Razlika u tumačenju nivoa zagađenja vazduha u Beogradu: satni i 24-satni način tumačenja

Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd (GZJZ) vrši kontrolu kvaliteta vazduha na celoj teritoriji grada Beograda na 30 mernih mesta, pri čemu su na 8 mernih mesta raspoređene automatske merne stanice.

Ovaj posao GZJZ radi od 1953. godine i Beograd je jedan od prvih gradova u Evropi koji je uspostavio sistemsko praćenje kvaliteta vazduha (naravno ne na ovom nivou). Uporedo sa monitoringom, GZJZ je kontinuirano radio i na podsticanju svesti ljudi da shvate značaj ovog problema.

Podaci sa svih automatskih mernih stanica u urbanoj zoni Beograda koje su opremljene najmanje sa automatskim monitorima za SO₂, NO₂ i PM₁₀ se na satnom nivou slivaju u centralni računar smešten na IT odeljenju GZJZ.

Na osnovu dobijenih podataka i kriterijuma za određivanje indeksa kvaliteta vazduha (Tabela 1) automatski se izračunava indeks kvaliteta vazduha. Ova radnja se ponavlja svakog sata tokom celog dana (24 puta) i u potpunosti je automatizovana tako da je nemoguća bilo čija intervencija sa strane, pa ni naša, i nije moguće uticati na izračunati indeks kvaliteta vazduha.

Za ocenu kvaliteta vazduha koriste se kriterijumi propisani CAQI indeksom kvaliteta vazduha razvijenim u od strane Evropske Unije, European Regional Development Fund, Regional Initiative Project.

Agencija za zaštitu životne sredine, sa druge strane, prikuplja podatake iz cele Srbije, i na teritoriji Beograda vrši kontrolu kvaliteta vazduha na 6 mernih mesta automatskim mernim stanicama. Agencija daje tumačenje takođe na satnom nivou, ali za prosečno zagađanje vazduha za poslednja 24 sata, dok GZJZ daje tumačenje na satnom novou za poslednjih sat vremena. Zato postoje razlike u tumačenju istog rezultata.

Lakše je razumeti šta to zapravo znači na konkretnom primeru.

Npr. u 16 časova i GZJZ i Agencija izmerili su istu srednju vrednost zagađenosti vazduha 70 (tab 1. grid). GZJZ prema CAQI izračunava prosek sa svih stanica u prethodnom satu i ocenjuje vazduh kao prihvatljiv jer ta vrednost (npr. 70) odgovara kriterijumu prihvatljiv (tab 1. grid). Ista vrednost (70) u 16 časova na sajtu Agencije ocenjena je kao zagađen. Kako to? Zašto ta razlika? Zato što Agencija ne tumači kvalitet vazduha na osnovu te vrednosti koja nam je ista u 16 časova (70) već posmatra prosek svih vrednosti od 16 časova juče do 16 časova danas kao osnove za tumačenje nivoa zagađenosti.

To zapravo znači izjašnjavanje o nivou zagađenosti vazduha na 24-satnom nivou.

Zato, iako nam je vrednost zagađenja u 16 časova ista (70), Agencija tumači da je vazduh, gledano u celini u tom periodu bio zagađen jer je u većem broju sati za posmatranih 24 časa (od 16:00 juče do 16:00 danas) to zaista i bio. Razlika je ne u izmerenim vrednostima u datom momentu, koja je ista, već u načinu tumačenja zagađenosti (na satnom nivou, i za 24 časa). I jedan i drugi način tumačenja su legitimni.

Prema tome, ocena Agencije je strožija, jer je vazduh posmatran u periodu od 24 časa (od 16:00 juče do 16:00 danas) u proseku zaista bio zagađen. Svakako, moguća je i obrnuta situacija u kojoj bi indeks kvaliteta vazduha izračunat na osnovu proseka u poslednja 24 sata mogao biti povoljniji u odnos na onaj izračunat na osnovu merenja iz prethodnog sata.

Odluka da se kvalitet vazduha ocenjuje na satnom nivou doneta je da bi građanin, kada pogleda aplikaciju, znao kakvo je zagađenje vazduha ovog momenta u 16 časova i da li npr. može sada da izvede dete iz kuće. Nisu stavljane brojačane vrednosti zato što se one u posmatranom satu - 16 časova - uopšte ne razlikuju od vrednosti koje meri Agencija.

Mišljenja smo da vrednost iz primera (70) nije bitna za građanina već je bitna eksplicitna, jednostavna informacija, kakav je vazduh sada. Na taj način se iz velikog broja podataka dobija informacija: jednostavna, praktična i svima razumljiva koja u datom momentu može da bude korisna da znamo šta da radimo.

Već sledeći sat velika je verovatanoća da će se podaci promeniti. Svakoj kategoriji kvaliteta vazduha pridružene su jednostavne zdravstvene preporuke za ponašanje opšte populacije i posebno osetljivih grupa koje je sačinio tim lekara specijalista higijene Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd. Preporuke su formirane na osnovu stručne literature i preporuka koje se koriste u EU i SAD. Važno je naglasiti da ni u jednom slučaju u korišćenoj literaturi ne postoji preporuka da se nose maske, bez obzira na nivo zagađenja, već je akcenat na smanjenju aktivnosti i boravku na otvorenom prostoru.

Pored toga, u skladu sa važećom zakonskom regulativom formiraju se detaljni mesečni izveštaji sa podacima kvaliteta vazduha u Beogradu i dostavljaju Sekrearijatu za zaštitu životne sredine grada Beograda.

Tabela 1. Vrednosti, značenje i predstavljanje indeksa kvaliteta vazduha (IZVOR: http://airqualitynow.eu/about_indices_definition.php )

 

Јануар 2020.

Градски завод за јавно здравље, Београд