Последњих неколико година електрични тротинети постају све популарније превозно средство, пре свега у градовима, и користи их углавном млађа популација или пословни људи у циљу избегавања собраћајних гужви.

Позитивне стране све веће употребе ових превозних средстава јесу пре свега мање гужве у саобраћају и мање загађење ваздуха у градовима, као и боравак на отвореном и већи индивидуални комодитет услед непостојања потребе за паркинг простором. Лако се склапају, не заузимају много места и сходно томе се могу држати у затвореном простору - канцеларији, чекаоници и сл.

У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „Подржимо дојење за здравију планету”.

Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину.

Свет се током неколико претходних месеци суочава са највећим глобалним здравственим изазовом још од времена велике пандемије грипа након Првог светског рата.

На почетку пандемије је велики проблем представљао недостатак сазнања о биолошким карактеристикама вируса, механизмима преношења, начину на који се развија болест, као и веома широк спектар различитих симптома и тежине клиничке слике.

Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење. Од 2016. године све теме су у складу са Циљевима одрживог развоја које су поставиле Уједињене нације.

Размишљање о начинима спречавања и сузбијања заразне болести COVID-19 намеће основно питање – како спречити заражавање и тиме ограничити (или успорити) ширење болести у популацији? Познавање главних путева преноса COVID-19 пружиће нам део одговора на постављено питање.

Вирус се уобичајено преноси са човека на човека путем капљица које особа производи када кија, кашље, говори и сл. Не треба заборавити да опасност индиректно прети и од капљица које не доспеју директним путем до изложене особе, већ се зауставе на доступним површинама и предметима. Уколико особа дође у контакт са контаминираном површином или предметом, нпр. додиривањем рукама, заражавање је могуће уколико се неопраним рукама додирују уста, нос или очи.

Према извештају Канцеларије Уједињених Нација за дрогу и криминал (УНОДЦ) из 2019. године, 271 милион људи старости између 15 и 64 године (што је око 5,5% светске популације ове животне доби), користило је неку психоактивну супстанцу. Иако пораст ове појаве у односу на само једну годину раније није био нарочито приметан, он се итекако уочава приликом посматрања нешто дужег временског интервала. Наиме, број конзумената ових супстанци, према поменутом извештају, порастао је за чак 30% у односу на не тако давну 2009. годину.

Овакви подаци указују колико иницијатива Уједињених нација из 1987. године, која је резултовала Резолуцијом и проглашењем 26. јуна за Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама, и даље не губи на важности и актуелности. Ове године, овај важан датум обележава се под слоганом „Више знања за бољу негу“ (енг. Better knowledge for better care).

Бука је једна од појава које су, у већој или мањој мери, нераскидиво повезане са животом и људским активностима, пре свега, у густо насељеним градским срединама.

Комуналну буку чине сви они звукови који потичу од саобраћаја и превозних средстава, индустријских погона, градилишта, тешких машина, из угоститељских објеката (ресторана, кафића, дискотека...), као и из непосредног окружења које чини наш комшилук било да смо код куће или на радном месту, и довољно су гласни да могу да утичу на наш организам, били ми свесни тог утицаја или не.

Посета базенима за купање и рекреацију, као и јавним купалиштима на територији Београда може да представља прави ужитак овог лета уколико се поштују сва правила безбедног коришћења.

У Градском заводу за јавно здравље Београд обавља се редовна контрола квалитета воде за купање из већине отворених јавних базена на територији града. То су базени спортских центара “Милан Гале Мушкатировић“, „Олимп“, „Ташмајдан“, „Кошутњак“, „11. Април“, као и базени спортских центара у Лазаревцу и Обреновцу.