Рад на унапређењу здравља становника урбаних заједница, добија посебан подстицај промовисањем коцепта здравих градова, који се динамично развијао у последњих 30 година. На глобалном плану, посвећивање пажње здрављу урбаних средина, од посебне је важности првенствено због три групе здравствених стања која највише оптерећују здравље градске популације – хроничних незаразних болести, епидемија заразних болести и повреда. Узевши у обзир податак да преко 55% светског становништва живи у градовима, и да је процењено да ће тај број до 2050. износити 68%, потпуно је јасно да фактори који утичу на здравље у градској средини значајно доприносе општем изгледу параметара здравственог стања светске популације.

Радно место пружа бројне могућности за унапређење здравља и превенцију болести и повреда. Настојања релевантних међународних организација да се побољша безбедност и добробит радника су еволуирала кроз време, али је тек релативно недавно промоција здравља посебно повезана са радним местом. Данас када говоримо о здрављу на раду, то подразумева не само заштиту здравља, већ и промоцију здравља на радном месту, односно удружене напоре запослених, послодаваца и друштва у целини за унапређење здравља и добробити људи на раду.

У данашње време, услед интензивних промена којима смо изложени у окружењу, великог броја обавеза и брзог начина живота често се догађа да сопствене потребе ставимо на последње место и заборавимо да је поред физичког, ништа мање важно и наше ментално здравље.

С краја прошлог и почетком овог века, све већи стручни и научни значај се придаје проучавању климатских промена и њиховог могућег утицаја на животну средину и здравље људи. Томе је допринео већи број стручних конференција, као и конвенција о климатским променама Уједињених нација одржана крајем 20.века која је подстакла значајну медијску и свеукупну пажњу јавности.

Оно што је, такође, изражено у претходном периоду је и урбанизација, која има одлике глобалног тренда, односно представља процес који значајно утиче на људска насеља, друштва, употребу енергије и последично може бити повезан са климатским променама.

Дуже од два века вакцине доприносе безбеднијем свету. Данас су нам на располагању вакцине за превенцију више од 20 животно угрожавајућих болести, које омогућавају људима да живе дуже и квалитетније, спречавајући глобално 2 до 3 милиона смртних исхода сваке године, од болести као што су: дифтерија, тетанус, велики кашаљ, грип, осипне грознице и др. Имунизација је важна компонента примарне здравствене заштите и неспорно људско право, истовремено и једно од најбољих улагања у здравство.

Здравствена писменост подразумева капацитет појединца да благовремено, на ефикасан и делотворан начин  пронађе, разуме и примени информације које се тичу сопственог здравља, као и здравља заједнице.
Представља једну од важних одредница здраља и особе које имају виши ниво здравствене писмености су одговорније за своје здравље и њихово здравствено стање је боље.  

Недовољна здравствена писменост представља потенцијални фактор ризика и директно је повезана са широким спектром лоших исхода по здравље. Нездрав начин живота (уношење превеликих количина масти и шећера, конзумирање алкохола у великим количинама, пушење, недостатак физичке активноти, игнорисање симптома, и сл.) често се повезује са недовољним разумевањем здравствених проблема, што представља одређену врсту неписмености и појединца и друштва.

У периоду од 16. до 20. маја ће се у европским земљама обележити, четврту годину заредом Европска недеља јавног здравља под слоганом „Здравље током читавог живота“. Циљ је унапређење информисаности стручне и опште јавности о свеобухватности концепта јавног здравља и промовисање сарадње у овој области. Овогодишњи слоган указује на значај очувања и унапређења здравља од најранијих дана, сагледавајући здравље као капацитет и ресурс за будућност појединца, породице и заједнице. Иницијатор обележавања је Европско удружење за јавно здравље, уз подршку Канцеларије за Европу Светске здравствене организације.

Овогодишња, 39. глобална кампања посвећена сећању на преминуле од AIDS-а обележава се 15. маја манифестацијама које имају за циљ повећање информисаности, промовисање солидарности и заједничких акција у области превенције HIV инфекције и AIDS-а. Координатори кампање су особе које живе са HIV-ом кроз Глобалну мрежу особа које живе са HIV-ом (Global Network of People Living with HIV - GNP+).

У нашој земљи се овај меморијал (International AIDS Candlelight Memorial)  обележава 17. пут, ове године под слоганом „Mи памтимо, ми делујемо, ми живимо са HIV-ом”. Овим поводом планиране су активности усмерене на промоцију здравих стилова живота, информисање о доступним услугама на локалу, препознавање и смањење ризичног понашања, промоцију значаја правовременог тестирања на HIV, као и стварање неосуђујућег окружења адекватног за рад, образовање и лечење особа инфицираних HIV-ом.