Zaštita od korone na radnom mestu

Tokom višemesečnog trajanja pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2, svi smo u režimu konstantnog prilagođavanja „novoj normalnosti“ koja je okupirala planetu, a sve u cilju dostizanja maksimalnog mogućeg stepena bezbednosti te tako i očuvanja svog, ali i zdravlja svojih najbližih.

Ipak, i pored svih redukcija u odnosu na ranije životne okvire, neke aktivnosti su neizbežne i u ovim okolnostima jer su, baš kao i zdravlje, neophodne za naš opstanak i (relativno) spokojan život. Takav jedan zahtev, a istovremeno i resurs, predstavlja radni angažman svakog od nas.

Dolazak dugoočekivane vakcine sada je izvestan i budi nadu za povratak u staru „normalnost“. Ali efekte vakcine ne možemo očekivati u kratkom roku. Proći će još neko vreme dok svi ne dođemo na red za taj vid zaštite i dok se ne kreira zadovoljavajući kolektivni imunitet. Stoga se i dalje postavlja pitanje – kako se, u radikalno izmenjenim okvirima za „zdravo“ i „bezbedno“, nositi sa boravkom i funkcionisanjem na radnom mestu, a da produktivnost potpuno ne poklekne pod naletima poslovne neizvesnosti, ali i lične i kolektivne anksioznosti?

Ono što je pandemija definitivno učinila jeste unapređenje svesti o važnosti brige o zdravlju zaposlenih. S tim u vezi, nakon prvog pandemijskog talasa, u julu mesecu, usvojen je i na snagu je stupio Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave širenja epidemije zarazne bolesti. Ono što je veoma značajno - pored obaveza definisanih za poslodavce, ovaj Pravilnik detaljno reguliše i obaveze zaposlenih na radnom mestu. Takođe, njime je predviđeno i to da proveru efikasnosti primene mera bezbednosti i zdravlja zaposlenih vrši lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu. Drugim rečima, Pravilnikom je naglašeno je da svako od nas, bez obzira na položaj u radnoj organizaciji, snosi deo odgovornosti za očuvanje zdravlja unutar nje.

Tako, ako je definisano da je poslodavac u obavezi da obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama prevencije širenja zaraze, svaki zaposleni je isto tako u obavezi da te mere sprovodi. Primera radi, poslodavac jeste u obavezi da obezbeđuje dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava, ali je zaposleni obavezan da, namenski koristeći sva pomenuta sredstva, pojačano brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke.

Svaki zaposleni dužan je da obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod nekoga od kolega, ali čak i članova svoje porodice. S druge strane, ukoliko se zarazna bolest pojavi kod nekog zaposlenog, poslodavac u obavezi da primeni čitav niz propisanih preventivnih mera, među kojima su: tretiranje prostora u kome je zaposleni boravio, definisanje pravaca kretanja ostalih zaposlenih kroz radne prostorije, praćenje ostalih zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj radi zaposleni koji je zaražen i sl.

U moru pobrojanih, nesumnjivo važnih, pravila, obaveza i zaduženja definisanih brojnim pravilnicima i uredbama za različite strane u radnom procesu, važno je istaći meru koju je svako od nas u stanju, ali i obavezi da beskompromisno, svakodnevno i bez izuzetka primenjuje – NOŠENJE ZAŠTITNIH MASKI!

Imajući u vidu epidemiološku situaciju, još od 30. juna 2020. u našoj zemlji obavezno je nošenje maski u zatvorenom prostoru, što uključuje i radna mesta, i to tokom čitavog trajanja radnog vremena!

Čuvena Mejo klinika nedavno je sprovela istraživanje kojim je potvrđeno da je upravo nošenje zaštitnih maski nesumnjivo najvažnija mera za smanjenje rizika od izloženosti virusu SARS-CoV-19. S obzirom da je najčešći mehanizam transmisije virusa preko respiratornih kapljica, koje su daleko veće od aerosolnih čestica, dokazano je da su, i jednokratne hirurške, ali i dvoslojne platnene maske, efikasne u sprečavanju prenošenja ovih relativno krupnih kapljica sa jedne osobe na drugu te, samim tim, i prenošenja virusa.

Ključna poruka je jasna - u vreme pandemije KOVID-19, svaka maska predstavlja korisnu zaštitu od širenja virusa. Ali, ono što je dodatno važno jeste da masku nose obe „strane“! Noseći masku, vi štitite svoje kolege, ukoliko je i oni nose, i vi ste zaštićeni. Važno je da, bez suzdržavanja i nelagode, podsećate jedni druge na to, svakodnevno!

Pritom, valja naglasiti još jednu važnu stvar – nošenje maski nije zamena za mere održavanja fizičke distance, koje i na radnom mestu treba sprovoditi kada god je to izvodljivo! Pomenuto istraživanje klinike Mejo pokazalo je da je čak i fizička distanca od 1 metra efikasna u smanjivanu izloženosti respiratornim kapljicama koje su nosilac virusnog uzročnika, ali da se držanjem razdaljine na 2 metra mogućnost prenosa ovih kapljica svodi na bazični nivo, tj. onaj koji ne predstavlja pretnju u smislu zaražavanja.

S tim u vezi, a prema gorenavedenom Pravilniku, poslodavac je u obavezi da, u skladu sa mogućnostima, izvrši preraspodelu radnog vremena kako bi se smanjio broj zaposlenih koji rade istovremeno u zajedničkom prostoru. Naravno, maksimalan broj osoba koje istovremeno mogu boraviti u radnom prostoru, mora biti prilagođen veličini tog prostora.

Kao nemala „ispomoć“ svim pomenutim merama, kada god je to moguće, i ukoliko su ispunjeni svi bezbednosni preduslovi, redovno i učestalo provetravanje radnih prostorija veoma je korisna mera za smanjenje rizika od širenja uzročnika epidemije KOVID-19. Prirodno provetravanje se najbolje postiže otvaranjem prozora i vrata, pri čemu treba voditi računa da smer strujanja vazduha u prostoriji, bilo da je prirodan ili izazvan korišćenjem klima uređaja ili ventilatora, ne ide direktno od jedne osobe ka drugoj.
I na kraju, ukoliko poslovna delatnost, odnosno priroda radnog mesta i tehničke mogućnosti to dozvoljavaju, poželjno je da poslodavac razmotri i opciju rada od kuće, makar za deo svojih zaposlenih. U prethodnih nekoliko meseci sve masovnijeg korišćenja, pokazalo se da se putem brojnih dostupnih onlajn komunikacionih platformi veoma uspešno organizuju interni sastanci, edukacije, stručni skupovi, čak i međunarodne konferencije. Mnogi će reći da to „nije isto“ i da je kontakt uživo nezamenljiv, kako u privatnoj, tako i u poslovnoj komunikaciji. To je verovatno tačno, ali u atmosferi ekstremno povećanog zdravstvenog rizika globalnih razmera, u procesu donošenja poslovnih odluka, redefinisanja prioriteta i načina rada, kompromisi su neizbežni – ostaje samo da budu mudro odabrani i efikasno implementirani.

Drugim rečima, cena dostizanja poslovnih ciljeva sada se mora meriti sa analitičkom preciznošću, ako znamo da su na drugom tasu vage životi i zdravlje zaposlenih i njihovih porodica.

Jer, rad možda jeste stvorio čoveka, ali ga samo zdravlje održava u punom radnom pogonu.