У Градском заводу за јавно здравље Београд могуће је заказати антигенско тестирање на SARS-Cov-2 на лични захтев грађана, применом брзих антигенских тестова (назофарингеални брис) у нашој установи.

Термин за тестирање грађани могу заказати радним данима (понедељак - петак) од 12-13 часова, позивањем броја телефона 064 850-3062 како би се прецизирало време тестирања.

Пре доласка на тестирање треба обавити уплату од 3500,00 динара.

Детаљне информација погледајте на сајту РФЗО.

Сви путници из међународног саобраћаја са пребивалиштем у Београду, у вези стављања под здравствени надзор, треба да се јаве Центру за контролу и превенцију болести на следећи број телефона:

Светски дан контрацепције се обележава сваке године, 26. септембра, почевши од 2007. године. Кампања је покренута на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања. Уз то, неопходно је младима омогућити што адекватнији приступ информацијама о сексуалном и репродуктивном здрављу.

Планирање породице као тематски неодвојив део кампање, изузетно је важно питање јавног здравља и са индивидуалног и са ширег друштвеног аспекта. Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја.

Сваки почетак школске године, време је када и наш програм улази у нови циклус, а то значи наставак дуге, лепе и успешне сарадње Градског завода за јавно здравље са сектором образовања.

И поред бројних изазова које школска 2021/2022. година носи са собом, Грaдски зaвoд зa jaвнo здрaвљe Бeoгрaд и ове године наставља дугогодишњу традицију када је реч о реализацији едукативног програма „Креативни рад са ученицима на превенцији злоупотребе психоактивних супстанци“.

Лето је за многе дуго очекивано време разбибриге и уживања у топлим данима. Истовремено, период када високе температуре стварају повољне услове за размножавање микроорганизама и када су инфекција које се преносе храном учесталије. Услови чувања намирница, превасходно одржавање одговарајућег температурног режима, су отежани при високим спољним температурама и постају изазов, посебно при боравку на отвореном, током излета и других сличних активности.

Неколико савета о мерама у раду са храном и хигијени уопште могу допринети да се очува безбедност намирница и да летњи дани безбрижније теку.

Лето је увелико стигло у наше крајеве и донело је много сунчаних дана који маме и младе и старе да изађу из својих домова и што више времена проведу на свежем ваздуху, са породицом и пријатељима. Међутим, морамо бити свесни и опасности које са собом носе ужарени сунчеви зраци, као неизоставни пратиоци лета.

У летњим месецима, црвенило и опекотине од сунца су свакодневна појава и нежељене су последице директног излагањa сунчевим зрацима. Осим тренутног бола који изазивају, оне могу довести и до дугорочних последица као што су пеге од сунца, набораност и  преверемено старење коже, опекотине рожњаче, а најтежа последица дуготрајног и прекомерног излагања сунцу јесте рак коже.

Незаштићена кожа изложена јаком сунцу може изгорети у року од 15 минута!

Светска недеља дојења је глобална кампања која се обележава у око 170 земаља света, кроз различите активности. Њен циљ је да јача друштвену свест о значају и предностима дојења и да обезбеди подршку дојењу, а тиме унапреди и заштиту здравља мајке и детета. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.

Све теме од 2016. године су у складу са Циљевима одрживог развоја које су поставиле Уједињене нације. Тема Светске недеље дојења 2021. године је: „Дојење је наша заједничка одговорност“

Ултравиолетно (УВ) зрачење саставни је део сунчеве светлости који допире до површине Земље. Иако већи део УВ зрачења бива апсорбован током проласка кроз озонски омотач Земљине кугле, део зрачења (УВА) који прође до површине може имати утицаја на здравље људи.

У зависности од таласне дужине, постоје три врсте зрака – УВА, УВБ и УВЦ. Зраци се разликују у својој биолошкој активности и обиму у коме могу да продру у кожу. Крећући се од УВА до УВЦ зрака, њихова дужина се смањује, али расте интензитет зрачења, тако да најкраће, УВЦ зрачење, уједно има и најјачи интензитет. Међутим, УВ зрачење краће таласне дужине је мање способно да продре у кожу.