XIV Evropska nedelja prevencije raka grlića materice 2020.

rak grlica matereiceU Srbiji svakoga dana najmanje jedna žena umre a četiri žene obole od raka grlića materice...

Treća nedelja januara se od 2007. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association-ECCA), obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice.

Ove godine će se ona, četrnaesti put zaredom u našoj zemlji, obeležiti  u periodu od 20-26. januara 2020. godine.

Slogan ovogodišnje kampanje je da „Rano otkrivanje može sprečiti rak grlića materice“,  a ima za cilj da žene svih životnih dobi podstakne da razmišljaju o značaju očuvanja svog reproduktivnog zdravlja, kao i da ih motiviše da u toku godine odvoje makar jedan dan za posetu svom lekaru i obave neki od dostupnih preventivnih pregleda kojima se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti dalji razvoj bolesti i njen krajnji fatalni ishod.

I pored dokazanih mera prevencije rak grlića materice u našoj zemlji već dugi niz godina nastavlja da bude jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u ženskoj populaciji. Imajući u vidu da svake godine, oko 1.300 žena oboli i približno 500 izgubi život, ne iznenađuje podatak da se naša zemlja nalazi na neslavnom petom mestu u Evropi po oboljevanju i umiranju od ove bolesti koja se može sprečiti. Upravo zato, neophodno je istaći značaj intenziviranja aktivnosti kojima se pažnja žena usmerava ne samo na mogućnost, već i na neophodnost korišćenja dostupnih mera prevencije.

Prema podacima Populacionog registra za rak, na području grada Beograda preko 8.800 žena živi sa ovom bolešću, dok svake godine od nje umre oko 100 naših sugrađanki. Samo u toku 2018. godine registrovano je 167 novih slučajeva bolesti. Iako je najveći broj obolelih žena iz starosne grupe 40-59 godina, poslednjih godina primetno je povećanje broja slučajeva u mlađoj populaciji, upravo u generativnom dobu od 15-49 godina.

Jedan od razloga velike smrtnosti od ovog oboljenja u našoj populaciji jeste i činjenica da je u prvoj fazi ova bolest uglavnom bez simptoma, ili su oni nespecifični, pa se gotovo 2/3 žena prvi put javi ginekologu kada je bolest već uzela maha. Tada samo lečenje postaje teško i neizvesno, i pored operativnog zahvata zahteva primenu agresivne radioterapije, što dovodi do značajnog produženja lečenja i različitih komplikacija, a sve to značajno povećava troškove i umanjuje šanse za izlečenje.

Većina ovih slučajeva mogla se sprečiti da je bolest otkrivena u ranoj fazi i da se na vreme pristupilo lečenju.

Redovni pregledi kod izabranog ginekologa, sprovođenje programa organizovanog skrininga i programa vakcinacije protiv HPV infekcije, imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti.

ŠTA TREBA DA ZNAMO O RAKU GRLIĆA MATERICE?

Rak grlića materice je zloćudni tumor, lokalizovan na donjem delu materice okrenutom ka vagini, koji nastaje kada se neke ćelije grlića materice izmene i počnu da se nekontrolisano umnožavaju. Najčešće se javlja između 35. i 50. godine života.  

DA LI SE RAK GRLIĆA MATERICE MOŽE SPREČITI?

Razvoj ove bolesti se može sprečiti otkrivanjem ranih premalignih promena u ćelijama površinskog sloja grlića materice. Neke od ovih promena su blage, često bez ikakvih simptoma, i mogu se spontano povući, ali postoje i one koje, ukoliko se na vreme ne uklone, u periodu od nekoliko godina mogu da prerastu u rak grlića materice.

SIMPTOMI KOJI UPOZORAVAJU NA POSTOJANJE RAKA GRLIĆA MATERICE

  • krvarenje u toku i nakon seksualnog odnosa
  • krvarenje između dve menstruacije
  • produženo menstrualno krvarenje
  • krvarenje nakon menopauze
  • pojačani vaginalni sekret i pored  primenjene terapije
  • ponovljene ranice ili oštećenja sluzokože grlića
  • bol u krstima ili nozi, oticanje noge

Postojanje jednog ili više navedenih simptoma budi sumnju na postojanje raka grlića materice i nikako ih ne treba zanemariti, naročito ukoliko traju duže vremena ili ukoliko se ponavljaju. Ukoliko ih uočite, obratite se svom izabranom lekaru!

KOJI SU NAJČEŠĆI FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK RAKA GRLIĆA MATERICE?

Osnovni faktor rizika je dugotrajana infekcija određenim tipovima Humanih papiloma virusa (HPV).

Postoji preko 100 tipova HPV-a, od kojih oko 40 izaziva infekcije sluzokože polnih organa kod oba pola. Neki od njih uzrokuju promene u površinskim ćelijama grlića materice iz kojih vremenom može da se razvije rak grlića materice.

U 99,7% slučajeva raka grlića materice postoji HPV infekcija! U čak 70% slučajeva uzročnik je neki od visokorizičnih tipova HPV-a (16 i 18), koji su dokazano onkogeni!

Imajući u vidu da je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice dugotrajna infekcija određenim tipovima Humanog papiloma virusa (HPV), smatra se da je najefikasnija mera primarne prevencije protiv ove bolesti pravovremena imunizacija protiv humanog papiloma virusa. Ova intervencija smatra se isplativom, naročito za zemlje gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka, a obuhvat preventivnim pregledima nizak.

Većina zemalja Evropske unije već je uvela imunizaciju protiv HPV-a. U zemljama poput SAD, gde je vakcina u upotrebi od 2006. godine, i Australiji, gde se beleži velika pokrivenost imunizacijom, već se evidentira značajna redukcija infekcijom HPV-a, ređa pojava prekanceroznih promena grlića materice kod mladih žena, kao i genitalnih kondiloma kod pripadnika oba pola.

Vakcina se i kod nas, prema nedavno usvojenom Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, preporučuje deci oba pola pre stupanja u seksualne odnose, najbolje u uzrastu od 11 ili 12 godina, ali i mladim ženama do 26. odnosno muškarcima do navršene 21. godine života, ukoliko vakcinu nisu primili kao tinejdžeri, kao i muškarcima sa povećanim rizikom za dobijanje polno prenosive infekcije.

Ipak, ono što je veoma važno istaći jeste da imunizacija, koliko god bila bezbedna i delotvorna mera prevencije, nikako ne isključuje potrebu za redovnim obavljanjem preventivnih pregleda, naročito ako se uzme u obzir da postojeće vakcine ne štite od svih tipova Humanog papiloma virusa.

HPV infekcija je neophodan ali ne i dovoljan faktor rizika za nastanak raka grlića materice!

KO JE POD POVEĆANIM RIZIKOM OD NASTANKA OVOG KARCINOMA?

Pod velikim rizikom od nastanka raka grlića materice su žene :

  • pušači,
  • sa oslabljenim imunim sistemom (HIV infekcija, imunosupresivna terapija),
  • koje su rano stupile u seksualne odnose (pre 16. godine života)
  • koje su imale veliki broj seksualnih partnera,
  • koje upražnjavaju seksualne odnose bez zaštite (kondoma),
  • koje ne idu na redovne kontrolne preglede,
  • koje više godina koriste oralne kontraceptive,
  • sa prekomernom telesnom težinom,
  • sa čestim upalama vagine i materice.

KAKO MOŽETE SMANJITI RIZIK OD NASTANKA RAKA GRLIĆA MATERICE?

  • Odlaskom na preventivne  preglede i redovne kontrole kod ginekologa;
  • Javljanjem na organizovani skrining za rak grlića materice (kada dobijete poziv iz doma zdravlja);
  • Poznavanjem simptoma ove bolesti i odlaskom kod lekara ukoliko se uoči neki od njih;
  • Vakcinisanjem protiv HPV ukoliko spadate u ciljnu grupu za primanje vakcine.

ZAŠTO SU VAŽNI PREVENTIVNI PREGLEDI?

Cilj redovnih preventivnih pregleda je otkrivanje početnih promena na grliću materice pre nego što se razvije maligno oboljenje. Što se ranije otkriju promene, lečenje je lakše i uspešnije. Kada se rak već razvije, tretman postaje teži, a njegov uspeh je manje zagarantovan.

Zapamtite, u početnim stadijumima bolesti najčešće nema nikakvih simptoma!

O PREVENTIVNIM PREGLEDIMA I VAKCINI PROTIV HPV INFORMIŠITE SE U LIFLETU: PREVENCIJA RAKA GRLIĆA MATERICE

 

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351