У Градском заводу за јавно здравље Београд могуће је заказати антигенско тестирање на SARS-Cov-2 на лични захтев грађана, применом брзих антигенских тестова (назофарингеални брис) у нашој установи.

Термин за тестирање грађани могу заказати радним данима (понедељак - петак) од 12-13 часова, позивањем броја телефона 064 850-3062 како би се прецизирало време тестирања.

Пре доласка на тестирање треба обавити уплату од 3500,00 динара, односно 7000,00 динара за стране држављане без пријаве боравка.

За путнике за Немачку, тестирање се заказује исључиво преко сајта еУправа.

Детаљне информација погледајте на сајту РФЗО.

Сви путници из међународног саобраћаја са пребивалиштем у Београду, у вези стављања под здравствени надзор, треба да се јаве Центру за контролу и превенцију болести на следећи број телефона:

Током вишемесечног трајања пандемије изазване вирусом SARS-CoV-2, сви смо у режиму константног прилагођавања „новој нормалности“ која је окупирала планету, а све у циљу достизања максималног могућег степена безбедности те тако и очувања свог, али и здравља својих најближих.

Ипак, и поред свих редукција у односу на раније животне оквире, неке активности су неизбежне и у овим околностима јер су, баш као и здравље, неопходне за наш опстанак и (релативно) спокојан живот. Такав један захтев, а истовремено и ресурс, представља радни ангажман сваког од нас.

Хладно зимско време са пратећим ниским температурама, падавинама и ветром често са собом носи ризик од настанка различитих здравствених проблема међу којима се могу јавити и посебна стања која захтевају хитно збрињавање, а то су смрзавање или хипотермија, као опште стање, и промрзлине, локалне промене на изложеним деловима тела.

Ова стања чешће настају код особа које током зиме раде на отвореном или се баве зимским спортовима, али могу погодити свакога ко је неадекватно заштићен и изложен хладноћи, а нарочито су осетљива деца и старији људи због својих специфичних психофизичких карактеристика.

Трећа недеља јануара се од 2007. године, на иницијативу и под покровитељством Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA), обележава као Европска недеља превенције рака грлића материце. Ове године ће се она, петнаести пут заредом у нашој земљи, обележити у периоду од 18-24. јануара 2021. године.

Слоган овогодишње кампање је „БОЉЕ СПРEЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ“, а има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља, као и да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.

За нама је година пуна изазова и брига насталих услед пандемије вируса КОВИД -19. Како се приближавамо новогодишњим празницима јасно је да се ове године неће одржати бројне планиране прославе, од којих су многе ранијих година биле праћене професионалном употребом пиротехничких средстава.

Сходно томе, биће и знатно већи број оних који у породичним домовима и окружењу планирају да својим најмилијима приреде и визуелни испраћај ове, не тако добре, године. Сви они треба да имају у виду да употреба пиротехничких средстава у сопственом аранжману често може да буде веома опасна и да се отргне контроли.

Пандемија КОВИД-19 вероватно се може сврстати у један од најстреснијих периода у животу многих људи широм планете. Чињеница да мање или више ванредни режим наших живота траје већ скоро читаву годину, а крај му се још не назире, пролонгирајући већ тешко савладиву неизвесност, чини да се константно одржава или увећава ниво стреса који нас све преплављује.

Много тога смо у овој години прескочили, одложили, много тога лепог, што нам у регуларним околностима представља контратежу животним проблемима и дневним обавезама, свесно смо се одрекли. Животи нам се месецима одвијају у сведеним оквирима и све је теже изналазити начине да достигнемо осећај спокоја и задовољства.

Добро је познато да је слободна, неспутана игра у спољном окружењу, важна компонента здравог раста и развоја и достизања комплетног благостања у дечјем узрасту.

Препоруке стручњака да је боравак и играње напољу витално значајно за децу, у условима пандемије КОВИД-19 на посебном су испиту – посебно у условима када је доношење и спровођење рестриктивних противепидемијских мера широм света све присутније и када се препоруке за самоизолацијом, пре свега, све дужи боравак у кући свих нас, постављају као приоритетне за очување здравља појединаца и читавих заједница.