Март 2021. - Месец борбе против рака: превенција малигних тумора

mesec borbe protiv raka 2021Према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оптерећење малигним болестима у свету је у порасту – стручњаци предвиђају да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Овакво стање последица је укупног пораста броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.

У свету је, према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, 19,3 милиона људи оболело од малигних болести, док је регистровано 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Подаци из 2018. године показују и да је око 70% смртних случајева од рака регистровано у земљама са ниским и средњим приходима (low- and middle-income countries). Учесталост различитих локализација у светским размерама у 2018. години, говори да су најзаступљенији облици рака у погледу смртности били рак плућа (1,76 милиона смртних случајева), колоректални карцином (862 000 смртних случајева), рак желуца (783 000 смртних случајева), јетре (782 000 смртних случајева) и дојке (627 000 смртних слулчајева). У погледу обољевања, у популацији мушкараца, најучесталији облик рака јесте рак плућа, који чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. У популацији жена, прво место по обољевању и умирању заузима рак дојке, који чини 24,5% свих новооткривених случајева рака и 15,5% свих смртних случајева од рака код жена.

У нашој земљи је у 2018. години од свих малигних тумора оболела 41.661 особа (22.066 мушкараца и 19.595 жена). У обољевању и умирању од рака међу мушкарцима, као водеће локализације предњаче рак плућа, дебелог црева и простате. У популацији жена, највише се обољева и умире од рака дојке, плућа и дебелог црева.
mesec borbe protiv raka 2021 Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.674 мушкараца и 2.012 жена, а умрло је 3.759 мушкараца и 1.627 жена.

Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је 2018. године од малигних тумора дојке оболело је 4.561 и умрло 1.691 жена.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака, Србија се међу 40 оцењиваних земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи.

Превенција и рано откривање рака

Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:

  • 30-50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика, и  применом стратегија превенције заснованих на доказима.
  • Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22% смртних случајева од рака у свету.
  • Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.
  • Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате)
  • Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
  • Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).
Избегавање познатих фактора ризика за развој малигних болести, не само да може умањити могућност за развој неке од њих, већ може остварити повољан утицај и на целокупан квалитет живота појединца. Са друге стране, не треба заборавити ни важност економског оптерећења друштва малигним болестима, које је значајног обима и истовремено у порасту.

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, од којих се очекује да у наредном периоду значајно смање обољевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Према подацима регистра за рак Градског завода за јавно здравље Београд, на крају 2019. године у Београду је регистровано 97.479 особа које живе са раком. Међу случајевима новооболелих од рака у току 2019. године у Београду, најзаступљеније локализације малигних болести у популацији мушкараца биле су плућа, кожа, простата, дебело црево и мокраћна бешика, док су у истој години у популацији жена најзаступљеније локализације биле дојка, кожа, плућа, тело материце и грлић материце.

Свест појединца о великим могућностима за лични допринос смањењу ризика за развој малигних болести од изузетне је важности за целокупан успех у овом пољу – усвајање здравих стилова живота као и правовремено обраћање лекару најважнији су чиниоци очувања здравља.

Проверите своје знање - Колико знате о раку дебелог црева
Проверите своје знање - Колико знате о раку дојке

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351