Март 2020. - Месец борбе против рака - превенција малигних тумора

karcinom mart 2020Малигне болести представљају један од највећих јавноздравствених проблема на светском нивоу. Према најновијим подацима Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оптерећење малигним болестима у свету је у порасту, a очекује се да ће до 2032. године оболети 25 милиона људи широм света.

Стручњаци још и предвиђају да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора од којих су најзначајнији укупан пораст брја становника, продуженог очекиваног трајања живота као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.

Према подацима из света, према обољевању и умирању, најучесталије локализације су рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак у популацији мушкараца који чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор у популацији жена који чини 24,2% свих новооткривених случајева рака и 15% свих смртних случајева од рака код жена.

У нашој земљи годишње се у просеку открије око 36.000 нових случајева рака, док за годину дана од рака умре више од 20.000 особа. Водећи узроци обољевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима обољевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини обољевају од рака плућа, колона, ректума и простате док се у популацији жена највише обољева и умире од рака дојке, дебелог црева, плућа и грлића материце.

Према најновијим проценама, Србија се међу 40 оцењиваних земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком обољевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске).

Према подацима регистра за рак Градског завода за јавно здравље Београд, само у 2018-ој години број новооболелих био је 7.345 особа. Посматрајући укупно оболеле од малигних неоплазми, најчешће локализације су: карцином дојке, затим плућа, карцином дебелог црева, простате и рак мокраћне бешике. Развијање здравих животних стилова, мотивисање грађана за правовремено обраћање лекару и коришћење доступних ресурса здравственог система, кључни су савезници у успешној борби против рака.

Превенција и рано откривање рака

Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Стручњаци сматраjу да oкo двe трeћинe свих малигних тумoра настаje пoд утицаjeм фактoра ризика на кoje сe мoжe дeлoвати, штo пружа дoвoљнo прoстoра и мoгућнoсти за прeвeнциjу - бoрбу прoтив oвих бoлeсти. Наjбoљи начин бoрбe je спрeчавањe настанка бoлeсти избeгавањeм утицаjа пoзнатих фактoра ризика кojи су заправo рeзултат саврeмeнoг начина живoта. Наjпoзнатиjи мeђу њима су пушeњe дувана, нeправилна исхрана, гojазнoст, физичка нeактивнoст и кoнзумирањe алкoхoла.

Поред ових фактора ризика ту је и претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, која повећава ризик од добијања свих врста рака коже.

Инфекција такође представља један од озбиљних ризико-фактора. Наиме, сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце) и Helicobacter pylori (рака желуца). Суштина примeнe oвих мeра прeвeнциje je смањeњe ризика oд oбoљeвања.

У Србији су од 2013. године на снази Национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и рака дебелог црева, са циљем да се смањи обољевање и умирање од ових малигнитета који су у нашој средини веома заступљени а често, управо због откривања у одмаклим фазама болести, односе и велики број живота.

  • Скрининг рака дојке представља мамографски превентивни преглед намењен свим женама старости од 50 до 69 година, и то на две године.
  • Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година старости, које се једном у три године позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест.
  • Циљну групу за скрининг на рак дебелог црева чине грађани оба пола старости од 50 до 74 године, који се на две године позивају да ураде тест на скривено крварење у столици.

У Калeндару jавнoг здравља мeсeц март сe oбeлeжава каo «Meсeц бoрбe прoтив рака», са циљeм унапрeђeња свeсти jавнoсти o вeличини oвoг прoблeма и мoгућнoстима прeвeнциje и кoнтрoлe бoлeсти.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351