Пнеумокок је бактерија која припада групи стрептокока (Стрептококус пнеумоније), а име је добила по типичном обољењу које изазива, а то је упала плућа - пнеумонија.

Пнеумокок је уобичајени становник горњих делова респираторног тракта. Налази се најчешће на слузокожи носа као колонизатор у оквиру нормалне флоре. Дужина трајања колонизације варира и дужа је код деце. Почиње већ у првим месецима живота, а посебно је честа током зимских месеци. Највиши ниво колонизације је забележен код одојчади и деце предшколског узраста (до 70%), а затим постепено опада. Код одраслих особа износи око 10%, а виши је код оних окружених децом. Клицоноштво је посебно често код особа у колективима (обданишта, касарне). Колонизација пнеумококом се не лечи и детету без симптома пнеумококне болести се не дају антибиотици.

Установљен 2002. године од стране Међународне кофедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, Међународни дан деце оболеле од рака постао је део Календара јавног здравља у Републици Србији 2013. године.

Обележава се 15. фебруара са циљем подизања свести о малигним болестима у дечијем узрасту, и додатне подршке напорима који имају за циљ обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и подршке породицама. 

Током целокупног трајања пандемије КОВИД-19 напори свих земаља и њихових здравствених система превасходно су усредсређени на спасавање људских живота у акутној фази инфекције.

Ипак, како време одмиче и прикупљају се бројна искуства из праксе, лагано почињемо да се суочавамо и са питањима која се тичу опоравка и борбе са дугорочним последицама овог обољења.

Престижни часопис PC press већ 24 године додељује награду Топ 50  – најбољих интернет ствари у Србији. Циљ је да се на домаћем интернет небу пронађу, афирмишу и подрже сајтови, апликације и налози на друштвеним мрежама који су се у претходној години најбоље показали својом функционалношћу, ажурношћу, квалитетним садржајем и дизајном који се истиче.

Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака већ традиционално обележавају Светски дан бобре против рака сваког 4. фебруара. „Ја сам, ја хоћу“ – слоган је трогодишње кампање која је покренута 2019. године, са циљем појачавања значаја личног учешћа појединца у борби против рака, а за сврху обележавања Светског дана борбе против рака.

Додатно, кампања тежи да ефекти њених акција дуготрајно одјекују, и оставе трајну промену у заинтересованим популацијама.

Необорива је и научно чврсто утемељена истина да је конзумирање дувана, у било ком облику, изузетно штетно по здравље. То свакако није новост, али јесте чињеница коју је неопходно континуирано ојачавати новим аргументима и пласирати је јавности кроз снажне и недвосмислене поруке које одговарају актуелном тренутку.

У Србији се и ове, 2021. године, традиционално обележава 31. јануар – Национални дан без дувана, овог пута године под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”. На овај начин, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа и изложености дуванском диму, посебно се наглашава значај престанка пушења, што посебно добија на значају у светлу пандемије КОВИД-19.

Током вишемесечног трајања пандемије изазване вирусом SARS-CoV-2, сви смо у режиму константног прилагођавања „новој нормалности“ која је окупирала планету, а све у циљу достизања максималног могућег степена безбедности те тако и очувања свог, али и здравља својих најближих.

Ипак, и поред свих редукција у односу на раније животне оквире, неке активности су неизбежне и у овим околностима јер су, баш као и здравље, неопходне за наш опстанак и (релативно) спокојан живот. Такав један захтев, а истовремено и ресурс, представља радни ангажман сваког од нас.

Хладно зимско време са пратећим ниским температурама, падавинама и ветром често са собом носи ризик од настанка различитих здравствених проблема међу којима се могу јавити и посебна стања која захтевају хитно збрињавање, а то су смрзавање или хипотермија, као опште стање, и промрзлине, локалне промене на изложеним деловима тела.

Ова стања чешће настају код особа које током зиме раде на отвореном или се баве зимским спортовима, али могу погодити свакога ко је неадекватно заштићен и изложен хладноћи, а нарочито су осетљива деца и старији људи због својих специфичних психофизичких карактеристика.