Svetski dan bubrega – 8. mart 2018. godine

svetski dan bubrega 2018.„Bubrezi i zdravlje žena“

Svetski dan bubrega obeležava se svakog drugog četvrtka u mesecu martu, počevši od 2006. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations).

Obeležavanje ovog datuma, u više od 100 zemalja širom sveta, ima za cilj podizanje svesti o značaju bubrega za kvalitet našeg svakodnevnog života, kao i pružanje adekvatnih informacija i slanje snažne poruke javnosti da su bolesti bubrega česte i veoma ozbiljne, ali da je, adekvatnim intervencijama, moguće sprečiti njihov nastanak i uspešno lečiti njihove posledice.

Ovogodišnji Svetski dan bubrega obeležava se 8. marta, na Međunarodni dan žena, pod sloganom „Bubrezi i zdravlje žena”. Cilj globalne kampanje jeste upoznavanje šire javnosti sa učestalošću i specifičnostima bubrežnih oboljenja u ženskoj populaciji, kao i promovisanje omogućavanja jednakog pristupa zdravstvenoj zaštiti, preventivnima merama i postupcima lečenja svim ženama tokom čitavog životnog ciklusa.

O bubrezima...

Glavna uloga bubrega u našem organizmu jeste izlučivanje štetnih produkata metabolizma i eliminacija viška tečnosti, što dovoljno govori o značaju ovih organa za održavanje životnih funkcija. Bolesti bubrega predstavljaju veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze, a najčešće se manifestuju kao upala ili akutno, odnosno hronično, popuštanje bubrežne funkcije. Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega (bubrežne insuficijencije) su najčešće vrlo nespecifični (poremećaj mokrenja, promene u sastavu mokraće, bol, otoci, povišen krvni pritisak) i postepeno se razvijaju, tako da se ova bolest često otkriva u poodmakloj fazi, kada su jedine moguće terapijske opcije dijaliza ili transplantacija bubrega.

Bolesti bubrega kod žena

Hronična bolest bubrega svake godine pogađa preko 195 miliona žena širom sveta i predstavlja značajan javno zdravstveni problem. U ženskoj populaciji ona je osmi vodeći uzrok smrti sa skoro 600.000 smrtnih ishoda na godišnjem nivou

Iako bubrežne bolesti podjednako pogađaju i muškarce i žene, neka bubrežna oboljenja, poput lupusne nefropatije ili bubrežnih infekcija (akutni ili hronični pijelonefritis) karakteristični su za ženski pol.

svetski dan bubrega 2018

Lupusna nefropatija predstavlja autoimuno oboljenje, odnosno poremećaj kod koga ćelije imunog sistema u jednom organizmu napadaju ćelije drugih tkiva i organa jer ih prepoznaju kao tuđe, a koja rezultuje propadanjem bubrežnih struktura i gubitkom bubrežne funkcije.

Pijelonefritis je veoma ozbiljna infekcija koja može pogoditi jedan ili oba bubrega. Bubrežne infekcije su, kao i većina urinarnih infekcija, znatno češće kod žena, a rizik od njihovog nastanka se znatno povećava u trudnoći.

S druge strane, hronične bolesti bubrega se smatraju faktorom rizika za nastanak komplikacija u trudnoći (češći skokovi krvnog pritiska (hipertenzivne krize) ili prevremeno rođenje deteta), za negativan ishod same trudnoće, ali i smanjenu plodnost.

I same komplikacije u trudnoći, poput preeklampsije, postporođajnog krvarenja i slično, mogu dovesti do akutnog oštećenja bubrega i voditi ka pojavi hronične bolesti bubrega u kasnijem životu.

Uprkos podmuklom toku i ozbiljnoj prognozi, bolesti bubrega je moguće na vreme dijagnostikovati, a sama trudnoća može biti značajan period za ranu dijagnozu hronične bubrežne bolesti i planiranje adekvatnih terapijskih postupaka.

Jednostavnim pregledom uzorka mokraće, krvi i merenjem krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti, što u velikoj meri olakšava dalji proces lečenja i smanjuje broj i ozbiljnost mogućih komplikacija, kao i troškova koje zahteva tretman ovih pacijenata.

Ukoliko osoba ženskog pola sa dijagnostikovanom bubrežnom bolešću želi da se ostvari u ulozi majke veoma je važno da prođe savetovanje o prekoncepcijskoj pripremi, kao i da se na adekvatan način prati u toku trudnoće i u periodu nakon porođaja.

Pored neophodnosti obezbeđivanja podjednakog pristupa zdravstvenoj zaštiti svim osobama, bez obzira kom polu, uzrasnoj ili socijalnoj grupi stanovništva pripadaju, adekvatna edukacija i usvajanje zdravih stilova života, poput pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, mogu u značajnoj meri da pomognu u sprečavanju nastanka ili ublažavanju posledica ovih bolesti.

Ukoliko želite da bolje upoznate svoje bubrege, da se uverite koliko su oni važni za naš svakodnevni život, kao i da saznate više o tome kako da ih sačuvate, u tome će vam pomoći kviz Šta znate o vašim bubrezima?

svetski dan bubrega 2018

 

I ZAPAMTITE, BILO DA STE OSOBA MUŠKOG ILI ŽENSKOG POLA, DA STE ZDRAVI ILI DA VEĆ IMATE NEKO BUBREŽNO OBOLJENJE...

  • Budite fizički aktivni!
  • Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
  • Kontrolišite krvni pritisak!
  • Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
  • Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
  • Prestanite da pušite!
  • Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
  • Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!

I BIĆETE U MANJEM RIZIKU OD RAZVOJA BOLESTI BUBREGA ILI ĆETE IMATI ŠANSU DA SPREČITE NASTANAK NJENIH KOMPLIKACIJA, A KVALITET VAŠEG ŽIVOTA ĆE BITI BOLJI!

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351