Svetski dan srca - 29. IX 2014. - U srcu zdravlja
Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „U srcu zdravlja”. Obeležavanje ovog datuma ima za cilj da porukama pokrene svakog pojedinca na aktivnosti kojima bi zaštitio i očuvao svoje zdravlje, a istovremeno i da podstiče promene na nivou lokalne zajednice i društva. Svetski dan srca 2014. godine usmeren je na stvaranje zdravih okruženja koja bi omogućila ljudima da naprave pozitivne promene koje mogu da smanje rizik od nastanka srčanih bolesti i moždanog udara, naglašavajući značaj zdravih stilova života, kao i značaj prevencije faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.
Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova
Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko veći rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i veći je kod žena nego kod muškaraca. Ukoliko pušač istovremeno koristi oralna kontraceptivna sredstva, rizik za pojavu infarkta se povećava za čak 20 puta.
Nepravilna ishrana je faktor rizika, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje se ubrajaju: gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta.
Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%.
Šta sve možete da učinite za zdravlje svog srca?
- Храните се правилно - конзумирајте 5 порција воћа и поврћа сваког дана дан и избегавајте храну са засићеним масним киселинама.
- Опрезно са конзервираном храном, она често садржи висок ниво соли.
- Будите активни - 30 минута свакодневне физичке активности може да смањи ризик за настанак болести срца.
- Кажите “НЕ” цигаретама - ризик за настанак болести срца се преполови после годину дана од престанка пушења, а током времена постане исти као код непушача.
- Одржавајте одговарајућу телесну тежину – губитак телесне тежине у случају прекомерне ухрањености, снижава крвни притисак.
- Високи крвни притисак је фактор ризика број један за појаву можданог удара и одговоран је за појаву половине свих болести срца.
- Упознајте своје мере и процените ризик – посетите свог лекара и сазнајте вредности крвног притиска, холестерола, глукозе, обима струка и кукова, као и индекса телесне масе. Лекар ће вам објаснити ваш ризик за настанак болести срца.
- Ограничите унос алкохола - ограничите количину алкохола коју конзумирате. Претеран унос алкохола узрокује пораст крвног притиска, као и телесне тежине.
- Инсистирајте на окружењу без дуванског дима. Једино је безбедно окружење које је потпуно слободно од дуванског дима. И најмања концентрација дуванског дима је штетна по здравље.
Филм Светске федерације за срце, поводом Светског дана срца 2014. године
