Svetski dan mentalnog zdravlja - 10. oktobar 2015.

„Dostojanstven život sa mentalnim poremećajem”

Светски дан менталног здравља 2015

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, a u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta.

Slogan ovogodišnje kampanje „Dostojanstven život sa mentalnim poremećajem” ima za cilj podizanje svesti šire društvene javnosti kako bi se omogućio dostojanstven život osobama sa mentalnim poremećajem.

Mentalno zdravlje se može koncipirati kao stanje dobrobiti, gde svaka individua postaje svesna njegovih ili njenih sposobnosti, može da se nosi sa normalnim stresom u životu, u stanju je da radi produktivno, te je sposobna da ostvari lični doprinos za svoju zajednicu.

Šta su mentalni poremećaji?

Mentalni poremećaji odlikuju se izmenama u mišljenju, raspoloženju ili ponašanju (ili nekom kombinacijom ovih elemenata), koji su udruženi sa nelagodnošću i poremećenim funkcionisanjem, najčešće tokom dužeg vremenskog perioda. Simptomi mentalnih poremećaja variraju od blagih do veoma ozbiljnih, što zavisi od vrste mentalnog poremećaja, same osobe, njene porodice i socioekonomskog okruženja.

Tokom života, svaka osoba iskusi osećanje izolovanosti, usamljenosti ili emocionalne nelagodnosti. Ovo su, najčešće, normalne, kratkotrajne reakcije na teške situacije, pre nego simptomi mentalnih poremećaja. Ljudi uče da izlaze na kraj sa teškim osećanjima, kao što to čine i sa teškim situacijama. Međutim, u nekim slučajevima, trajanje i jačina bolnih osećanja ili izmenjenih obrazaca mišljenja mogu ozbiljno uticati na svakodnevni život osobe. Uobičajeni odbrambeni mehanizmi više nisu dovoljni, i ovim ljudima može postati potrebna pomoć da povrate ravnotežu i da se vrate na nivo punog funkcionisanja.

Mentalno zdravlje je bitno za svakodnevni život, isto koliko i fizičko zdravlje. Štaviše, ona se prožimaju. Osobe sa telesnim zdravstvenim problemima često osećaju napetost ili neraspoloženje. Osobe sa mentalnim poremećajima često razvijaju telesne simptome ili bolesti (npr. gubitak telesne težine). Uopšte, osećanja, stavovi i misaoni obrasci snažno utiču na doživljavanje sopstvenog telesnog zdravlja ili bolesti, i mogu uticati kako na tok bolesti tako i na uspešnost lečenja.

Takođe treba znati da se više mentalnih poremećaja mogu javljati i zajedno. Na primer, osoba može istovremeno biti depresivna i imati neki od anksioznih poremećaja.

Depresivni poremećaji smatraju se jednim od najvećih javnozdravstvenih problema. Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da će depresija postati drugi najčešći zdravstveni problem – odmah posle kardiovaskularnih bolesti.

Sve veći broj osoba se javlja psihijatrima zbog takozvanog sindroma izgaranja na poslu – osobe prekovremeno rade jer su uplašene za svoju poziciju i nemaju sigurnost u pogledu svog radnog mesta.

Smatra se da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života biti pogođena nekim mentalnim poremećajem. Zbog svega toga, prevencija mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja od ključnog su značaja za svaku zajednicu.

Prema istraživanju zdravlja stanovnika Republike Srbije iz 2013. godine, nešto više od polovine odraslog stanovništva Srbije je u periodu od četiri nedelje pre ispitivanja bilo suočeno sa napetošću ili stresom. Od svakodnevnih pritisaka i stresa češće su izveštavale da pate osobe između 45 i 54 godina starosti (66.6%), ženske osobe (61.5%), kao i stanovnici Južne i Istočne Srbije (62.9%). Ipak, najveći broj stanovnika Srbije ne pati od depresije (95.9%), dok je pojava simptoma depresije povezana sa starošću stanovnika: što je osoba starija, veća je učestalost depresivnih simptoma. Prisustvo depresivnih simptoma u populaciji odraslih povezano je sa materijalnim stanjem. U populaciji najsiromašnijih stanovnika Srbije češće se javljaju simptomi blage i umerene depresije, ali i simptomi umereno teške i teške depresije. Sa druge strane, u populaciji najbogatijih stanovnika depresivni simptomi svih intenziteta su najređe zastupljeni.

U Srbiji, najveći broj osoba odlazi kod psihijatra zbog depresivnih i anksioznih poremećaja, to jest zbog različitih vrsta strahova i fobičnih stanja. Procenat ozbiljnih psihijatrijskih oboljenja kao što su shizofrenija, psihoza i bipolarni poremećaji isti su kao pre jednog veka, ali raste broj takozvanih reaktivnih poremećaja.

Mentalni poremećaji utiču na funkcionisanje jedinke i uzrokuju ne samo emocionalnu patnju nego i smanjenje kvaliteta života, otuđenost, stigmu i diskriminaciju.

Da bi se smanjio teret mentalnih poremećaja neophodno je da se veća pažnja posveti prevenciji i unapređenju mentalnog zdravlja u okviru nacionalne politike, zakonodavstva, donošenja odluka i dodeljivanja sredstava.

Mentalno zdravlje je presudno za sveobuhvatno blagostanje osoba, društava i država i predstavlja nacionalni kapital. Zato zaštita mentalnog zdravlja mora predstavljati neophodan i značajan aspekt sveukupnog sistema zdravstvene zaštite, odnosno javnog zdravlja.



Šta Vi možete da uradite da unapredite svoje mentalno zdravlje?
1.    Pravilno se hranite.
2.    Budite fizički aktivni.
3.    Podelite sa bliskom osobom ono što vas muči.
4.    Efikasno organizujte vreme.
5.    Imajte svoj hobi i interesovanja.
6.    Pravite pauze tokom ranog dana.
7.    Prihvatite stres kao normalan deo savremenog, svakodnevnog života.
8.    Nemojte koristiti lekove, alkohol i cigarete da biste rešili ili umanjili probleme.
9.    Naučite da izvore svog zadovoljstva nalazite u svakodnevnim životnim iskustvima.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351