Svetski dan srca 2012. - Jedan svet, jedan dom, jedno srce

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok obolevanja i umiranja u celom svetu. Svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova umire više od 17 miliona ljudi, što je svaki treći umrli stanovnik a toga više od 8 miliona žena.

Svetska federacija za srce upozorava da 82 odsto smrtnih ishoda od bolesti srca i krvnih sudova i više od 60 odsto opterećenja ishemijskom bolešću srca potiče iz nisko i srednje razvijenih zemalja. Procenjuje se da se gotovo 80 odsto prevremene smrtnosti može sprečiti kontrolom nekoliko glavnih faktora rizika: pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.

 

Zabluda je da od bolesti srca i šloga oboljevaju samo starije osobe, osobe muškog pola i bogati slojevi stanovništva. Bolesti srca i krvnih sudova, pogađaju žene kao i muškarce, ali je njihov rizik ozbiljno potcenjen. Zapravo, bolesti srca i krvnih sudova su ubica broj jedan među ženskom populacijom, izazivajući 1 od 3 smrtna slučaja žena: šokantno, to je oko jedan smrtni slučaj u minuti! Neophodno je da se žene upoznaju sa svojim kardiovaskularnim rizikom i da preduzmu mere da zaštite sebe i svoju porodicu!

Takođe su i deca izložena: rizik za pojavu bolesti srca i krvnih sudova može da se javi i pre rođenja tokom fetalnog razvoja, i osim toga raste tokom detinjstva usvajenjem loših životnih navika kao što su nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i pušenje. Opterećenje ovim bolestima je dvostruko kod dece, naime s jedne strane suočavanje sa emotivnim posledicama gledanjem voljene osobe koja je bolesna a sa druge strane su u opasnosti i od fizičkih posledica.

Takođe, moderno društvo postiče izlaganje dece faktorima rizika kao što su: ishrana sa premalo kalorija a koja je bogata "lošim" mastima i šećerima;  sprovođenje slobodnog vremena uz kompjuter i televizor, a u nekim zemljama, i slobodnim reklamiranjem pušenja što ohrabruje upotrebu duvana ili pasivnu izloženost duvanskom dimu.

Bolesti srca i šlog se može sprečiti jer su prouzrokovani preventabilnim faktorima rizika kao što su visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna telesna masa i gojaznost, pušenjem i prisustvom šećerne bolesti. Oni se mogu u velikoj meri sprečiti i kontrolisati usvajanjem zdravih navika kao što je pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i ostavljanjem pušenja.

Evo nekoliko aktivnosti koje Vi i vaša porodica možete da preduzmete:

1.       Budite fizički aktivni
2.       Zdravo se hranite
3.      Recite „ne“ pušenju
4.      Saznajte svoj kardiovaskularni rizik


Ove godine,  Svetski dan srca obeležava se 29. septembra, pod sloganom „Jedan svet, jedan dom, jedno srce”. Ova kampanja predstavlja nastavak kampanje iz 2011. godine a 2012. godine usmerena je na prevenciju bolesti srca i krvnih sudova kod žena i dece.

Kampanja „Žene u crvenom“
Kampanja „Žene u crvenom“ je međunarodna kampanja posvećena sprečavanju, otkrivanju, lečenju i kontroli kardiovaskularnih bolesti (KVB) u ženskoj populaciji. Ovu kampanju je započelo Američko Udruženje kardiologa 2004. godine sa ciljem osnaživanja žena kako bi preuzele odgovornost za zdravlje svoga srca. Svetska federacija za srce, zajedno sa svojim članicama, je preuzela kampanju kako bi skrenula pažnju na činjenicu da su bolesti srca i šlog ubica broj jedan među ženskom populacijom.
Simbol ove kampanje je crvena haljina: haljina kao univerzalni simbol žene i crvena boja, kao boja zdravlja, života i radosti, ali i upozorenja. Ukratko, simbol crvene haljine je simbol uzbune!

Kampanja ima za cilj da:

  • охрабри жене да брину о здрављу свог срца,
  • скрене пажњу здравствених професионалаца на кардиоваскуларне болести у женској популацији и
  • постакну представнике власти и креаторе здравствене политике да дају приоритет овој области.


Više od 40 zemalja je do sada pokrenulo kampanju „Žene u crvenom“ na nacionalnom nivou sa ciljem podizanja svesti i finansiranja aktivnosti za borbu protiv bolesti srca i šloga kroz organizovanje modnih revija, sportskih događaja, provere zdravstvenog stanja, ili pak pokretanjem informativnih kampanja sa ciljem lobiranja predstavnika vlasti.

Bolesti srca i krvnih sudova u Republici Srbiji

Bolesti srca i krvnih sudova obuhvataju: akutna i hronična reumatska bolest srca, bolesti uzrokovane povišenim krvnim pritiskom (hipertenzija), ishemijske bolesti srca (angina pektoris, srčani udar), bolesti krvnih sudova mozga (mali moždani udar, veliki moždani udar) i druge bolesti srca i krvnih sudova.
Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti zajedno su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja.
Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2010. godine u Srbiji je umrlo je 56.448 osoba (25.633 muškaraca i 30.815 žena). Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 54,7% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Žene su češće (54,6%) u odnosu na muškarce (45,4%) umirale od ove grupe bolesti.

U Srbiji svakog sata od različitih oblika KVB umre 6 osoba. Svaki 8. umrli od različitih oblika KVB bio je u najproduktivnijim godinama života (25-64 godine), odnosno svaki peti umrli bio je muškog, a svaki 14-ti bio je ženskog pola.

Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Žene štiti estrogen do menopauze. Posle menopauze rizik se izjednačava. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod muškaraca i kod žena bez obzira na godine starosti. Zaista, ukupno opterećenje obolevanjima u Srbiji je najvećim delom uzrokovano ishemijskom bolešću srca kod muškaraca, odnosno moždanim udarom kod žena.

U periodu od 2001. do 2010. godine stope smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji opale su kod žena za 14 %, a kod muškaraca za 16 %. I pored registrovanog pada stope umiranja od svih KVB, Srbija se nalazi u grupi zemalja sa rizikom koji je viši od prosečnog za zemlje Evropskog regiona.

Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) vodeći je zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. Akutni koronarni sindrom uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris.

U strukturi umiranja od ishemijskoh bolesti srca, AKS bio je uzrok smrti kod 54,6% slučajeva u 2010. godini. Posmatrajući strukturu oboljevanja od AKS, infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 4/5 slučajeva, a nestabilna angina pektoris kod svakog petog.  Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2010. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 22.078 slučajeva (13.405 muškaraca i 8.673 žena). Iste godine od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 6.600 osoba (3.937 muškaraca i 2.663 žena).

Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova

Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. Ukoliko pušač istovremeno koristi oralna kontraceptivna sredstva rizik za pojavu infarkta se povećava za čak 20 puta.

Nepravilna ishrana – faktor rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spadaju gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udar pre 65. godine života za 3 do 5 puta. U Srbiji je gojaznost prisutna kod 23 % odraslog stanovništva uzrasta od 20+ (25% odraslih osoba muškog pola i kod 20% odraslih osoba ženskog pola).

Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%. Iako je fizička aktivnost za većinu osoba bezbedna, potrebno je da osobe sa zdravstvenim problemima konsultuju lekara o tome koji je vid fizičke aktivnosti za njih najbolji u odnosu na zdravstveno stanje. Približno 31% osoba starija od 15 godina u svetu je nedovoljno fizički aktivno. U Srbiji je nedovoljna fizička aktivnost prisutna kod 68% stanovništva uzrasta od 15+ (63% muškaraca i kod 71% žena).

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351