Вакцина против дифтерије (у оквиру комбинованих вакцина ДТаП, ИПВ,ХИБ)
Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља
Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља се спроводи код лица од навршена два месеца живота применом комбинованих вакцина које у свом саставу садрже компоненте против дифтерије, тетануса и великог кашља, са или без компонената против других заразних, у складу са Календаром имунизације.
Примарна вакцинација се спроводи са три дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље. Активна имунизација се започиње када дете наврши два месеца. Примарну серију треба завршити правовремено до навршених шест месеци живота. Код непотпуно имунизованих и неимунизованих лица старијих од шест месеци имунизација се спроводи примарном серијом применом одговарајуће комбиноване вакцине у складу са Календаром имунизације и сажетком карактеристика лека. Непотпуно имунизовани примају недостајуће дозе, а неимунизовани потпуну примарну серију комбиноване вакцине.
Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом једне дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.
Друга ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване четворо-валентне вакцине (DTaP-IPV, Tetraxim) пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.
Трећа ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване dT вакцинe (Ditevaksal-T за одрасле) у завршном разреду основне школе, а најкасније до навршених 18 година живота.
Комбиноване вакцине се дају интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml) у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста детета.
Посебне контраиндикације за вакцине које садрже пертусис компоненту су еволутивне болести централног нервног система (неконтролисана епилепсија, инфантилни спазми, прогресивна енцефалопатија).
Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља се спроводи код лица од навршена два месеца живота применом комбинованих вакцина које у свом саставу садрже компоненте против дифтерије, тетануса и великог кашља, са или без компонената против других заразних, у складу са Календаром имунизације.
Примарна вакцинација се спроводи са три дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље. Активна имунизација се започиње када дете наврши два месеца. Примарну серију треба завршити правовремено до навршених шест месеци живота. Код непотпуно имунизованих и неимунизованих лица старијих од шест месеци имунизација се спроводи примарном серијом применом одговарајуће комбиноване вакцине у складу са Календаром имунизације и сажетком карактеристика лека. Непотпуно имунизовани примају недостајуће дозе, а неимунизовани потпуну примарну серију комбиноване вакцине.
Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом једне дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.
Друга ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване четворо-валентне вакцине (DTaP-IPV, Tetraxim) пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.
Трећа ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване dT вакцинe (Ditevaksal-T за одрасле) у завршном разреду основне школе, а најкасније до навршених 18 година живота.
Комбиноване вакцине се дају интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml) у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста детета.
Посебне контраиндикације за вакцине које садрже пертусис компоненту су еволутивне болести централног нервног система (неконтролисана епилепсија, инфантилни спазми, прогресивна енцефалопатија).
Туберкулоза
Туберкулоза је заразна болест људи и неких животиња. Распрострањена је у целом свету. Најчешће се јавља у лошим социјално-економским условима. Роберт Кох је 1882.године у Берлину, описао је узрочника болести „ Mycobacterium tuberkulosis“.
Узрочник туберкулозе је отпоран у спољној средини. Отпоран је на температуру и до 80 о , у условима без влаге. У испљувку бацил се може одржати на влажном поду и до 7 дана, у хладу и тами до 3 месеца, а сасушен у прашини и неколико месеци и дуже. Отпоран је и на дезинфекциона средства.
Резервор бацила туберкулозе су заражени људи и животиње. Бацил је присутан у секретима и екстретима (испљувак, измет, мокраћа, вагинални секрет, млеко код дојиља, кожа) болесног човека.
Преноси се директним контактом са оболелим, преко капљица које се избацују приликом говора, кијања и кашљања. Индиректна зараза настаје преко загађених предмета, руку, мува, млека и млечних производа, меса заражених животиња, воћа и поврћа.
Заразност траје све док траје излучивање бацила туберкулозе. Бацил се најчешће уноси путем органа за дисање, ређе преко органа за варење.
Ризик за оболевање од туберкулозе имају највише деца млађа од 3 године и особа са смањеним имунитетом.
Поред превентивних мера које се примењују као заштита од туберкулозе, одмах након рођења апликује се БЦГ вакцина.
БЦГ вакцина је намењена за активну имунизацију новорођенчади спречава тешке клиничке облике туберкулозе (туберкулозни менингитис и дисеминована туберкулоза).
Вакцина против грипа
Активна имунизација против грипа лица у посебном ризику
Активна имунизација против грипа лица у посебном ризику од тешке клиничке слике и компликација се спроводи код:
1. трудница;
2. лица старијих од шест месеци живота са:
– хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),
– хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију),
– метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест и гојазност са BMI> 40),
– бубрежном дисфункцијом,
– хемоглобинопатијом,
– хроничним неуролошким поремећајима,
– лица са малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
– имуносупресијом (укључујући лица са HIV/AIDS, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.),
– извршеном трансплантацијом ткива и органа/током припреме за трансплантацију (за трансплантацију хематопоетских матичних ћелија,
3. лица старијих од 65 година;
4. чланова породице особа у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине.
Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:
– код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;
– код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама.
Активна имунизација лица запослених у здравственим установама:
• запослени у установама који раде са пацијентима који су у високом/посебном ризику од компликација грипа
• запослени у установама који раде са пацијентима узраста преко 65 година живота,
• запослени који болују од хроничних болести (кардиоваскуларних, плућних, бубрежних, метаболичких, хемоглобинопатија, имуносупресија итд),
• запослена у здравственој установи која је трудница, као и запослени у здравственој установи који пружају услуге здравствене заштите трудницама.
За имунизацију се користе инактивисане инфлуенца вакцине (тровалентна или четворовалентна, сплит или субјунит).
Имунизација се спроводи са једном или две дозе вакцине, зависно од узраста, у складу са сажетком карактеристика лека, пред почетак сезоне грипа.
Вакцина се даје у количини од 0,5 ml, интрамускуларно или дубоко субкутано у складу са сажетком карактеристика лека.
Активна имунизација против грипа лица у посебном ризику од тешке клиничке слике и компликација се спроводи код:
1. трудница;
2. лица старијих од шест месеци живота са:
– хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),
– хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију),
– метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест и гојазност са BMI> 40),
– бубрежном дисфункцијом,
– хемоглобинопатијом,
– хроничним неуролошким поремећајима,
– лица са малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
– имуносупресијом (укључујући лица са HIV/AIDS, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.),
– извршеном трансплантацијом ткива и органа/током припреме за трансплантацију (за трансплантацију хематопоетских матичних ћелија,
3. лица старијих од 65 година;
4. чланова породице особа у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине.
Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:
– код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;
– код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама.
Активна имунизација лица запослених у здравственим установама:
• запослени у установама који раде са пацијентима који су у високом/посебном ризику од компликација грипа
• запослени у установама који раде са пацијентима узраста преко 65 година живота,
• запослени који болују од хроничних болести (кардиоваскуларних, плућних, бубрежних, метаболичких, хемоглобинопатија, имуносупресија итд),
• запослена у здравственој установи која је трудница, као и запослени у здравственој установи који пружају услуге здравствене заштите трудницама.
За имунизацију се користе инактивисане инфлуенца вакцине (тровалентна или четворовалентна, сплит или субјунит).
Имунизација се спроводи са једном или две дозе вакцине, зависно од узраста, у складу са сажетком карактеристика лека, пред почетак сезоне грипа.
Вакцина се даје у количини од 0,5 ml, интрамускуларно или дубоко субкутано у складу са сажетком карактеристика лека.
Вакцина против варичеле
Активна имунизација против варичеле спроводи се живом атенуираном вакцином против варичеле после навршених 12 месеци живота код осетљивих лица, без претходно стеченог имунитета:
1. лица женског пола којa планирају трудноћу;
2. деце у 6. разреду основне школе;
3. контаката особе оболеле од варичеле унутар три, а најкасније пет дана од изложености извору инфекције;
4. кућних контаката лица која су у високом ризику од тешких облика варичеле (нпр. контакти превремено рођенe децe (током трајања Програма), деце са леукемијом или солидним туморима итд.;
5. лица код којих се планира трансплантација ткива или органа (изузев трансплантације хематопетских матичних ћелија, видети одељак 3.9);
6. особа са мултиплом склерозом које започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога (видети одељак 3.8);
7. лица које су оболеле од атопијског дерматитиса, екцема, неуродерматитиса и сл.
Код наведених категорија лица у посебном ризику примењују се две дозе вакцине у размаку од шест недеља.
8. клинички стабилне HIV инфициране деце или одраслих са CD4+ лимфоцитима >15% укључујући и оне који примају високо активну ретровирусну терапију.
Примењују се две дозе вакцине, у размаку од најмање три месеца.
Вакцина се даје субкутано у делтоидни мишић, у дози од 0,5 ml.
Поред општих контраиндикација за примену вакцине против варичеле, посебне контраиндикације су примарна или стечена имунодефицијенција са укупним бројем лимфоцита мањим од 1200/mm3, или присуство осталих знакова недостатка одговара- јућег целуларног имунитета као што су леукемија, лимфоми, крвне дискразије, клинички манифестна HIV инфекција, имуносупресивна терапија (укључујући високе дозе кортикостероида, антиметаболике, алкилирајућа једињења и радијацију).
Вакцина садржи помоћну супстанцу сорбитол, па је ретко наследно обољење, интолеранција на фруктозу, такође контраиндикација за вакцинацију.
1. лица женског пола којa планирају трудноћу;
2. деце у 6. разреду основне школе;
3. контаката особе оболеле од варичеле унутар три, а најкасније пет дана од изложености извору инфекције;
4. кућних контаката лица која су у високом ризику од тешких облика варичеле (нпр. контакти превремено рођенe децe (током трајања Програма), деце са леукемијом или солидним туморима итд.;
5. лица код којих се планира трансплантација ткива или органа (изузев трансплантације хематопетских матичних ћелија, видети одељак 3.9);
6. особа са мултиплом склерозом које започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога (видети одељак 3.8);
7. лица које су оболеле од атопијског дерматитиса, екцема, неуродерматитиса и сл.
Код наведених категорија лица у посебном ризику примењују се две дозе вакцине у размаку од шест недеља.
8. клинички стабилне HIV инфициране деце или одраслих са CD4+ лимфоцитима >15% укључујући и оне који примају високо активну ретровирусну терапију.
Примењују се две дозе вакцине, у размаку од најмање три месеца.
Вакцина се даје субкутано у делтоидни мишић, у дози од 0,5 ml.
Поред општих контраиндикација за примену вакцине против варичеле, посебне контраиндикације су примарна или стечена имунодефицијенција са укупним бројем лимфоцита мањим од 1200/mm3, или присуство осталих знакова недостатка одговара- јућег целуларног имунитета као што су леукемија, лимфоми, крвне дискразије, клинички манифестна HIV инфекција, имуносупресивна терапија (укључујући високе дозе кортикостероида, антиметаболике, алкилирајућа једињења и радијацију).
Вакцина садржи помоћну супстанцу сорбитол, па је ретко наследно обољење, интолеранција на фруктозу, такође контраиндикација за вакцинацију.
Вакцина против трбушног тифуса (Тyphoid)
Активна имунизација против трбушног тифуса
Активна имунизација се спроводи код одраслих и деце старије од две године живота мртвом полисахаридном вакцином у једној дози.
Активна имунизација се спроводи код:
- контаката лица која живе у заједничком домаћинству са клицоношама трбушног тифуса;
- лица које раде у лошим хигијенским условима - запослени у комуналним предузећима на уклањању комуналног отпада, канализацији, сахрањивању и сл.
Ревакцинација се спроводи у случају постојања континуиране изложености, након три године од вакцинације.
Активна имунизација се спроводи код одраслих и деце старије од две године живота мртвом полисахаридном вакцином у једној дози.
Активна имунизација се спроводи код:
- контаката лица која живе у заједничком домаћинству са клицоношама трбушног тифуса;
- лица које раде у лошим хигијенским условима - запослени у комуналним предузећима на уклањању комуналног отпада, канализацији, сахрањивању и сл.
Ревакцинација се спроводи у случају постојања континуиране изложености, након три године од вакцинације.
Вакцина против хепатитиса А (ХАВ)
Активна имунизација против хепатитиса А
Активна имунизација се спроводи инактивисаном вакцином против хепатитиса А у једној дози код:
- лица са хроничним обољењима јетре;
- интравенских корисника дрога;
- пресађивања јетре;
- лица које раде у лошим хигијенским условима - запослени у комуналним предузећима на уклањању комуналног отпада, канализацији, сахрањивању и сл.;
- мушкараца који имају сексуалне односе са другим мушкарцима.
Ради постизања дуготрајне заштите, примењује се друга доза вакцине, која се даје најраније шест до 12 месеци након прве дозе.
Активна имунизација се спроводи инактивисаном вакцином против хепатитиса А у једној дози код:
- лица са хроничним обољењима јетре;
- интравенских корисника дрога;
- пресађивања јетре;
- лица које раде у лошим хигијенским условима - запослени у комуналним предузећима на уклањању комуналног отпада, канализацији, сахрањивању и сл.;
- мушкараца који имају сексуалне односе са другим мушкарцима.
Ради постизања дуготрајне заштите, примењује се друга доза вакцине, која се даје најраније шест до 12 месеци након прве дозе.
Хепатитис А (HAB)
Хепатитис А је акутно запаљење јетре изазвано вирусом хепатитиса А. Вирус хепатитиса А је веома отпоран у спољашњој средини (пијаћој и морској води, морским седиментима, отпадним водама, сасушеном фецесу, контаминираним површинама и у храни).
Човек је једини резервоар инфекције. Вирус се излучује путем фецеса у спољашњу средину, па се самим тим може назвати орално-фекалном инфекцијом. Вирус се највише излучује у спољашњу средину на крају инкубационог периода, који просечно износи 28 дана. Појавом жутице смањује се заразност.
Заступљеност вируса зависи од хигијенских прилика и степен ендемичности неког подручја.
Превентивне мере подразумевају подизање свести о личној и општој хигијени, регулисаном начину водоснабдевања, хигијенској припреми намирница и правилној диспозицији отпадних вода. Добијање вакцине против Хепатитиса А значајно је унапредило превенцију ове болести.
Вакцина против менингокока tip (A,C,W,Y)
Активна имунизација против менингококне болести лица у посебном ризику
Активна имунизација против менингококне болести спроводи се полисахари-дном коњугованом квадривалентном вакцином (Menactra) код:
1. анатомске и функционалне аспленије (спленектомија, српаста анемија);
2. имунодефицијенције комплемента (C5-C9);
3. трансплантације коштане сржи;
4. особља лабораторија које је изложено растворима бактерије Neisseria meningitidis који могу аеросолизовати;
5. блиских контаката оболелих од менингококне болести код којих је доказана инфекција серогрупом менингокока у саставу вакцине ( А, C, Y, W135) у што краћем року од оствареног контакта.
Активна имунизација се спроводи код лица узраста од девет месеци до 55 година живота, при чему број доза зависи од узраста:
• код деце узраста од 9 до 23 месеца примењују се 2 дозе вакцине са размаком од најмање три месеца;
• код особа узраста од 2 до 55 година примењује се једна доза вакцине.
Ревакцинација се спроводи давањем једне дозе вакцине код особа од 15 до 55 година старости, које су континуирано изложене ризику од менингококне болести и уколико је прошло најмање 4 године од претходне дозе вакцине.
Активна имунизација против менингококне болести спроводи се полисахари-дном коњугованом квадривалентном вакцином (Menactra) код:
1. анатомске и функционалне аспленије (спленектомија, српаста анемија);
2. имунодефицијенције комплемента (C5-C9);
3. трансплантације коштане сржи;
4. особља лабораторија које је изложено растворима бактерије Neisseria meningitidis који могу аеросолизовати;
5. блиских контаката оболелих од менингококне болести код којих је доказана инфекција серогрупом менингокока у саставу вакцине ( А, C, Y, W135) у што краћем року од оствареног контакта.
Активна имунизација се спроводи код лица узраста од девет месеци до 55 година живота, при чему број доза зависи од узраста:
• код деце узраста од 9 до 23 месеца примењују се 2 дозе вакцине са размаком од најмање три месеца;
• код особа узраста од 2 до 55 година примењује се једна доза вакцине.
Ревакцинација се спроводи давањем једне дозе вакцине код особа од 15 до 55 година старости, које су континуирано изложене ризику од менингококне болести и уколико је прошло најмање 4 године од претходне дозе вакцине.
Болести изазване Стрептококусом пнеумоние
Постоје инвазивне и неинвазивне инфекције бактеријом "streptococcus pneumoniae – pneumokokom". Обољење се може манифестовати као запаљење плућа, запаљење можданих овојница, сепса, запаљење срчане марамице, запаљење уха и др. Акутну инфекцију плућа карактерише брзо и отежано дисање, кашаљ, температура, грозница, губитак апетита. Инфекција се шири у директном контакту преко секрета дисајних путева оболеле особе. Отпорност узрочника на антибиотике је озбиљан и растући проблем. Вакцинација је спрецифична мера превенције ове болести.
Активна имунизација против обољења изазваних стрептококусом пнеумоније спроводи се коњугованом полисахаридном пнеумококном вакцином и полисахаридном пнеумококном вакцином.
