Evropski dan posvećen racionalnoj upotrebi antibiotika – 18. novembar 2023.

Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti proglasio je 18. novembar za dan posvećen povećanju svesti o značaju racionalne upotrebe antibiotika. Zdravstvo u našoj zemlji se svake godine priključuje obeležavanju ovog dana. Tada se svi subjekti u lancu korišćenja antibiotika lekari, farmaceuti i pacijenti podsećaju i upozoravaju na značaj antibiotika i njihovo pravilno propisivanje i upotrebu.

Kada su antibiotici počeli da se koriste to je probudilo nadu da će mnoge bolesti koje izazivaju bakterije biti iskorenjene, ali to se nije desilo zbog pojave otpornosti bakterija na antibiotike. Bakterije su sposobne da svojim mehanizmima odbrane stvore tu otpornost. Samo nekoliko godina od početka primene penicilina javili su se prvi penicilin rezistentni sojevi stafilokoka. Danas je situacija takva da ne postoji antibiotik koji se koristi u terapiji, a na koji nije zabeležena otpornost. Bakterije koje su otporne na antibiotike izazivaju oboljenja na koje antibiotici ne mogu da deluju. Pojava takvih infekcija posebno je opasna u bolničkoj sredini, gde borave imunološki oslabljeni pacijenti.


Da bi antibiotici bili efikasni potrebna je pravilna upotreba leka koja počinje od razgovora lekara sa pacijentom, pregleda, prepoznavanja simptoma i pravilno postavljene dijagnoze. Lekar propisuje antibiotik tek kada dobije rezultat analize uzorka koji je poslao u mikrobiološku laboratoriju gde se izoluje bakterija koja je dovela do bolesti i ispituje njena osetljivost na antibiotike. Na osnovu dobijenog antibiograma lekar propisuje efikasnu terapiju. Dokazano je da racionalno propisivanje antibiotika, odnosno njihovo korišćenje samo u strogo indikovanim slučajevima dovodi do smanjenja otpornosti bakterija na antibiotike.Lekar je dužan da se pridržava preporuka za propisivanje antibiotika koje su iznete u Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse Republike Srbije.

Pacijent treba da propisani antibiotik koristi na vreme, u odgovarajućoj dozi, u određenom vremenskom periodu. Greška je uzimati manju dozu leka, menjati interval između doza ili skratiti vreme lečenja. Antibiotici ne deluju u slučaju virusnih infekcija, osim kada dolazi do bakterijske superinfekcije. Zbog toga je potrebna dobra komunikacija sa lekarom koji će to da prepozna i uključi odgovarajuću terapiju. Antibiotici se ne smeju kupovati bez lekarskog recepta i koristiti na svoju ruku. Odluka o izdavanju antibiotika od strane farmaceuta samo na recept je od velikog značaja.

U laboratorijama Gradskog zavoda za javno zdravlje vrše se analize uzoraka po savremenim laboratorijskim metodama i izrada antibiograma  po najnovijim preporukama za efikasnu antibiotsku terapiju. To doprinosi smanjenju otpornosti bakterija na antibiotike i smanjenje broja multirezistentnih bakterija koje su otporne na tri ili više različitih grupa antibiotika.

Pogrešna ili nepravilna upotreba antibiotika može biti veliki problem za onoga ko uzima antibiotik, ali i za bilo koga drugog ko će uzeti antibiotik u budućnosti jer on neće biti efikasan. Moramo uvek imati u vidu podatak da je broj antibiotika koji se koriste u terapiji ograničen i da se teško dolazi do novog antibiotika uprkos naporima farmaceutske industrije. Postoji opasnost od povratka u preantibiotsku eru, u kojoj bi obična infekcija mogla dovesti do smrtnog ishoda.

Pacijenti kao poslednji u lancu upotrebe antibiotika svojim odgovornim ponašanjem mogu mnogo da doprinesu da iz borbe sa infekcijama mi izađemo kao pobednici. Pravilnom i racionalnom upotrebom antibiotika čuvamo ih za situacije kad su nam oni zaista neophodni.