Visoke temperature - kako se zaštititi?

деца фонтанаIzrazito visoke temperature, kojima smo leti tokom poslednjih godina veoma često izloženi, predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje, naročito ukoliko traju više dana uzastopno, (tzv «toplotni talas»), a često su praćene i velikom vlažnošću vazduha, što ima dodatni neželjeni uticaj na ljudski organizam.

U takvim uslovima, znojenje, odnosno oslobađanje toplote, je otežano, i naše telo mora da uloži dodatni napor kako bi svoju temperaturu održavalo u granicama normale. Shodno tome, usled velikih vrućina i prekomernog izlaganja suncu i toploti, mogu nastati različita neprijatna stanja izazvana poremećajem regulacije telesne temperature, poput toplotnog osipa, grčeva ili toplotne slabosti. Stanja koja najviše brinu jesu sunčanica, zbog svoje učestalosti, kao i toplotna isrpljenost i toplotni udar, zbog svoje težine i ozbiljnih komplikacija koje mogu izazvati.

Ekstremne temperature mogu izazvati zdravstvene tegobe kod bilo koje osobe, ali su određene grupacije stanovništva posebno osetljive na ove vremenske «neprilike». To su pre svega mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe obolele od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih, šećerne bolesti i drugih hroničnih bolesti. Takođe su ugoženi i sportisti i radnici koji vežbaju ili rade na otvorenom, izloženi direktnom dejstvu sunčevih zraka, ali i svi oni koji rade u previše toplim ili zagušljivim prostorijama.

KAKO SE ZAŠTITITI?

Pridržavanjem nekih osnovnih saveta možete na vreme sprečiti nastanak zdravstvenih tegoba uzrokovanih vrućinom i visokim temperaturama, i zaštiti sebe i svoje najmilije:

PRAVILNO PONAŠANJE JE KLJUČNO!

  • SKLONITE SE SA SUNCA!

Ne izlažite se vrućini bez preke potrebe i izbegavajte boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana (10.00 – 17.00 č).

  • IZBEGAVAJTE PREKOMERNO FIZIČKO NAPREZANJE!

Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana - u ranim jutarnjim časovima (od četiri do sedam ujutru)

Izbegavajte vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana

  • OBUCITE SE ADEKVATNO!

Nosite laganu, široku odeću svetlih boja, od prirodnih materijala!

Na glavu obavezno stavite šešir ili kapu sa širokim obodom i

Nosite adekvatna naočare za sunce sa UV filterima

  • RASHLADITE SE!

Rashladite telo povremenim tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi.

  • UNOSITE DOVOLJNU KOLIČINU TEČNOSTI!

Redovno unosite tečnost - pre svega vodu.

Supe, mlaki čajevi i sveži voćni sokovi su takođe dobar izvor tečnosti i energije u toplim letnjim danima.

Kada boravite na otvorenom, uvek imajte vodu kod sebe

  • ADEKVATNO SE HRANITE!

Izbegavajte alkohol, gazirane napitke i napitke sa previše kofeina i šećera.

Jedite češće, manje obilne obroke.

Neka vaši oboroci budu lagani- izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu belančevinama.

Uzimajte više sezonskog voća i povrća.

  • POSEBAN OPREZ KOD UZIMANJA LEKOVA!

Ukoliko imate neku od hroničnih bolesti i uzimate lekove, budite oprezni i proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.

RASHLADITE PROSTOR U KOME BORAVITE!

  • Dom i radne prostorije adekvatno rashlađujte, tako da temperatura i prostorijama u kojima boravite ne prelazi 30⁰S u toku dana, odnosno 24⁰S u toku noći.
  • Ukoliko nemate klima uređaj u svom domu ili na radnom mestu, u ranim jutarnjim satima otvorite sva vrata i prozore kako biste prostor adekvatno provetrili i rashladili, a zatim spustite roletne i zatvorite vrata i prozore na sunčanoj strani, kako bi u prostorije ulazilo što manje toplote .
  • U toku noći držite prozore otvorenim.
  • Mnogi električni uređaji dodatno oslobađaju toplotu i greju okolni vazduh – za vreme velikih vrućina isključite iz struje sve one uređaje koje ne koristite.

OPREZNO U VOZILIMA!

  • Budite oprezni kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu! Pre ulaska u vozilo obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje dodirujete (volan i sva sedišta) ohlade.
  • Trudite se da temperatura u vozilu bude prijatna ali ne i previše niska. Preporučljivo je da temperatura u vozilu bude nekoliko stepeni niža od spoljne
  • Decu i kućne ljubimce nikada nemojte ostavljati same u vozilima, čak ni u hladu!

OBRATITE PAŽNJU NA NAJUGROŽENIJE!

  • Naučite decu i starije osobe kako da se pravilno zaštite od vrućine i kontrolišite ih.
  • Trudite se da malu decu ne izvodite napolje u najtoplije doba dana i nikakao ih nemojte izlagati direktnom sunčevom zračenju!
  • Ukoliko imate ljubimce ne zaboravite da i na njih vrućina veoma nepovoljno deluje! Obezbedite im dovoljno sveže vode, ne šetajte ih u najtoplije doba dana i nikako po vrelom betonu!

PRIDRŽAVAJTE SE PREPORUKA ZDRAVSTVENIH USTANOVA SVE VREME TRAJANJA VRUĆINA!

OBRATITE PAŽNJU NA POJAVU ZDRAVSTVENIH TEGOBA!

Ukoliko vi ili neko od vaših bližnjih oseti glavobolju, mučninu, vrtoglavicu, dobije nagon za povraćanjem, a boravite ili ste boravili na suncu duže vremena, potrebno je javiti se lekaru (ovo je naročito važno za mlađu decu, hronične bolesnike i starije osobe)!

TEGOBE IZAZVANE TOPLOTOM –KAKO IH PREPOZNATI

Sunčanica nastaje prekomernim direktnim izlaganjem, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature. Često se mogu javiti, umor i malaksalost, pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, a kod starijih osoba često može doći i do gubitka svesti.

Toplotna iscrpljenost uglavnom nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha. Manifestuje se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, povraćanjem, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti.

Toplotni udar može da nastane, ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima već i usled vlažnog i pregrejanog vazduha, pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu.

Toplotni udar je stanje koje nastaje kada se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Nastaje naglo, usled prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Simptomi toplotnog udara su : telesna temperatura viša od 40°C, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje i nekada gubitak svesti (što može biti i prvi znak).

Prva pomoć kod sunčanice:

Osobu treba odmah skloniti sa sunca (u klimatizovanu ili u zamračenu i dobro provetrenu prostoriju)

Istuširati je mlakom vodom (ili je bar umiti i staviti joj hladne obloge na čelo i vrat)

Dati joj da pije tečnost (čaj, sok ili običnu vodu). Tečnost ne treba davati odjednom u velikoj količini, već češće puta po manje.

Odmor je neophodan, a sledećeg dana se nikako ne treba izlagati suncu!

Ako se tegobe nastave ili se pogoršavaju, potrebno je javiti se lekaru!

Prva pomoć kod toplotne iscrpljenosti

Osobu treba odmah smestiti u hlad ili rashlađenu, po mogućstvu zamračenu prostoriju, i skinuti joj odeću.

Rahladiti je polivanjem mlakom vodom ili stavljanjem hladnih obloga na glavu i potiljak.

Dati joj da pije rashlađenu tečnost- vodu ili blagi biljni čaj u malim gutljajima.

Prva pomoć kod toplotnog udara:

Toplotni udar je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć!

Ako sumnjate na toplotni udar, odmah pozovite hitnu pomoć ili se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu!

Ukoliko zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, neophodno je da učinite sledeće:

  • Osobu odmah sklonite sa sunca ili iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću.
  • Umijte je ili istuširajte ne previše hladnom vodom. Ukoliko voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha (npr. rashlađivanje ventilatorom).
  • Dajte joj tečnost, ukoliko stanje to dozvoljava.

 Nakon oporavka od toplotnog udara, povećana je osetljivost na visoke temperature i tokom sledećih nedelja. Najbolje je izbegavati visoke temperature i fizičku aktivnost sve dok lekar ne da odobrenje.

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351