Svetski dan hrane 2018. - Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost

светски дан хране 2018Posle perioda pada, broj  gladnih u svetu ponovo je u porastu. Prema najnovijem izveštaju Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti. To znači da svakog dana gladuje svaki deveti stanovnik naše planete!

S druge strane, čak 1,9 milijardi ljudi na svetu ima problem prekomerne težine,  dok je oko 600 miliona ljudi gojazno!

Kada se na ovaj način sagleda slika sveta, imajući istovremeno u vidu globalnu misiju zadatu Ciljevima održivog razvoja 2030, razumljivo je što je tema ovogodišnjeg Svetskog dana hrane - „Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost“, jasno usmerena na drugi od 17 razvojnih ciljeva koji je posvećen upravo problemu gladi u svetu.

Čini se da je u 21. veku, i pored opšteg napretka društva i nezaustavljivog razvoja nauke i tehnologije, na snazi i dalje ozbiljna podela sveta - podela na gladne i site! U svetu godišnje oko 155 miliona dece mlađe od 5 godina, zaostaje u nekom aspektu fizičkog razvoja usled pothranjenosti. Čak  45% smrtnih ishoda kod odojčadi je direktna je posledica gladi. Istovremeno 3, 4 miliona ljudi širom naše planete umire od posledica gojaznosti!

Ovaj vid društvene nejednakosti nije zaobišao ni našu zemlju. S jedne strane, problem gojaznosti i u Srbiji poprima odlike epidemije. Prema poslednjim dostupnim podacima, gojazan je čak svaki peti odrasli građanin naše zemlje, dok ih je više od polovine u kategoriji predgojaznih. Ovaj procenat iz godine u godinu raste, a posebno zabrinjava što ne zaobilazi ni najmlađe. Svako deseto dete je predgojazno, a svako dvadeseto gojazno. S druge strane, svaki trinaesti naš sugrađanin i svako dvanaesto dete u našoj zemlji žive ispod linije siromaštva.

Svake godine, glad širom sveta odnese više života nego malarija, tuberkuloza i AIDS zajedno. Posebno poražavaju slike gladnih, ako znamo da se u svetu godišnje baci čak oko jedne trećine proizvedene hrane! Ovaj bačeni kontigent neiskorišćenih namirnica ima vrednost od oko 2,6 triliona dolara! Ovo je krunski argument koji govori u prilog tome da naša planeta u ovom trenutku još uvek ima solidan potencijal da proizvede dovoljno hrane kako bi svi bili podmireni, ali da se moraju preduzeti ozbiljne mere na svim nivoima u cilju smanjenja više nego očigledne globalne neravnoteže.

Ako se gleda koji korak u budućnost, procenjuje se da će nas do 2050. godine na planeti biti oko 9,6 milijardi, što diktira pojačane potrebe za svim resursima, pa i za hranom. Takav populacioni rast zahtevaće porast proizvodnje hrane za čak 60% u odnosu na sadašnju. Sa ovakvom projekcijom, globalni cilj „Bez gladi do 2030.“ čini se kao zaista ozbiljan izazov za sve sektore društva, globalno.

Ali, i za svakog pojedinca!

  • Ne bacajte olako hranu!
  • Pažljivo tumačite etikete na prehrambenim proizvodima – ne bacajte ih pre vremena!
  • Hranite se raznovrsno! Ne mora svaki obrok sadržati meso!
  • Prilikom kupovine dajte prednost malim poljprivrednim proizvođačima i lokalnim radnjama!
  • Reciklirajte! Razvrstavajte otpad u svom domu!
  • Birajte čiste izvore energije – energiju sunca i vetra... Koristite štedljive sijalice!
  • Štedite vodu - zavrnite slavinu dok perete zube!
  • Ne zagađujte zemljište!
  • Ne idite svuda autom - koristite bicikl, hodajte što češće!
  • Budite inspiracija drugima – neka i oni preispitaju i menjaju svoje navike!

Svako od nas može (i mora!) biti ideolog, pokretač i promoter svake, i najmanje promene koja će sve nas  voditi ka svetlijoj budućnosti - bez gladi i siromaštva! Nemamo privilegiju da to tumačimo kao stvar izbora! To je OBAVEZA svakog stanovnika ove planete, ukoliko želimo da nama i generacijama koje za nama ostaju,  ona još dugo bude zdravo, bezbedno i prijatno utočište.

Svetski dan hrane obeležava se pod okriljem Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO - Food and Agriculture Organization), a 16. oktobar odabran je simbolično kao datum kada je, davne 1945. godine, osnovana ova specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija. Cilj svih aktivnosti koje se tim povodom realizuju, u preko 150 zemalja sveta, jeste da se opštoj javnosti, ali i donosiocima odluka u lokalnim i internacionalnim okvirima, ukaže na problem gladi u svetu, ali i na značaj dostizanja odgovarajućeg nivoa bezbednosti i kvaliteta namirnica za sve stanovnike naše planete.

Gradski zavod za javno zdravlje, u skladu sa principima primarne prevencije, centralni deo svojih zdravstveno-promotivnih aktivnosti povodom Svetskog dana hrane i Oktobra- meseca pravilne ishrane, usmerava ka najmlađima. Oni su ti koji tek treba da izgrade  svoje životne navike, tako da one budu  utemeljene  na principima izbora koji podržavaju zdravlje, ali i ojačane načelima društvene svesti, odgovornosti i principima solidarnosti i jednakosti.

U skladu sa ovim, pod organizacionim okriljem Gradskog zavoda za javno zdravlje, a u saradnji sa beogradskim Predškolskim ustanovama i uz podršku Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Uprave grada Beograda, ovogodišnji domaćin tradicionalne dečje manifestacije koja se održava povodom obeležavanja Svetskog dana hrane i Meseca pravilne ishrane, biće vrtić „Kanarinac  Predškolske ustanove  „Rakovica“. Ovaj zdravstveno-promotivni događaj biće i priika da se dodele nagrade najmaštovitijim beogradskim predškolcima - autorima odabranih likovnih ostvarenja na  konkursu „Pravilna ishrana - ulaganje u budućnost“.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351