Svetski dan bubrega - 12. mart 2015. - Zdravi bubrezi - zdravlje za sve
Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations), sa ciljem skretanja pažnje javnosti na značaj prevencije i ranog otkrivanja oboljenja ovog organa.
Oko 29.000 poseta izabranom lekaru u beogradskim domovima zdravlja ostvari se godišnje, zbog oboljenja bubrega različitog uzroka, toka, simptoma i prognoze.
Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma i sa tog aspekta, ovaj organ ima ključnu ulogu u održanju života. Oboljenja bubrega manifestuju se kao upale i akutno odnosno hronično smanjenje njegove funkcije. Procenjuje se da u proseku 1 od 10 osoba ima neki stepen smanjene funkcije bubrega. Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega se razvijaju postepeno i nisu specifični (poremećaj mokrenja, promene u sastavu mokraće, bol, otoci, povišen krvni pritisak).
Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života. Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.
Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:
1. Budite fizički aktivni!
2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
3. Kontrolišite krvni pritisak!
4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
6. Prestanite da pušite!
7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!
Proverite svoj rizik za bolesti bubrega
• Imate li povišeni krvni pritisak?
• Imate li šećernu bolest?
• Imate li prekomernu telesnu težinu?
• Imate li više od 65 godina?
• Da li je bilo bolesti bubrega u vašoj porodici?
• Da li ste malokrvni?
• Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora, javite se izabranom lekaru.
Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik od srčanog i moždanog udara, šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, a u nekim slučajevima može napredovati do insuficijencije bubrega koja zahteva dijalizu ili transplantaciju. U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg.
Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba. Kod približno 10–15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću (kadaverični davaoci). Iz tog razloga je potrebno povećati broj kadaveričnih transplantacija.
Doniranje organa znak je humanosti, solidarnosti i plemenitosti, kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.
