4. фебруар - Светски дан борбе против рака : друга година кампање „Ја сам, ја хоћу”

svetski dan rak 2020Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака већ традиционално обележавају Светски дан бобре против рака сваког 4. фебруара. „Ја сам, ја хоћу“ – слоган је трогодишње кампање која је покренута 2019. године, са циљем појачавања значаја личног учешћа појединца у борби против рака, а за сврху обележавања Светског дана борбе против рака. Додатно, кампања тежи да ефекти њених акција дуготрајно одјекују, и оставе трајну промену у заинтересованим популацијама.

Оптерећење раком у свету

У свету је, према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2018. годину, 18,1 милиона људи оболело од малигних болести, док је регистровано 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Подаци показују и да је око 70% смртних случајева од рака регистровано у земљама са ниским и средњим приходима (low- and middle-income countries).

svetski dan rak 2020Учесталост различитих локализација у светским размерама у 2018. години, говори да су најзаступљенији облици рака у погледу смртности били рак плућа (1,76 милиона смртних случајева), колоректални карцином (862 000 смртних случајева), рак желуца (783 000 смртних случајева), јетре (782 000 смртних случајева) и дојке (627 000 смртних слулчајева). Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећало се и укупно оптерећење малигним болестима у свету.

Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола. Од свих наведених, употреба дувана носи највеће оптерећење – процењено је да се око 22% смртних случајева од рака може повезати са употребом дувана.

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2016. године од свих малигних тумора оболело 40.241 особа (21.126 мушкараца и 19.115 жена). Исте године од рака је умрло 21.526 особа оба пола, 12.253 мушкараца и 9.273 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, плућима и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2016. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.519 мушкараца и 2.027 жена, а умрло је 3.848 мушкараца и 1.507 жена.

Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је 2016. године од малигних тумора дојке оболело је 4.395 и умрло 1.713 жена.

Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске).

Шта можемо да учинимо?

Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разнородне, и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле малигних болести. Процене говоре да се чак 40% малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351