Од 01. октобра 2020. године на Порталу еУправа доступна је нова електронска услуга еЗаказивање за PCR тестирање на лични захтев.
Како да закажете термин?
Уколико желите да закажете PCR тестирање на лични захтев, потребно је да на Порталу еУправа одаберете услугу еЗаказивање за PCR тестирање на лични захтев и изаберете опцију Покрени услугу. Након што изаберете жељену лабораторију, приказаће се календар где је потребно да одаберете неки од слободних термина.

У Градском заводу за јавно здравље Београд могуће је урадити антигенско тестирање на SARS-Cov-2 на лични захтев грађана, применом брзих антигенских тестова (брис грла и носа) у нашој установи. Тестирање се не заказује, а може се обавити сваког радног дана и суботом у периоду од 7.30-12 часова. Пре доласка на тестирање треба обавити уплату од 1800,00 динара. Детаљне информација погледајте на сајту РФЗО.

Сви путници из међународног саобраћаја са пребивалиштем у Београду, у вези стављања под здравствени надзор, треба да се јаве Центру за контролу и превенцију болести на следећи број телефона:

Градски завод за јавно здравља Београд у сарадњи са Домом ученика „Милутин Миланковић“, обележио је Дан здравих градова пригодном здравствено-васпитном манифестацијом.

У дворишту Дома ученика, организован је разговор са ученицима неколико средњих школа на централне теме од важности за свеукупно здравље градских популација – о могућностима за унапређење безбедности у саобраћају, о важности размишљања о овом проблему, као и о начинима на које појединац може да допринесе безбеднијем учешћу у саобраћају.

Рад на унапређењу здравља становника урбаних заједница, добија посебан подстицај промовисањем коцепта здравих градова, који се динамично развијао у последњих 30 година. На глобалном плану, посвећивање пажње здрављу урбаних средина, од посебне је важности првенствено због три групе здравствених стања која највише оптерећују здравље градске популације – хроничних незаразних болести, епидемија заразних болести и повреда. Узевши у обзир податак да преко 55% светског становништва живи у градовима, и да је процењено да ће тај број до 2050. износити 68%, потпуно је јасно да фактори који утичу на здравље у градској средини значајно доприносе општем изгледу параметара здравственог стања светске популације.

Радно место пружа бројне могућности за унапређење здравља и превенцију болести и повреда. Настојања релевантних међународних организација да се побољша безбедност и добробит радника су еволуирала кроз време, али је тек релативно недавно промоција здравља посебно повезана са радним местом. Данас када говоримо о здрављу на раду, то подразумева не само заштиту здравља, већ и промоцију здравља на радном месту, односно удружене напоре запослених, послодаваца и друштва у целини за унапређење здравља и добробити људи на раду.

У данашње време, услед интензивних промена којима смо изложени у окружењу, великог броја обавеза и брзог начина живота често се догађа да сопствене потребе ставимо на последње место и заборавимо да је поред физичког, ништа мање важно и наше ментално здравље.

С краја прошлог и почетком овог века, све већи стручни и научни значај се придаје проучавању климатских промена и њиховог могућег утицаја на животну средину и здравље људи. Томе је допринео већи број стручних конференција, као и конвенција о климатским променама Уједињених нација одржана крајем 20.века која је подстакла значајну медијску и свеукупну пажњу јавности.

Оно што је, такође, изражено у претходном периоду је и урбанизација, која има одлике глобалног тренда, односно представља процес који значајно утиче на људска насеља, друштва, употребу енергије и последично може бити повезан са климатским променама.