Međunarodni dan osoba sa invaliditetom - 3. decembar 2020.

svetski dan osoba sa invaliditetom 2020Od svog osnivanja 1945. godine, Ujedinjene nacije (UN) ističu svoju posvećenost i pozivaju na stvaranje inkluzivnih, pristupačnih i održivih društava i zajednica - naročito usvajanjem Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1948. godine. Tokom vremena , UN su svoj fokus usredsredile na promovisanje dobrobiti za ljude koji žive sa invaliditetom, a 1992. godine zatražile su da se 3. decembra svake godine obeleži Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Taj datum nije vlasništvo UN-a, pripada svima: ljudima, organizacijama, agencijama, dobrotvornim organizacijama- svi oni imaju vitalnu ulogu u identifikovanju i rešavanju diskriminacije, marginalizacije, isključenja i nepristupačnosti sa kojom se suočavaju mnogi ljudi koji žive sa invaliditetom.

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom je samo jedan dan u međunarodnom kalendaru, ali simbolizuje akcije koje bi trebalo preduzimati svakodnevno kako bi se stvorile zajednice koje su raznolike i prihvatljive za sve ljude.

Obeležava se svake godine 3. decembra sa ciljem da se promoviše puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom.
Jedna milijarda ljudi, ili 15% svetske populacije, ima neki oblik invaliditeta. Prevalencija je veća u zemljama u razvoju, gde osobe sa invaliditetom češće imaju niži stepen obrazovanja, lošije zdravstvene ishode, niži nivo zaposlenosti i veće stope siromaštva.

Pandemija COVID-19 duboko je pogodila zajednice širom sveta, posebno osetljive grupe. Kako pandemija COVID-19 i dalje ima široko rasprostranjene efekte, postavlja se jedno pitanje: kako se možemo pozabaviti dugotrajnim sistemskim nejednakostima koje su sada još vidljivije?

Odeljenje za ekonomske i socijalne probleme osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija poziva da se 3. decembar 2020. godine, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, obeleži širom sveta sa temom „Izgraditi bolji svet posle kovida- inkluzivan, pristupačan i održiv za sve osobe“ i obeležavaće se od 30. novembra do 4. decembra, uključujući 13. Konferenciju država potpisnica Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

Mnoge organizacije u svetu obeležavaju ovaj dan...

Vodeća poruka ove godine glasi: „Nisu sve invalidnosti vidljive“, sa fokusom na razumevanje invaliditeta koji nisu odmah uočljivi, kao što su mentalne bolesti, hronični bol ili umor, oštećenje vida ili sluha, itd.

Od jedne milijarde ljudi u svetu koji žive sa nekim invaliditetom, procenjuje se da 450 miliona živi sa mentalnim ili neurološkim bolestima a dve trećine ove populacije neće potražiti stručnu medicinsku pomoć, uglavnom zbog stigme, diskriminacije i zanemarivanja.
Procenjuje se da 69 miliona osoba svake godine širom sveta pretrpi traumatske povrede mozga, dok je jedno od 160 dece identifikovano u spektru autizma.

Ovo su samo neki primeri miliona ljudi koji trenutno žive sa invaliditetom koji nije odmah uočljiv, i podsetnik na važnost uklanjanja barijera za sve ljude koji žive sa invaliditetom, i vidljivim i nevidljivim.

Tokom pandemije, izolacija, prekid komunikacije, remećenje rutinskih postupaka i smanjena dostupnost usluga, zdravstvenih i ostalih, u velikoj meri utiču na život i mentalno blagostanje osoba sa invaliditetom.

Na ovaj dan se podržava:
  • Prepoznavanje i vrednovanje raznolikosti zajednice, negovanje uloge koju svi imamo, bez obzira na naše sposobnosti;
  • Razumevanje i učenje iz iskustava ljudi koji žive sa invaliditetom;
  • Akcija svi ljudi, organizacije, agencije i dobrotvorne organizacije ne samo da pokazuju podršku Međunarodnom danu osoba sa invaliditetom, već se i posvećuju misiji da će stvoriti svet koji karakterišu jednaka ljudska prava.
Ovo je Dan za optimizam - okrenuti se budućnosti i stvaranju sveta u kome čoveka ne karakterišu njegove invalidnosti, već njegove sposobnosti!

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se takođe pridružuje partnerima u obeležavanju 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom – “Dana za sve". Uprkos činjenici da invalidnost predstavlja stanje organizma i da će gotovo svi ljudi u nekom trenutku svog života imati privremeno ili trajno anatomsko ili funkcionalno oštećenje na nivou organa ili delova tela , malo zemalja ima uspostavljene odgovarajuće mehanizme da u potpunosti odgovore na potrebe osoba sa invaliditetom.
Međutim, nisu sve osobe sa invaliditetom podjednako ugrožene. Kvalitet života ovih osoba umnogome zavisi od konteksta u kojem žive i od toga da li imaju obezbeđen pristup uslugama zdravstvene zaštite, obrazovanju i zaposlenju.

Nezadovoljene potrebe za zdravstvenom zaštitom-rezultati istraživanja u svetu

Osobe sa invaliditetom češće traže usluge zdravstvene zaštite, ali ih u manjoj meri ostvaruju. Na primer, istraživanje među osobama sa ozbiljnim mentalnim poremećajima pokazalo je da između 35% i 50% njih u razvijenim zemljama i između 76% i 85% u zemljama u razvoju, nije dobilo tretman tokom godine pre istraživanja.

Aktivnosti promocije zdravlja i prevencije su nedovoljno usmerene ka osobama sa invaliditetom. Na primer, žene sa invaliditetom ređe obavljaju preventivni pregled u cilju ranog otkrivanja raka dojke i raka grlića materice u odnosu na žene bez invaliditeta. Osobama sa intelektualnim oštećenjima se ređe proverava telesna težina. Adolescenti i odrasli sa invaliditetom su češće isključeni iz programa seksualnog obrazovanja.

Takođe, osobe sa invaliditetom mogu iskusiti veću ranjivost u slučaju pojave pratećih stanja (urinarna infekcija, bol, osteoporoza), komorbiditeta (dijabetes), prevremenog starenja, ukoliko imaju rizično ponašanje po zdravlje (pušenje, fizička neaktivnost). U ovoj populaciji se beleže veće stope prevremene smrtnosti. Npr. istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji otkrilo je da su ljudi sa poremećajima mentalnog zdravlja i intelektualnim oštećenjima imali kraći životni vek.

Prepreke za zdravstvenu zaštitu osoba sa invaliditetom
  • Previsoki troškovi
  • Pristupačnost zdravstvenih usluga i prevoza su dva glavna razloga zbog kojih osobe sa invaliditetom ne dobijaju potrebnu zdravstvenu zaštitu u zemljama sa niskim prihodima.
  • Ograničena dostupnost usluga
  • Nedostatak odgovarajućih usluga za osobe sa invaliditetom predstavlja značajnu prepreku zdravstvenoj zaštiti. 
  • Fizičke barijere
  • Neujednačen pristup zgradama (bolnice, domovi zdravlja), nepristupačna medicinska oprema, loša signalizacija, uski ulazi, unutrašnje stepenice, neadekvatni prostori za toalet i nepristupačna parking mesta stvaraju prepreke u zdravstvenim ustanovama. Na primer, žene sa poteškoćama u kretanju često nisu u mogućnosti da pristupe skriningu raka dojke i grlića materice jer stolovi za pregled nisu prilagodljivi po visini, a mamografska oprema je prilagođena ženama koje mogu da stoje.
  • Neadekvatne veštine i znanje zdravstvenih radnika
Podaci istraživanja u svetu pokazuju da je više nego dvostruko verovatnije da će osobe sa invaliditetom izjaviti da su veštine pružalaca zdravstvenih usluga neadekvatne za zadovoljenje njihovih potreba, četiri puta veća verovatnoća da neadekvatno postupaju prema njima i skoro tri puta veća verovatnoća da im neće biti pružena usluga.

Rešavanje prepreka za zdravstvenu zaštitu osoba sa invaliditetom


Vlade zemalja mogu poboljšati zdravstvene ishode za osobe sa invaliditetom poboljšavajući pristup kvalitetnim, zdravstvenim uslugama, uz najbolje korišćenje raspoloživih resursa.

Pružanje usluga
  • Obezbediti širok spektar prilagođavanja kako bi se olakšao pristup zdravstvenim uslugama. Na primer, promena fizičkog rasporeda klinika kako bi se obezbedio pristup osobama sa poteškoćama u kretanju ili saopštavanje zdravstvenih informacija u pristupačnim formatima kao što je Brajeva azbuka za slabovide osobe.
  • Osnažiti ljude sa invaliditetom da maksimalno poboljšaju svoje zdravlje putem pružanja informacija, obuke i vršnjačke podrške
  • Promovisati rehabilitaciju u zajednici kako bi se osobama sa invaliditetom olakšao pristup postojećim uslugama.
  • Utvrditi grupe kojima su potrebni alternativni modeli pružanja usluga.

Ljudski resursi
  • Integrisati obrazovanje o invaliditetu u osnovno i kontinuirano obrazovanje za sve zdravstvene radnike.
  • Obučiti radnike u zajednici tako da mogu imati ulogu u preventivnim zdravstvenim uslugama. 
  • Dati smernice zasnovane na dokazima za procenu i lečenje.

Podaci i istraživanja
  • Obezbediti podatke o osobama sa invaliditetima u cilju pružanja kontinuirane podrške.
  • Sprovesti više istraživanja o potrebama, preprekama i zdravstvenim ishodima za osobe sa invaliditetom.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351