Značaj preventivnih mera za sprečavanje oboljevanja od COVID-19

covid-19Razmišljanje o načinima sprečavanja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19 nameće osnovno pitanje – kako sprečiti zaražavanje i time ograničiti (ili usporiti) širenje bolesti u populaciji? Poznavanje glavnih puteva prenosa COVID-19 pružiće nam deo odgovora na postavljeno pitanje.

Virus se uobičajeno prenosi sa čoveka na čoveka putem kapljica koje osoba proizvodi kada kija, kašlje, govori i sl. Ne treba zaboraviti da opasnost indirektno preti i od kapljica koje ne dospeju direktnim putem do izložene osobe, već se zaustave na dostupnim površinama i predmetima. Ukoliko osoba dođe u kontakt sa kontaminiranom površinom ili predmetom, npr. dodirivanjem rukama, zaražavanje je moguće ukoliko se neopranim rukama dodiruju usta, nos ili oči.

Uzevši u obzir ove postavke, zaključujemo da uspešno sprečavanje zaražavanja mora da obuhvati prekid prenošenja virusa između zaražene i nezaražene osobe, na one načine koji jasno slede iz poznavanja načina prenošenja: praktikovanjem prikladnih higijenskih mera, održavanjem razdaljine između dve osobe, pravilnom upotrebom zaštitnih maski. Izuzetna važnost ovih mera za svakog pojedinca, u pogledu smanjenja mogućnosti zaražavanja, nerazdvojivo prati efekte koje masovno pridržavanje preporučenih mera ostvaruje u populaciji.

Lične higijenske mere i higijena prostora

Istaknuta uloga prikladnog održavanja lične higijene i higijene prostora u procesu sprečavnja prenošenja virusa u populaciji, ostvaruje se na nekoliko načina. Osnovna i izuzetno važna mera jeste pranje ruku, koje treba obavljati na pravilan način, korišćenjem sapuna i vode (ili sredstava za dezinfekciju na bazi 70% alkohola) u trajanju od najmanje 20 sekundi. Neke od situacija u kojima je pranje ruku od izuzetnog značaja jesu sledeće: pre dodirivanja očiju, nosa i usta, nakon izduvavanja nosa, kijanja i/ili kašljanja, pre i posle jela i pripreme obroka, nakon korišćenja toaleta, lifta, dodirivanja kvaka, rukohvata i drugih predmeta koje dodiruje veliki broj ljudi, pre i nakon nege obolelih, nakon ulaska u kuću i slično. Ukoliko su ruke zaprljane, posebno je važno da se ne dodiruju nos, usta ili oči.

Higijena prostorija u kojima se boravi treba da uključi i higijenu površina i predmeta kako bi se ostvario njen pun efekat. Prvo, značaj čestog provetravanja prostorija proističe iz samog načina prenošenja virusa, i predstavlja važnu meru. Sa druge strane, održavanje čistoće predmeta i površina, posebno onih koji su u dodiru sa većim brojem ljudi, dodatno će pomoći u sprečavanju zaražavanja indirektnim putem (unošenjem virusa preko kontaminiranih ruku kroz sluznicu očiju, usta ili nosa). Više puta dnevno čistite kvake na vratima, ručke na prozorima, slavine u toaletima i kuhinjama, ručke na vodokotlićima, daljinske upravljače, mobilne telefone, zvona na vratima i sl.

Važnost održavanja razdaljine

Smisao fizičkog udaljavanja i održavanja razdaljine jeste umanjenje mogućnosti prenošenja virusa putem kapljica od zaraženih ka osetljivim osobama. Ova mera upućuje nas na razmišljanje o pojedinačnim aktivnostima svakoga od nas, kao i o aktivnostima u raznim kolektivima i javnim skupovima. Održavanje razdaljine od najmanje 1.5 metara treba da prati i izbegavanje pozdravljanja ljubljenjem, rukovanjem, grljenjem. Sa druge strane izbegavanje boravka na mestima gde se okuplja više ljudi, smanjuje verovatnoću kontakta zaraženih sa nezaraženim osobama, što uz potencijalno veliki broj ostvarenih kontakata na takvim mestima, može značajno uticati na širenje uzročnika bolesti u populaciji. Neophodne aktivnosti treba sprovoditi uz pažljivo pridržavanje preporuka o distanciranju, kao i ostalih preporuka o postupanju – pri odlasaku u kupovinu, korišćenju javnog saobraćaja i slično. Organizovano izvršenje određenih aktivnosti može takođe doprineti prekidanju lanca prenošenja virusa – korišćenje telekomunikacionih tehnologija za izvršenje različitih obaveza, rad od kuće, sastanci putem internet platformi. Ograničavanje rada određenih kolektiva (škola, fakulteta i sl.) predstavlja dodatnu meru kojom se utiče na smanjenje prenošenja virusa u populaciji, a koja se temelji na izbegavanju neposrednih kontakata.

Korišćenje zaštitnih maski

Zaštitne maske je potrebno koristiti na javnim mestima u zatvorenom prostoru uz održavanje razdaljine od 1.5 metara, kao i na drugim mestima gde je to propisano, dok je na javnim mestima na otvorenom potrebno koristiti maske ukoliko nije moguće obezbediti rastojanje između dve osobe od najmanje 1.5 metara. Dodatno, maske je potrebno koristiti u javnom drumskom i železničkom prevozu. Pravilno korišćenje maske od izuzetne je važnosti. Pre stavljanja maske, potrebno je na preporučen način oprati ruke, potom je postaviti na lice tako da prekriva usta i nos. Maska se postavlja tako da između nje i lica nema praznog prostora. Izbegavajte da dodirujete masku dok je nosite, a ukoliko je to potrebno, operite ruke pre i nakon dodirivanja. Pri skidanju, ne dodiruje se prednja strana zaštitne maske, već je potrebno uhvatiti je od nazad, za lastiš ili tračice, odmah je potom baciti u kantu za smeće, i oprati ruke. Korišćenje maske se preporučuje i u slučaju da osoba kija ili kašlje, kao i pri nezi obolelih.

Sveukupno, savesnim pridržavanjem preporučenih i obaveznih preventivnih mera, postiže se očuvanje ličnog zdravlja, zdravlja porodice kao i čitave zajednice. Značaj preventivnog delovanja u medicini, posebno se ističe u situacijama kakve su epidemije zaraznih bolesti, gde mere prevencije dobijaju ključnu ulogu, a lična odgovornost pojedinca za sopstveno zdravlje postaje najbolji put ka ostvarenju zdravlja cele populacije.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351