Svetski dan kontracepcije 2019.

kontracepcijaSvetski dan kontracepcije se obeležava svake godine, 26. septembra počevši od 2007. godine. Kampanja je pokrenuta na globalnom nivou, sa ciljem da se istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja. Takođe, neophodno je mladima omogućiti što adekvatniji pristup informacijama o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.

Tematski neodvojiv deo kampanje je i planiranje porodice kao izuzetno važno pitanje javnog zdravlja i sa individualnog i sa šireg društvenog aspekta. Zdravstveno prihvatljiv model planiranja porodice podrazumeva da žena realizuje trudnoće između 18. i 35. godine života, sa razmakom između trudnoća ne kraćim od dve godine i da ne rodi više od četvoro dece.

Dobrobiti efikasnog planiranja trudnoće tiču se prvenstveno žena i dece, kao najosetljivijih i sa demografskog aspekta najvrednijih kategorija stanovništva. Planiranjem trudnoće efikasnim metodama kontracepcije žene čuvaju plodnost i unapređuju opšte zdravlje dok decu iz planiranih trudnoća odlikuju bolje zdravlje, brže napredovanje i veća mogućnost za ostvarivanje njihovih potencijala. Planiranje porodice utiče pozitivno i na muškarce, upravo jer doprinosi ravnopravnosti u partnerskim odnosima i podeli odgovornosti za seksualno i reproduktivno ponašanje. Porodice u kojima se ne rađa stihijski već planirano, imaju harmoničnije odnose i bolje su međusobno povezani.

Savremena žena ima potrebu i pravo da bude oslobođena strahovanja i suočavanja sa neplaniranom i neželjenom trudnoćom. Neplanirana trudnoća, bez obzira na ishod, ugrožava fizičko i psihičko zdravlje žene i smanjuje šanse za rađanje zdravog novorođenčeta i njegov optimalni telesni i mentalni razvoj. Ukoliko dođe do neplanirane trudnoće, žena pribegava namernom prekidu trudnoće. Poznato je da namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava opšte a posebno reproduktivno zdravlje žena, jer može da rezultuje povredama reproduktivnih organa, anemijom, akutnim i hroničnim zapaljenjima male karlice kao i neplodnošću. Gledano sa ekonomskog aspekta svakako je prihvatljivije ulagati u savremenu kontracepciju, pogotovu ako se zna da je cena abortusa svakako mnogo viša a iskazuje se i troškovima lečenja anemije, infekcije, hroničnog bola u maloj karlici, neplodnosti. Takođe, utvrđeno je i da se naredne trudnoće češće završavaju preveremenim porođajima što dovodi do povećanja perinatalnog morbiditeta i mortaliteta i nameće troškove lečenja i rehabilitacije prevremeno rođene dece.

Upotreba kontraceptivnih sredstava, pored toga što sprečava neželjenu trudnoću, takođe štiti i od seksualno prenosivih infekcija.

U Republici Srbiji, stanovništvo pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu. Samo u Beogradu, prema podacima koji su dostavljeni Gradskom zavodu za javno zdravlje, u 2018. godini bilo je 4279 abortusa, a procenjuje se da ih je bilo značajno više od tog broja.

Prema podacima Odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih nacija, postoje jasne razlike u strukturi korišćenja kontracepcije među ženama starosti 15-49 godina koje su u braku ili vanbračnoj zajednici između Republike Srbije i drugih evropskih zemalja. Naime, kombinovana kontraceptivna pilula se koristi pet puta ređe u našoj zemlji nego u ostalim delovima Evrope, intrauterina kontracepcija četiri puta ređe dok se metod prekinutog snošaja kao tradicionalni metod kontracepcije koristi četiri puta češće. U upotrebi muških kondoma nema značajne razlike kod nas i u Evropi.

Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje, da ne strahuju od infekcija i trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva nepovoljne ili opasne posledice.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351