Ротавируси су РНК вируси који припадају породици Reoviridae. Овај вирус је добио име “ротавирус” због карактеристичног изгледа налик на точак када се гледа под електронским микроскопом (име долази од латинске речи рота, што значи точак). Постоји девет група вируса, од којих група А изазива више од 90% ротавирусних инфекција код људи.

Резервоар је човек, а пут преношења је феко-орални уз могући контактни или респираторни механизам преношења. Ови вируси се могу наћи и у контаминираној води.

УБРЗАВАЊЕ ПРОМЕНЕ

Шта није у реду?

Светски дан вода 2023. говори о убрзавању промена како би се решила криза воде и санитарних услова.

Дисфункција током циклуса воде подрива напредак у свим главним глобалним питањима, од здравља до глади, родне равноправности до послова, образовања до индустрије, катастрофа до мира.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Управо зато, је 20. март - Национални Дан борбе против рака дојке, међу значајним датумима Календара јавног здравља, чијим се обележавањем подстиче још већа пажња јавности на распострањеност ове малигне болести и на значај унапређења информисаности жена о важности превентивних прегледа и њеном раном откривању.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака, карцином дојке код жена представља најчешће малигно обољење, испред колоректалног карцинома, карцинома плућа и карцинома грлића материце. Када говоримо о водећим узроцима смрти од малигних болести код жена, карцином дојке се такође налази на првом месту, испред карцинома плућа, карцинома грлића материце и колоректалног карцинома.

Публикација под називом “Стручно методолошко упутство за спровођење кућних посета поливалентне патронажне службе породицама са трудницама и са децом” је настала као одговор на потребе запослених исказане на стручним скуповима који су били посвећени раду ове службе. Свечана промоција и подела ове важне публикације одржана је 28.02.2023. у просторијама Градског завода за јавно здравље Београд, на којој су присуствовале представнице поливалентних патронажних служби свих домова задравља у Београду, представници УНИЦЕФ-а, Коморе медицинских сестара и здравствених техничара и Академије струковних студија - Високе здравствена школе Београд. Скупу се обратила директорка Градског завода за јавно здравље Београд и председница Посебне радне групе Министарства здравља за унапређење рада службе поливалентне патронаже проф. др Душанка Матијевић.

Овогодишња кампања обележавања Светског дана бубрега је праћена слоганом „Припремамо се за неочекивано, подржавамо рањиве“ и подиже свест о значају адекватне припреме здравствених служби и пацијената са хроничним незаразним болестима, посебно бубрежним, за све изазове које са собом носе могуће катастрофе.

Различити катастрофални догађаји, било локални (земљотрес, поплаве, рат, екстремне временске прилике) или глобални (пандемија KОВИД-19) утичу на услове живота и функционисање заједнице у целини узрокујући многобројне последице по здравље, живот људи, екологију и економију. Овим поремећајима су посебно погођене особе са хроничним болестима, од којих бубрежни болесници чине више од 850 милиона људи широм света, због отежаног приступа одговарајућим дијагностичким услугама, лечењу и нези.

Према проценама Светске здравствене организације, оптерећење малигним болестима у свету показује наставак вишегодишњег растућег тренда. Оваква глобална кретања за последицу имају све веће заузеће личних и системских ресурса који се користе за потребе дијагностике малигних болести, као и лечења и неге оболелих. Издвајајући се као један од водећих узрока смрти у свету, утицај који малигне болести исказују делом је и последица укупног пораста броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.

Подизање свести о малигним болестима у дечјем узрасту, важан је задатак који се обавља здружено са циљем пружања подршке напорима за обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и неопходне помоћи родитељима и породицама. Међународни дан деце оболеле од рака (15. фебруар) установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту претходно побројаних циљева. Утемељивач обележавања овог датума била је Међународна кофедерација Удружења родитеља деце оболеле од рака, док је део Календара јавног здравља у Републици Србији постао 2013. године.

Тачно пре годину мобилна апликација „Хало беба - ваш сапутник у родитељству“ прерасла је оквире наше земље и постала Беббо апликација. Уз несебичну помоћ УНИЦЕФ-а, препознат је потенцијал, те је Беббо апликација пуштена у рад у 11 земаља на 19 језика.

Планови и циљеви у првој години, премашили су очекивања, 420 000 пута је апликација преузета у свету, док је у Србији тај број око 50 000, а сада је доступна у 14 земаља.