У Градском заводу за јавно здравље Београд могуће је заказати серолошко тестирање на SARS-Cov-2 на лични захтев грађана, применом брзих серолошких тестова (имунохроматографски тест) у нашој установи.

Термин за тестирање грађани могу заказати радним данима (понедељак - петак) од 12-13 часова, позивањем броја телефона 064 599 65 09 како би се прецизирало време тестирања.

Пре доласка на тестирање треба обавити уплату од 1200,00 динара на жиро рачун који је отворен код РФЗО-а.

Закључком Владе цена тестирања странаца је промењена на 25 евра (динарска противредност према средњем курсу НБС). Ова цена се неће примењивати за стране држављане са сталним настањењем или регулисаним привременим боравком у РС као и за чланове страних дипломатских или конзуларних представништава, као и чланове њихових породица (наведене категорије ће и даље плаћати 1.200 динара).

Сви путници из међународног саобраћаја са пребивалиштем у Београду, у вези стављања под здравствени надзор, треба да се јаве Центру за контролу и превенцију болести на следеће бројеве телефона:

Број људи на свету непрекидно расте. Предвиђања су да ће нас до 2050. године бити чак 10 милијарди. Тако брзо растућа популација безусловно диктира појачане потребе за свим ресурсима, а производња хране мораће да порасте за чак 66% у односу на актуелну. Овако озбиљан захтев подразумева неопходност усклађивања целокупне пољопривреде и система производње хране са принципима одрживог развоја.

У 2020. години, Светска организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organisation – FAO) слави свој 75. рођендан, док се истовремено цео свет суочава са незапамћеном здравственом, али истовремено и друштвено-економском кризом. У таквим приликама, не чуди што тема кампање која прати обележавање овогодишњег Светског дана хране „Гаји. Храни. Подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност” има за циљ да подигне колективну свест, да пробуди солидарност у људима, да покрене глобални активизам и удружено деловање свих појединаца, али и друштвених система.

Eпидемиолошка ситуација условљена присуством вируса COVID-19 довела је до специфичне организације наставе у школама. У циљу заштите од инфекције овим вирусом сви који долазе у школу имају обавезу да поштују правила понашања.

Ученици, наставно и ненаставно особље, родитељи и други посетиоци школе који имају било који од следећих симптома (кашаљ, повишена телесна температура, отежано дисање,кратак дах, нагли губитак чула мириса, укуса или промене укуса, главобоља, језа, болови у мишићима, повраћање, пролив) не треба да долазе у школу.

И поред великих изазова које нова школска 2020/2021. година носи са собом, Грaдски зaвoд зa jaвнo здрaвљe Бeoгрaд је, уз неопходна прилагођавања, наставио дугогодишњи низ едукација у оквиру реализације програма „Креативни рад са ученицима на превенцији злоупотребе психоактивних супстанци”, намењених просветним радницима и стручним сарадницима. Реализација ових обука спроведена је у оквиру пројекта који, већ трећу годину заредом, финансијски подржава Секретаријат за здравство Града Београда.

Три дводневна семинара реализована су 26-27. септембра, 3-4. и 11-12. октобра 2020. године у Градском заводу за јавно здравље Београд. Обуке је похађао укупно 41 просветни радник и сарадник из 13 београдских основних школа.

Овогодишњи Светски дан менталног здравља, долази у време пандемије вируса COVID- 19, када се наш свакодневни живот променио.

Протекли месеци донели су много изазова: за здравствене раднике, који пружају помоћ у отежаним околностима; за ученике који се прилагођавају похађању наставе од куће, уз проређене контакте са наставницима и вршњацима; за раднике који се излажу ризику од инфекције; за огроман број људи који живе у условима са ограниченом заштитом од COVID- 19; за људе са осетљивим менталним здрављем од којих су многи у још већој социјалној изолацији него раније.

Ултравиолетно (УВ) зрачење саставни је део сунчеве светлости, али може настати и на друге начине у оквиру различитих индустријских, комерцијалних, или забавних активности.

УВ зрачење је део укупног спектра (таласне дужине 100-400 нм) сунчеве светлости, и, иако његов већи део бива апсорбован током проласка кроз озонски омотач Земљине кугле, део зрачења (УВ А) који прође до површине може имати утицаја на здравље људи.

У мају 2012. светски лидери су се обавезали да ће смањити глобалну смртност од незаразних болести за 25% до 2025. године. Кардиоваскуларне болести (КВБ) су одговорне за скоро половину свих смртних исхода од хроничних незаразних болести, што их чини главним „убицом“ на свету. 

Светска федерација за срце, обележавањем Светског дана срца упознаје људе широм света са чињеницом да су КВБ водећи светски узрок смрти који сваке године однесе 17,9 милиона живота и предлаже акције које појединци и заједница могу предузети у циљу њиховог спречавања и контроле. Акције су усмерене ка упознавању људи са факторима ризика, као што су употреба дувана, нездрава исхрана и физичка неактивност чијом се превенцијом и контролом може избећи најмање 80% превремених смртних исхода од ових болести.