Obeležimo zajedno Svetski dan srca!

svetski dan srca 2019Svetski dan srca se obeležava 29. septembra pod sloganom „BUDI HEROJ SVOGA SRCA“. Svi možemo biti heroji svoga srca tako što ćemo uvesti male promene u životnom stilu, koje mogu da pomognu u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova: prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd će, kao i prethodnih godina, biti učesnik tradicionalne gradske manifestacije, koju organizuju Udruženje kardiologa Srbije i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Zdravstveno-promotivna akcija će biti upriličena 29. septembra od 11-14 časova u Tašmajdanskom parku.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd će imati učešće u delu programa koji ima za cilj da posetiocima ukaže na važnost primarne prevencije i blagovremene i kontinuirane kontrole svih onih faktora rizika koji su i dominantno odgovorni za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. U tom smislu, predstavnici Zavoda će za zainteresovane građane organizovati odgovarajuća antropometrijska merenja, merenja vrednosti krvnog pritiska uz stručna savetovanja građana i podelu raznovrsnog edukativnog materijala.

Svetski dan srca, ustanovljen od strane Svetske federacije za srce, predstavlja globalnu kampanju tokom koje pojedinci, porodice, lokalne zajednice i vlade širom sveta učestvuju u promovisanju zajedničke odgovornosti za zdravlje srca svih nas, kao i zdravog načina života u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja pojedinca i društva. Obeležava se 29. septembra svake godine i predstavlja simbol svetske platforme za borbu protiv kardiovaskularnih bolesti.

Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „BUDI HEROJ SVOGA SRCA” sa željom da se stvori globalna zajednica Heroja naših srca. Svi možemo biti heroji svoga srca tako što ćemo obećati sebi, svojoj porodici, svojim prijateljima, stanovništvu da male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca: prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno mogu da pomognu u prevenciji bolesti srca i krvih sudova.

Bolesti srca i krvotoka su već decenijama unazad vodeći uzrok obolevanja, radne nesposobnosti, izostajanja sa posla i prevremene smrtnosti (pre 65. godine života) u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju.

Svake godine u svetu od kardiovaskularnih bolesti (KVB) umre oko 17.9 miliona ljudi, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Već sada je procenjeno da preko 85% smrtnosti od svih KVB i 60% opterećenja od ishemijske bolesti srca (IBS) potiče iz zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja.

Slična je situacija i u Evropi gde su KVB odgovorne za 3,9 miliona smrtnih ishoda što čini 45% od ukupnog broja umrlih. U Srbiji je svaki drugi smrtni ishod posledica bolesti srca i krvnih sudova, koje su ujedno i vodeći uzrok oboljevanja i umiranja u odrasloj populaciji u Beogradu. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd,  u 2018. godini ukupan broj bolnički lečenih od KVB je 29.324 i ima tendenciju porasta u odnosu na prethodne godine. Prvo mesto po učestalosti zauzimaju angina pektoris (stezanje u grudima) i akutni infarkt miokarda. Ukupan broj umrlih u 2018. godini u Beogradu je bio 21.130, od čega je 9.916 osoba umrlo od KVB (47%). 

Kardiovaskularna bolest danas je ubica broj jedan u svetu. Ali ne mora biti ovako. Unošenjem samo nekoliko malih promena u naš život, možemo smanjiti rizik od srčanih i moždanih udara, kao i poboljšati kvalitet života i pružiti dobar primer sledećoj generaciji. Radi se o tome da kažete sebi, ljudima do kojih vam je stalo i pojedincima širom sveta, „šta mogu sada da uradim da pazim na MOJE SRCE… i VAŠE SRCE?“

 

Kako se može sprečiti nastanak kardiovaskularnih bolesti?

Prestanite sa pušenjem i zaštitite se od duvana!

Upotreba duvana i izlaganje duvanskom dimu ubijaju 6 miliona ljudi godišnje i procenjuje se da izazivaju gotovo 10% KVB. Izloženost dimu cigareta ubija 600.000 ljudi svake godine od kojih su 28% njih deca. Pušenje izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima.

U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne srčane bolesti znatno se smanjuje. Za 15 godina rizik od KVB vraća se na rizik kao kod nepušača.

Pravilno se hranite!

Nezdrava ishrana dovodi do gojaznosti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života 3 do 5 puta. Ishrana pre svega treba da bude količinski i po kvalitetu adekvatna. U ishrani treba da budu zastupljenje namirnice kao što su voće, povrće, integralne žitarice,  mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masnoća i riba. Budite oprezni sa obrađenom hranom koja često sadrži visok nivo soli. Izbegavajte alkoholna pića koliko god je to moguće. Pijte dosta vode!

Budite fizički aktivni!

Sprovodite redovnu umerenu fizičku aktivnost. Samo 30 minuta aktivnosti dnevno može da pomogne u sprečavanju srčanog i moždanog udara. Neka to postane vaš životni stil-regularni deo svakog vašeg dana! Krećite se stepenicama umesto liftom, izađite iz autobusa nekoliko stanica ranije i prepešačite deo planirane trase. Bavite se vežbama pri kojima se prijatno osećate (npr. plivanje, šetnja, vožnja bicikla itd. ) Fizička aktivnost će sigurno pomoći i da se oslobodite stresa a, osim toga, idelan je saveznik u borbi sa kilogramima.

Znajte vaše brojke!

Redovno kontrolišite visinu svog krvnog pritiska, nivo holesterola i glukoze u krvi.

Ne zaboravite da je visok krvni pritisak glavni faktor rizika za nastanak moždanog udara, kao i oko polovine svih bolesti srca. Počevši od vrednosti 115/75 mm Hg, rizik za KVB se udvostručuje sa svakim porastom za 20/10 mm Hg u odnosu na prethodnu vrednost TA.

Povišeni nivoi holesterola i šećera u krvi dodatni su faktori rizika i značajno povećavaju šanse za nastanak pomenutih oboljenja. Poželjne vrednosti ukupnog holesterola su manje od 5,2 mmol/l a glukoze od 4,0 do 6,0 mmol/l pre jela.

Ukoliko bi se pridržavali ovih saveta, prema podacima Svetske federacije za srce, čak 85% prevremenih smrtnih ishoda uzrokovanih kardiovaskularnim oboljenjima, bi se moglo izbeći.

Srce je u srcu zdravlja. Ono je glavni pokretač našeg tela i stoga je svaka briga o očuvanju zdravlja srca, dodatno pogonsko gorivo za sve što radimo i želimo od svog života.

 

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351