управо са пушењем, замене новим младим снагама, које ће јој се „обавезати на дугу верност“.

Управо у складу са препознавањем те глобалне претње обележава се овогодишњи 31. мај, Светски дан без дувана, уз настојање да се, у циљу превенције коришћења цигарета, али и других никотинских производа, млади људи заштите од вештих манипулација дуванске индустрије.

Бројна интерна документа откривају пословне стратегије и тактику произвођача дуванских производа. Из њих се јасно види на који начин се, зарад задржавања и повећања броја корисника те што већег профита, врло прецизно планирају потези и инвестиције ове индустрије.

Оне обухватају, пре свега, велика истраживања навика и ставова циљне популације, а затим, у складу са тим - осмишљавање најбољих могућих приступа, инвестирање у дизајн производа како би задовољио потребе и још неосвешћене жеље њихових садашњих и потенцијалних конзумената. Значајан, ако не и највећи део улагања чини постпроизводни процес, који подразумева бројне маркетиншке кампање чији је циљ да се производи (нарочито нови) што успешније пласирају на тржиште.

Одавно нема никакве сумње у то да су управо млади озбиљна и стратешки изузетно важна циљна група дуванске индустрије. Који су неки од „трикова“ којима се привлачи ова популација?

  • Употреба различитих укуса који су изузетно атрактивни за младе. Ови производи, креирајући сам једноставан чулни утисак - осећај слатког или неког другог пријатног укуса, стварају неадекватан осећај да се ради о нечем безазленом или, у најмању руку, умањују свест да се ради о производу директно штетном по здравље.
  • Привлачан, модеран дизајн нових производа како би били лаки за ношење и коришћење, а уз то својим изгледом заваравају јер веома подсећају на производе сасвим другачије намене (нпр, на УСБ).
  • Промоција новијих производа са атрибутима „мање штетности по здравље“ или „здравије/чистије алтернативе“ традиционалним цигаретама, а да притом за такве изјаве не постоје чврсти и валидни научни докази.
  • Коришћење познатих личности и инфлуенсера како би кроз директно спонзорисане садржаје у медијима и на друштвеним мрежама рекламирали дуванске и никотинске производе.
  • Маркетинг на местима продаје која посећују деца и млади – места на којима су изложени и рекламирају се дувански/никотински производи у малопродајним објектима вешто се бирају тако да буду у близини производа који су деци природно најатрактивнији (слаткиши, грицкалице, газирана пића). Уз то, све су чешћи аутомати за продају дувана на местима која посећују млади, који су покривени атрактивним рекламама, тако да подривају прописе о забрани продаје малолетнима.
  • Продаја на комад – најчешће у непосредној близини школа, омогућава деци и младима јефтин и лак приступ дуванским и никотинским производима.
  • Индиректни маркетинг - суптилно пласирање дуванских производа кроз атрактиван контекст у филмовима, серијама и другим онлајн стриминг садржајима које млади прате.

Поред свега наведеног, важно је нагласити да бројне јавне притужбе, па чак и судски процеси које дуванска индустрија покреће како би оспорила мере које за циљ имају контролу дувана (упозорења на паклицама, рекламирање на месту продаје, безлична паковања, забрана продаје у близини школа и сл.) имају за крајњи циљ да се ове мере у очима опште јавности, а пре свега младих људи, ослабе и представе мање убедљивим, али и мање оправданим.

Крајњи је тренутак да се цео свет удружи и синхронизовано активира како би се спречило стасавање нових генерација које ће изнова бити заведене серијом манипулативних потеза једне моћне индустрије. Да ли се под маском страшне злоупотребе аргумента о „праву на слободу избора“, сме континуирано и упорно крунити здравље читаве популације и уништавати милиони живота сваке године?

“На младима свет остаје” није фраза и ту нема никакве дилеме. У склопу свих удружених напора, од пресудног значаја је да управо млади људи имају могућност да непосредно и активно учествују најпре у идентификацији ових манипулативних потеза, а затим и у креирању и спровођењу свих активности које се тичу проблема контроле дувана. Једино тако можемо очекивати да се млади интегришу са идејама које су нам свима значајне и да у перспективи имамо, не само добро информисане младе људе, већ истинске борце за здраве животне навике.

Енергија младих јесте њихов потенцијал, њихова моћ, она је неопходно гориво сваке промене, али морамо бити свесни да је за њено адекватно коришћење усмерено ка жељеном циљу, потребно да окружење буде макар елементарно подстицајно, да постоји минимум услова за здраве и исправне изборе. Обезбеђивање таквог окружења и континуираног подстицаја за младе је задатак свих - сваке институције и сектора у систему, па и сваког појединца – од чланова породице, учитеља и наставника, преко бројних инфлуенсера (укључујући и оне на друштвеним мрежама), све до доносилаца одлука.

Млади људи имају право да не знају довољно, да заварани „лепим паковањем“ и јаким спољним утицајем не препознају опасност, имају право да им пресуши креативност и енергија као и да не буду увек у свему доследни и истрајни. Цео систем који их окружује је тај који мора да пружи потпору њиховим слабостима. Зато смо ми ти који НЕМАМО ПРАВО да их пустимо да се сами боре против велике претње каква је дуванска индустрија! То је ОБАВЕЗА СВИХ НАС!

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351