Заштита од короне на радном месту

kovid na posluТоком вишемесечног трајања пандемије изазване вирусом SARS-CoV-2, сви смо у режиму константног прилагођавања „новој нормалности“ која је окупирала планету, а све у циљу достизања максималног могућег степена безбедности те тако и очувања свог, али и здравља својих најближих.

Ипак, и поред свих редукција у односу на раније животне оквире, неке активности су неизбежне и у овим околностима јер су, баш као и здравље, неопходне за наш опстанак и (релативно) спокојан живот. Такав један захтев, а истовремено и ресурс, представља радни ангажман сваког од нас.

Долазак дугоочекиване вакцине сада је известан и буди наду за повратак у стару „нормалност“. Али ефекте вакцине не можемо очекивати у кратком року. Проћи ће још неко време док сви не дођемо на ред за тај вид заштите и док се не креира задовољавајући колективни имунитет. Стога се и даље поставља питање – како се, у радикално измењеним оквирима за „здраво“ и „безбедно“, носити са боравком и функционисањем на радном месту, а да продуктивност потпуно не поклекне под налетима пословне неизвесности, али и личне и колективне анксиозности?

Оно што је пандемија дефинитивно учинила јесте унапређење свести о важности бриге о здрављу запослених. С тим у вези, након првог пандемијског таласа, у јулу месецу, усвојен је и на снагу је ступио Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад за спречавање појаве ширења епидемије заразне болести. Оно што је веома значајно - поред обавеза дефинисаних за послодавце, овај Правилник детаљно регулише и обавезе запослених на радном месту. Такође, њиме је предвиђено и то да проверу ефикасности примене мера безбедности и здравља запослених врши лице задужено за безбедност и здравље на раду. Другим речима, Правилником је наглашено је да свако од нас, без обзира на положај у радној организацији, сноси део одговорности за очување здравља унутар ње.

Тако, ако је дефинисано да је послодавац у обавези да обезбеди писане инструкције и упутства о мерама превенције ширења заразе, сваки запослени је исто тако у обавези да те мере спроводи. Примера ради, послодавац јесте у обавези да обезбеђује довољне количине сапуна, убруса, текуће воде и дезинфекционих средстава, али је запослени обавезан да, наменски користећи сва поменута средства, појачано брине о својој хигијени тако што ће редовно и правилно прати руке.

Сваки запослени дужан је да обавезно обавести послодавца уколико посумња на симптоме заразне болести код себе, код некога од колега, али чак и чланова своје породице. С друге стране, уколико се заразна болест појави код неког запосленог, послодавац у обавези да примени читав низ прописаних превентивних мера, међу којима су: третирање простора у коме је запослени боравио, дефинисање праваца кретања осталих запослених кроз радне просторије, праћење осталих запослених из организационе јединице у којој ради запослени који је заражен и сл.

У мору побројаних, несумњиво важних, правила, обавеза и задужења дефинисаних бројним правилницима и уредбама за различите стране у радном процесу, важно је истаћи меру коју је свако од нас у стању, али и обавези да бескомпромисно, свакодневно и без изузетка примењује – НОШЕЊЕ ЗАШТИТНИХ МАСКИ!

Имајући у виду епидемиолошку ситуацију, још од 30. јуна 2020. у нашој земљи обавезно је ношење маски у затвореном простору, што укључује и радна места, и то током читавог трајања радног времена!

Чувена Мејо клиника недавно је спровела истраживање којим је потврђено да је управо ношење заштитних маски несумњиво најважнија мера за смањење ризика од изложености вирусу SARS-CoV-19. С обзиром да је најчешћи механизам трансмисије вируса преко респираторних капљица, које су далеко веће од аеросолних честица, доказано је да су, и једнократне хируршке, али и двослојне платнене маске, ефикасне у спречавању преношења ових релативно крупних капљица са једне особе на другу те, самим тим, и преношења вируса.

Кључна порука је јасна - у време пандемије КОВИД-19, свака маска представља корисну заштиту од ширења вируса. Али, оно што је додатно важно јесте да маску носе обе „стране“! Носећи маску, ви штитите своје колеге, уколико је и они носе, и ви сте заштићени. Важно је да, без суздржавања и нелагоде, подсећате једни друге на то, свакодневно!

Притом, ваља нагласити још једну важну ствар – ношење маски није замена за мере одржавања физичке дистанце, које и на радном месту треба спроводити када год је то изводљиво! Поменуто истраживање клинике Мејо показало је да је чак и физичка дистанца од 1 метра ефикасна у смањивану изложености респираторним капљицама које су носилац вирусног узрочника, али да се држањем раздаљине на 2 метра могућност преноса ових капљица своди на базични ниво, тј. онај који не представља претњу у смислу заражавања.

С тим у вези, а према горенаведеном Правилнику, послодавац је у обавези да, у складу са могућностима, изврши прерасподелу радног времена како би се смањио број запослених који раде истовремено у заједничком простору. Наравно, максималан број особа које истовремено могу боравити у радном простору, мора бити прилагођен величини тог простора.

Као немала „испомоћ“ свим поменутим мерама, када год је то могуће, и уколико су испуњени сви безбедносни предуслови, редовно и учестало проветравање радних просторија веома је корисна мера за смањење ризика од ширења узрочника епидемије КОВИД-19. Природно проветравање се најбоље постиже отварањем прозора и врата, при чему треба водити рачуна да смер струјања ваздуха у просторији, било да је природан или изазван коришћењем клима уређаја или вентилатора, не иде директно од једне особе ка другој.
kovid naposluИ на крају, уколико пословна делатност, односно природа радног места и техничке могућности то дозвољавају, пожељно је да послодавац размотри и опцију рада од куће, макар за део својих запослених. У претходних неколико месеци све масовнијег коришћења, показало се да се путем бројних доступних онлајн комуникационих платформи веома успешно организују интерни састанци, едукације, стручни скупови, чак и међународне конференције. Многи ће рећи да то „није исто“ и да је контакт уживо незаменљив, како у приватној, тако и у пословној комуникацији. То је вероватно тачно, али у атмосфери екстремно повећаног здравственог ризика глобалних размера, у процесу доношења пословних одлука, редефинисања приоритета и начина рада, компромиси су неизбежни – остаје само да буду мудро одабрани и ефикасно имплементирани.

Другим речима, цена достизања пословних циљева сада се мора мерити са аналитичком прецизношћу, ако знамо да су на другом тасу ваге животи и здравље запослених и њихових породица.

Јер, рад можда јесте створио човека, али га само здравље одржава у пуном радном погону.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351