10. maj - Međunarodni dan fizičke aktivnosti 2023.

Svake godine, 10. maja, pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, obeležava se Međunarodni dan fizičke aktivnosti, u sklopu globalne inicijative koju zemlje članice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) sprovode od 2002. godine u cilju promovisanja fizičke aktivnosti kao ključne aktivnosti za očuvanje i unapređenje zdravlja i dobrobiti svakog čoveka.



 
 
Nažalost podaci iz zemlje i sveta ukazuju da poslednjih godina fizička neaktivnost prerasta u pravu pandemiju, u svim uzrasni kategorijma.

U svetu, više od četvrtine odrasle populacije- 1,4 milijarde odraslih osoba, odnosno svaka treća žena i svaki četvrti muškarac, su nedovoljno fizički aktivni. U mlađoj populaciji, preko 80% adolescenata ne upražnjava preporučeni minimum fizičke aktivnosti.

U Republici Srbiji, prema poslednjem Istraživanju zdravlja stanovnika iz 2019. godine, gotovo 41% odraslih ispitanika je bilo nedovoljno fizički aktivno (46% žena i 36% muškaraca). Populacija od 15 i više godina sedi u proseku oko 4,7 sati dnevno (najviše stanovnici Beograda- gotovo 5,8 sati). Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom jednog dana) je bilo izloženo 23% stanovnika Srbije starosti 15 i više godina. Preporučenih 30 minuta dnevno u hodanju ili vožnji bicikla provodilo je samo 9,7% ispitanika. Tek svaki jedanaesti stanovnik se bavi fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje 3 puta nedeljno u trajanju od najmanje 10 minuta.

ADEKVATNA FIZIČKA AKTIVNOST DOPRINOSI SMANJENJU BROJA PREVREMENIH SMRTI ZA GOTOVO 5 MILIONA GODIŠNJE!
 

U cilju očuvanja i unapređenja zdravlja Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 do 300 min. umerene aerobne aktivnosti (ili 75-150 min. intenzivne aerobne aktivnosti) nedeljno za odrasle osobe, kao i prosečno 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente.

ZAŠTO JE VAŽNA REDOVNA FIZIČKA AKTIVNOST?

Biti fizički aktivan jedna je od najvažnijih radnji koju ljudi svih starosnih grupa mogu preduzeti da bi očuvali ili poboljšali svoje zdravlje.

Prednosti i koristi fizičke aktivnosti su brojne:

• Fizička aktivnost, poboljšava metabolizam šećera u krvi, smanjuje količinu masti u organizmu, snižava krvni pritisak, smanjuje zadržavanje hrane u crevima i povećava nivo andioksidanasa, i na taj način smanjuje rizik od nastanka brojnih hroničnih oboljenja i poremećaja zdravlja - bolesti srca i krvnih sudova, moždanog udara, šećerne bolesti, karcinoma (pre svega debelog creva, dojke, pluća, prostate, jetre, endometrijuma) i dr.
• Bavljenje fizičkom aktivnošću održava i poboljšava zdravlje mišićno-skeletnog sistema, kontroliše telesnu težinu, sprečava nastanak osteoporoze i padova (posebno u starijem životnom dobu), kao i posledičnih fraktura i invaliditeta.
• Fizička aktivnost umanjuje psihološke i emocionalne posledice sedentarnog načina života kao što su stres, napetost, depresija, usamljenost.
• Оna poboljšava kvalitet sna, jača samopouzdanje, poboljšava kognitivne funkcije i celokupno mentalno zdravlje.
•  I pojedinac i zajednica imaju brojne socio- ekonomske koristi fizičke aktivnosti koje se ogledaju pre svega u smanjenju troškova lečenja, povećanju radne produktivnosti i kreiranju zdravijeg psihičkog i socijalnog okruženja.

KORISTI FIZIČKE AKTIVNOSTI ZA DECU I OMLADINU Redovna fizička aktivnost tokom detinjstva i adolescencije pomaže u razvoju mišićno skeletnog sistema, neuromišićnog sistema (koordinacije i kontrole pokreta), zdravog kardiovaskularnog sistema, smanjuje rizik od nastanka gojaznosti, kao i rizik od nastanka brojnih hroničnih bolesti u kasnijem životu.  Učešće u fizičkim aktivnostima pomaže i u socijalnom i emocionalnom razvoju, jača sigurnost u  sebe, poboljšava sticanje i održavanje socijalnih veština. Mladi ljudi koji su fizički aktivni  imaju bolju pažnju i pamćenje, i shodno tome  bolji uspeh u školi, a  pretpostavnja se i da ređe razvijaju loše navike kao što su zloupotreba duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

OSNOVNE PREPORUKE ZA FIZIČKU AKTIVNOST

• Budite fizički aktivni čitavog života- kad god i koliko god je to moguće!
• Trudite se da što manje sedite!
• Menjajte frekvenciju, intenzitet, trajanje i vrstu fizičke aktivnosti.
• Odraslim osobama se preporučuje najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti i najmanje dve epizode aktivnosti za jačanje mišića nedeljno.
• Izvodite vežbe fleksibilnosti dva i više puta nedeljno.
• Mala deca treba da provode najmanje 180 minuta dnevno u raznim vrstama fizičkih aktivnosti bilo kog intenziteta.
• Školska deca i adolescenti treba da budu fizički aktivni najmanje 60 minuta dnevno svakog dana u nedelji!
• Deci i mladima ograničiti sedenje ispred ekrana na najviše dva sata dnevno
• Osobama starijim od 65 godina dodatno se preporučuju aktivnosti za poboljšanje ravnoteže i koordinacije
• Dodatna fizička aktivnost ima dodatne korisne efekte na zdravlje
• Fizička aktivnost uvek treba da se sprovodi u bezbednom okruženju uz upotrebu adekvatne opreme.

Ukoliko želite da budete više fizički aktivni na  svom radnom mestu i na taj način učinite dodatno dobro svome zdravlju, pogledajte preporučene Vežbe istezanja na radnom mestu.

Ukoliko želite da proverite svoje znanje o fizičkoj aktivnosti to možete učiniti popunjavanjem testa „Šta znate o fizičkoj aktivnosti“.